ĐUKIĆ KAO NIKADA PRE: Skromnost u Srbiji je mana, spustimo se na zemlju! Još živimo u filmu ‘Underground’, ne znamo da je Tito umro…
Miroslav Đukić odgovarao je na brojna novinarska pitanja nakon meča sa Trakaijem, a pred put u Surdulicu na susret sa Dinamom iz Vranja.
Crno-beli jesu savladali Litvance u prvom meču drugog kola kvalifikacija za Ligu Evrope, ali su ostavili loš utisak zbog slabe igre, a posebno su se istakli povici celog stadiona u Humskoj i poruka Miroslavu Đukiću da je vreme da napusti klupu Partizana.
On to nije učinio, a juče mu je izglasana podrška uprave, iako nije bila jednoglasna. Tako da se danas ponovo našao pred rafalom novinarskih pitanja na konferenciji za medije uoči novog puta u Surdulicu.
– Radim ono što je do mene, mogu da se bavim samo svojim poslom. I verujte da sve to na mene ne utiče ni najmanje. Bavim se ekipom, da bude mirna, da bude staložena. Taj negativan ambijent oko nas sigurno utiče na ekipu, ali moramo da se izborimo sa tim i da ambijent okrenemo u našu korist.
– Čitam po novinama kako srpski klubovi nikad nisu osvojili više UEFA bodova i taman kad pomislim da je nešto ipak pozitivno vidim da ipak nije. A pobedama se treba radovati, posebno ovim evropskim. Jer nije nikog lako pobediti. Za druge ne znam, ali za mene je ovo pozitivan utisak.
Novinarska pitanja su se ređala vezano za povike navijača, sastanak rukovodstva o njegovoj smeni, lošem mišljenju javnosti, pa se i Đukić više otvarao.
– Svi se muče protiv zatvorenih protivnika, samo od u Srbiji mislimo da je to lako. Ako nismo čuli za Trakai onda su to indijanci sa peruškama. A nisu, ozbiljna su ekipa. Mi živimo u nekim drugim vremenima, za Švajcarce mislimo da su Sajdžije, pa oni dođu i pobede nas. Živimo u nekim drugim vremenima. Treba da se otreznimo, da budemo malo skromniji, radniji. Ovde je velika mana kad ste skromni, a mi treba da se spustimo na zemlju, pa iz te skromnosti da popravimo prvo sebe, pa tek onda da probamo i komšije. Te priče o 3:0, 5:0… To su neistine! Svaki dan to pričam igračima. OK, neke se utakmice nameste, otvoriš golom na vreme i bude lako, ali šta da kažemo za Atalantu i Sarajevo? Atalanta da dva gola, Sarajevo se vrati na 2:2. Da Partizan sada igra tako bila bi državna nesreće, jer tobože treba da nekom daš pet komada, a to Sarajevo daje dva komada ekipi koja ima ozbiljan evropski budžet – raspričao se Đukić.
– Mi ovde živimo u onom filmu Underground. Ne znamo da se završio Drugi svetski rat, ne znamo da je umro Tito. Nismo se aktuelizovali. Realnost, normalnost, skromnost i rad. Pa da se vratimo u normalne okvire. Nismo bolji ni od koga. Nismo pametniji ni od koga.
Šta ekipa može da uradi u takvoj situaciji?
– Ekipa mora da ima mirnoću. Pljuje se trener – nije problem. Pretpostavljao sam da će tako da bude. Ali svako od igrača treba da se posveti samo razmišljanju o tome šta treba da uradi za ekipu, da o drugome ne razmišlja. Ako im budu vikali i da su čuda od igrača – ne treba da misle da su stvarno čuda, jer će na sledećoj utakmici da im zvižde.
– Ja mogu da utičem samo na moj deo i zaista mislim da je ovde (u ekipi, prim.aut) sve pozitivno. I odavde pokušamo da stvorimo tu pozitivnu atmosferu, jer bez toga je nemoguće stvoriti uspeh. Ne mogu oni da rade svoj posao kako treba, ako trener ne radi kako treba, trener ne može bez uprave, bez navijača… Svi zavisimo. I moramo svi zajedno… Svi se busamo, ljubimo grb… Ako je stvarno tako onda svi treba da budemo pozitivni i pomognemo klubu. Iz negative neće izaći ništa dobro – podvlači Đukić.
Konferencija je bila posvećena utakmici protiv Dinama iz Vranja, ali se malo o njoj pričal0.
– Imamo dovoljan fond dobrih igrača da rotiramo, da igramo. Dinamo je tvrda ekipa, mučila se i Crvena zvezda dok u 40. minutu nije dana posle kornera i odbijene lopte. Posle je bila bolja, ali nije to baš bilo tako lako kao što izgleda. Ali od nas zavisi.
Svugde gde si radio kao trener si dobio otkaz, to je merilo tvog znanja, kažite mi gde je šta osvojio oqim kup sa Partizanom, znaš šta je za tebe trener Nikolić ili Jokanović, veličine.
Voleo bih da izađeš iz okvira trenera u beton ligi gde si srećan što imaš posao. Mislio sam da imaš svoje ja i da ćeš ih naterati da ti kupe prave dokazane igrače. A ti svoje ja guraš što se držiš svog ugovora. Uspavao si se, a i sve oko sebe.
Pa mora da se sa menadžerima i upravom kluba, prodaju biseri Partizana, a da se dovedu igrači koji nigde ne igraju, to se zove kvalitet. Prodaje oni i Đorđa Jovanovića, Pehovića, Markovića, Pantića, Kokira, svu decu Partizana za svoj novčanik, a klub ih ne zanima. Jer svoj džep je važniji nego opstanak kluba i uspeh kluba.