HS OPROŠTAJ OD VELIKOG ŠAMPIONA: Dan kada je ‘magični četvorougao’ ostao bez svog ‘pijaniste’ i čoveka koji je umesto pesnica imao ‘pegle’ (VIDEO)

Jedan od najboljih jugoslovenskih boksera u istoriji Marijan Beneš preminuo je danas u Banjaluci u 68. godini, a za ‘čeličnom pesnicom’ plače cela Jugoslavija.

Bio je veliki, bio je najveći! Uz Mate Parlova najbolji bokser kog je velika Jugoslavija imala. Marijan Beneš, koji je u blistavoj karijeri imao 272 pobede i 16 poraza, preminuo je u 68. godini u Banjaluci.

‘Magični četvorougao’ ostao je bez jednog od najboljih. Čoveka za kog su ‘konopci’, rukavice’ i džak bili život. Šampiona Jugoslavije, šampiona Evrope – Marijana Beneša. Dečaka rođenog u Beogradu od majke Marije i oca Josipa, učitelja koji je sina naučio da svira klavir i flautu, te je Beneš završio srednju muzičku školu. Ipak, ‘konopci’ su ga uzeli sebi i ‘plemenita veština’ postala je njegov život.

Već sa deset godina je prvi put ukrstio rukavice sa osam godina starijim rivalom i ‘čelična pesnica’ je pobedila. Bio je to nagoveštaj velike karijere kralja ‘magičnog četvorougla’. Bio je član Slavije iz Banjaluke, a kao amaterski bokser u lakoj veleter kategoriji pokorio je najveće tada turnire u Jugoslaviji ‘Zlatnua rukavicu’, ‘Zlatni gong’ i ‘Čeličnu pesnicu’. Kao amater postao je prvak Evrope u Beogradu kada je pred njim pao Rus Kamnjejev. Bio je šampion Jugoslavije i došlo je vreme da se preseli među profesionalce.

Nije sve išlo kao u snu za Marijana Beneša, oboleo je od žutice i posle duže vremena uz pomoć Vilijama Zelera odlazi u Berlin i vraća se ‘plemenitoj veštini’. Redom su pred Marijanom Benešom padali Klement Ciza, Paskal Zito, Mik Minter, Toni Smit, Va Bukas, Pet Tompson, Elias Obed, Toger Kvaja i mnogi drugi…

Legendarni Beneš je 17. marta 1979. godine u Banjaluci napao evropsku profesionalnu krunu, rival mu je bio Francuz Cibler Koen. Već u 4. rundi ‘galski petao’ je poljubio patos, a Marijan Beneš visoko podignutih ruku prigrabio prvu krunu. Odbranio je odmah potom protiv Španca Andonija Amanje, a tada je usledia i legendarna izjava ‘čelične pesnice’.

– Amanja je dobar bokser, čini mi se najbolji od svih sa kojima sam do sada boksovao – rekao je Beneš tada, a onda korz osmeh dodao:

-Njegova nesreća je jedino u tome što je za rivala izabrao mene.

Marijan Beneš je srcem bio vezan za svoju Banjaluku, nije želeo da se preseli u Rim, London i Beč, a postoji i legenda da je odbio ponudu slavnog francuskog glumca Alana Delona da mu bude menadžer. Čovek, koji je umesto pesnica imao pegle, 1980. godine je napao svetsku titulu.

Tada ga je prodao veliki prijatelj i menadžer Zeler. Trebalo je da boksuje u Danskoj u Randersu protiv Ajubija Kalua, a Nemac je sa domaćinima dogovorio da se koriste rukavice od deset unci na šta Beneš nije navikao.

– Ovo nisu rukavice, ovo su jastuci. U njima se ne bore bokseri, već amateri i početnici – urlao je tada Beneš.

Bio je jugoslovenski i evropski šampion mnogo bolji, ali su posle 15 rundi sudije odlučile da je pobednik Kalule. Nije se tada Marijan Beneš predao, odbranio je po četvrti put evropsku krunu u Parizu protiv Žan Kloda Varusfela.

Nažalost godinu dana pre toga Portorikanac Sandi Tores mu je u Splitu zabio palac u oko i tada su počeli veliki problemi za Marijana Beneša. Imao je četiri operacije, nastavio je da boksuje, ali je posle četiri godine morao da okači rukavice o klin na savet lekara. Levo oko mu je izvađeno i stavljeno mu je veštačko.

Poslednji meč Marijan Beneš je boksovao 30. aprila 1991. godine u dvorani ‘Borik’ u Banjaluci kada je pobedio 15 godina mlađeg Italijana Italijana Salvadora u 15. rundi. Sportski komentator Dragan Nikitović o Marijanu Benešu je govorio:

– On je najveći tragičar našeg ringa. Samouveren i hrabar do bezumlja, uzdao se samo u svoj udarac, zaboravljajući staro pravilo ringa da se uvek nađe neko ko jače udara. Ništa nije moglo da ga zaustavi ni kada je stremio ka vrtoglavim visinama, ni kada je počeo strmoglavo da pada.

Za vreme rata i raspada Jugoslavije zamereno mu je što nije želeo da se svrsta ni na jednu stranu. Kako je sam govorio Hrvati su ga zvali četnikom, a Srbi ustašom. Bio je veliki poštovalac Josipa Broza Tita kom je posvetio i pesmu ‘Ne psuj mi Tita’. Postoji i anegdota sa upoznavanja nekadašnjeg predsednika SFR Jugoslavije i legendarnog boksera kada mu se Tito obrario ‘ti si onaj mali što opasno bije’, Beneš je odgovorio ‘Niste ni vi, druže Tito’, mnogo viši’.

Legendo, počivaj u miru, srpski boks danas je u suzama!

0

0