TEŠKE REČI MARKA MIŠKOVIĆA: U Srbiji ima fudbalskih kartela, kladionice se pitaju
Sada već bivši predsednik Napretka je u javnost izašao saopštenjem u kojem je objasnio odluku napuštanja kluba.
Juče je Marko Mišković podneo ostavku na mesto predsednika kruševačkog superligaša.
Odluka je doneta nakon gostovanja Napreta u Nišu protiv Radničkog i suđenja na toj utakmici. Saopštenje prenosimo u celosti:
– Posle svih dešavanja u prvenstvu, koja su se intenzivirala već na početku aktuelne sezone, u prilici sam da se na ovaj način obratim javnosti. Sedam godina na čelu Napretka nastojao sam da potpuno samostalno, ličnim finansiranjem svih nivoa i struktura kluba, pokažem kako se u Srbiji može raditi časno, pošteno, privatnim sredstvima, da se može uspešno ulagati u sport i dostojanstveno boriti za uspeh.
U toj su mi misiji najveći saradnici bili igrači, administrativni i celokupni sportski sektor Napretka, koji je neretko odolevao različitim pritiscima, podnosio tešku žrtvu zarad osećaja sportskog digniteta, časno se borivši na terenu, a i van njega, ne dozvoljavajući da bilo ko potceni rad i ogroman trud. Na tome sam svima duboko zahvalan.
Za sedam godina, na mestu predsednika dugovanja od preko 1.500.000 evra uspeli smo da u potpunosti otplatimo, u celini finansijski oporavimo Napredak i uložimo značajna sredstva u sve infrastrukturne, sportske i administrativne nivoe kluba. Sedam godina je Napredak sinonim u fudbalskoj Srbiji za čestito postupanje, sportsko nadmetanje i iskazivanje brige za napredak domaćeg fudbala u celini, međutim… Posle tih i takvih sedam godina, ostao je samo gorak ukus obmane, izrazitog razočaranja i teškog umora.
Umoran sam od saznanja da lični samopregor i časni fudbalski entuzijazam, bez podrške lokalne samouprave, nije bar jednako poštovan kao sumnjivi kladioničarsko-servilni napori izvesnih klubova iza kojih stoje organi njihovih lokalnih samouprava. Umoran sam od najrazličitije galerije likova i naravi ‘sportskih radnika’ koji čine ništa drugo do ličnu telesnu gardu onih koji unižavaju fudbalsku igru, rugaju se poštenju i časnoj borbi za bodove.
Umoran sam od takve sudijske organizacije koja ostaje nema i gluva na sve dobronamerne institucionalne predloge i sugestije u vezi sa suđenjem a onda, kada progovorite o tome javno, budući da vaš glas na sednicama ostaje negde u tmini zamagljenih prostorija institucija unutar Fudbalskog saveza, čeka vas ‘preki sud’ kontroverzne Disciplinske komisije FSS, čiji je zadatak da vas, kroz osudu za verbalni delikt, ‘disciplinuje’ i onemogući slobodnu reč.
Umoran sam od fudbalskih kartela, neprincipijelnosti, statuta skrojenih po meri pojedinca, sramotne medijske slike i potpunog nipodaštavanja rada regionalnih fudbalskih centara u kojima nema „omerte“ usled nečasnih sudijskih odluka i delegiranja sudija po potrebi nagrađivanja poslušnika ili kažnjavanja slobodnih, stoji u saopštenju.
Ovaj umor mi, međutim, ne daje pravo da odustanem od borbe za boljitak srpskog fudbala u svim njegovim segmentima. Ukoliko je moja ostavka na mesto predsednika Napretka korak u tom pravcu, tu žrtvu podnosim dostojanstveno – stoji u saopštenju.