HOTSPORT UGAO: Da li je konačno vreme za crno-bele bisere u Humskoj?

Situacija u Humskoj daleko je od dobre, barem prema očekivanjima navijača. Nešto mora da se menja. Ali šta?

Evropa je odavno zaboravljena tema u Humskoj. Previše deluje minus 13 bodova na tabeli Superlige za Partizan i sezona već u novembru deluje izgubljena. Čak i osvajanje četvrtog vezanog Kupa Srbije bi, bez ikakvog omalovažavanja, teško moglo da ih ‘opere’ kod navijača.

Jasno, veliki broj navijača će reći da je potrebno promeniti predsednika, generalnog ili sportskog direktora, možda čak i trenera… Postoji mišljenje dobrog dela javnosti da nema previše kvaliteta u igračkom kadru, i to stoji, ali…

Rešenje možda upravo čuči u Partizanu. Baš u Zemunu, na ‘Teleoptiku’. Tamo se nalazi fabrika od koje klub živi sve ove godine. Ne od sponzora, ne od premija UEFA, nego baš od svoje dece. A ona fale Partizanu.

Koliko je igrača u Partizanovom prvom timu koji zapravo znaju šta je Partizan? Koji znaju šta predstavlja grb i himna, navijači, koji su odrasli u Zemunelu, slušajući priče o legendama kluba, nekadašnjim uspesima, anegdotama iz prebogate istorije?

Ili je više onih koji su, uz svo dužno poštovanje, došli tu da igraju za novac i izbore se za budući transfer u Evropu?

Nećemo ih nabrajati, ali odgovor je – da, mnogo ih je više. Tačnije, premalo je onih prvih, izvornih partizanovaca, koji znaju kako klub i svi u njemu dišu.

Tu bolnu istinu gledaocima TV Partizan je pre par dana saopštio i njihov veliki ljubimac, Aleksandar Mitrović, koji je podsetio kako je on u svojim danima u klubu imao Markovića, Ninkovića, Aksentijević, Živkovića koji su ponikli u tom klubu, a da su stasavali uz iskusne igrače koji su takođe prošli kroz klub od početka karijere.

– Mi smo dane i dane provodili u Zemunelu, nekad i po sedam dana nismo išli kući. Svi smo se družili, i stariji i mlađi, čak i izlazili u grad zajedno, pravili žurke. Bili kao jedan. Danas kada gledam Zvezdu, oni imaju danas to što smo mi imali tada.

Bingo! Kako je kriza sve osetnija, potreban je ‘restart’, krenuti ispočetka, a to će ‘parni valjak’ najbezbolnije učiniti ako se okrene svojoj deci. Bar ovakva situacija obećava bezbolno čišćenje igrača i uvođenje mladih u prvi tim.

Da, ima ih već nekoliko, Sveta Marković i Armin Đerlek su odavno prvotimci. Ali zašto baš sada ne bi priliku na velikoj sceni dobio Jovan Kokir, momak koji obećava zabavu za publiku, lucidne driblinge i prodore. Upravo je tip igrača koji privlači pažnju i mami uzdahe. Pokazao je to mnogo puta u mlađim kategorijama.

Gde je, već pomalo zaboravljeni, Zlatan Šehović? Momak koji je zablistao u Nikšiću na startu sezone, kasnije kuburio sa povredama, ali je oličenje modernog beka, na terenu prilično drskog i, što je vrlo važno, zrelo za svoje godine.

Luka Cucin je izuzetan talenat, nagovestio ga je pre teške povrede od koje se sada oporavio. Ako je zdrav, nema razloga da ga ne gledamo mnogo češće na terenu.

Zašto šansu ne bi dobio i supertalentovani Filip Čermelj, centralni vezni igrač sa odličnim tehničkim sposobnostima, driblingom i zavidnom kontrolom. Dugo iz crno-bele škole nije proistekao jedan lider sredine terena.

Ne zaboravimo ni Jovana Vlalukina, koji je već nekoliko puta bio na pripremama sa prvim timom i ekipa ga poznaje, što je isto tako vrlo važno za mladog igrača.

U svakom slučaju, možda je rešenje baš promena pravca i forsiranje nekih novih klinaca. Niti će Urošević, Smiljanić, Enake ili Ivanović preokrenuti sezonu, niti bi prodajom doneli preozbiljan novac u crno-belu kasu.

Nije se u poslednjih godinu i kusur radilo sistemski kako je možda počela aktuelna uprava. Vreme je da se vrati onome po čemu cela Evropa zna za Partizan – njegovim biserima.

I njihovom temeljnom brušenju.

Zapratite najjaču sportsku instagram stranicu HotSport. Hvala na poverenju.

0

0