SIMO KRUNIĆ: Cilj je da Čukarički vratimo u Evropu

Čukarički je u novu sezonu ušao sa novim trenerom, ekipu će sa klupe predvoditi Simo Krunić.

Proverenom stručnjaku Banovo brdo nije nepoznanica, naprotiv. Ovo je treći Krunićev mandat među belo-crnima, drugi trenerski. Prvi put se u Čukaričkog obreo kao igrač, 1997. godine.

– Kad sam došao u Čukarički borili smo se za opstanak. Dragomir Okuka je bio trener, ekipa je bila dobra, ali smo tek pobedom protiv Crvene zvezde od 4:1 u poslednjem kolu ostali u ligi. Bilo je zaista lepo tada, ostale su mi baš lepe uspomene na taj period. Inače, meni se kao kraj, kao deo grada svidja Banovo brdo, uvek sam govorio da je to grad sam za sebe. Tada sam i kupovao stan u Beogradu, moj prvi izbor je bio upravo ovde, ali zbog cene sam morao da se opredelim za Bežanijsku kosu – rekao je na početku razgovora Krunić.

Drugi put je Krunić na Banovo brdo došao kao trener, 2010. godine.

– I tada je bila borba za opstanak. Čukarički je u tom trenutku imao osam bodova, prvi sledeći 15. Krenuli smo nekako utopijski, ne razmišljajući da može da se ostane u ligi. Plan je bio da pokušamo da se borimo, a ako se desi da izgubimo svaku šansu, onda da damo priliku mlađim igračima da se afirmišu. Iz kola u kolo smo sakupljali bodove, videli smo da imamo priliku, na kraju smo na tabeli prolećnog dela bili treći, ostali smo u ligi. Ne samo da smo prestigli dve, nego smo bili ispred tri ekipe tada. Bio je to ponovo uspeh sa Čukaričkim, drugi put za mene.

Pre mesec dana Krunić se po treći put vratio u Čukarički. Odmah na startu priznaje da su ambicije drugačije:

– Sada više nema borbe za opstanak, kao u prethodna dva slučaja. Borimo se za četvrto mesto, da pokušamo da posle dve godine klub vratimo u Evropu. Naravno, i drugi igraju, biće teško, ali je ovo izazov. Samim tim, biće ovo i novo dokazivanje za mene, svaki trener koji promeni klub mora da se ponovo dokazuje, hajde da kažem svima. I igračima, i Upravi, navijačima… Sve je novo. Bio sam u Surdulici, postavio stvari na svoje mesto. Kad sam se na neki način dokazao, tad sam i otišao. Nikad se u fudbalu ne gleda šta je bilo juče. Trenerski posao je takav da jedna utakmica može mnogo toga da reši, a svaki trener naravno zavoso od rezultata. Moje je da se ovom poslu i klubu posvetim maksimalno, da dam sve od sebe, ovde sam prisutan po ceo dan, radimo svi zajedno, imamo vrhunski stručni štab.

A trener je, kako kaže, postao sasvim slučajno.

– Iskreno, mislio sam, ja sam iz Bosne, ko će meni dati priliku. Pokušao sam kao i većina bivših fudbalera da ostanem u ovom sportu. Najpre, kao menadžer, nije baš nešto išlo. Nisam baš, hajde da kažemo školski trener, nego sam između nove i stare generacije, imamo ponešto od mlađih, ponešto od starijih trenera. Već od šeste godine, dakle celih 45 godina sam u fudbalu. Ne bojim se izazova. Radio sam ko god da me je zvao. Tako je bilo i kad sam prvi put došao u Čukarički kao trener, iako su mi mnogi govorili da da ne idem tamo i da je teška situacija.

Priznaje Krunić da nije mnogo razmišljao kad je usledio poziv predsednika kluba Dragana Obradovića.

– Predsednik me je pitao da li želim da budem trener Čukaričkog, odgovorio sam konrapitanjem: „Da li Vi želite mene za trenera Čukaričkog“. I to je trajalo minut. To je moj klub, tu sam bio i trener i igrač. Pominjao sam se i ranije kao trener, pre Lalatovića, Petrića…

Pauza između dva šampiona je bila kratka, ali se Krunić nije znog toga žalio:

– Bilo bi glupo reći da nam nedostaje još vremena, posle priprema kakve smo imali. Mnogo toga zavisi kako ćemo krenuti, naravno da nam je prva utakmica protiv Zemuna najteža. I novi igrači i oni koji su bili priključeni iz omladinskog pogona su me oduševili svojim radom i odnosom. Pravi su profesionalci, vidi se da Čukarički radi sa mlađim kategorijama. Dodao bih i to da su deca vrlo vaspitana, radna, vredna. Nisam možda ni toliko poznavao unutrašnjosti kluba, ali sam prijatno iznenađen.

Nekoliko igrača Čukaričkog ima problema sa povredama, sigurno je da Zorić neće biti spreman za start novog šampionata.

– Zorić u poslednje vreme zaista nema sreće, sada je slomio prst, i to na bizaran način. Sa Puškarićem je malo drugačije, ima stari ožiljak koji ga muči u zadnjoj loži, nadamo se ipak da će biti spreman do prvog meča. Takođe, Đurić ima problema sa leđima, ali nije ništa preozbiljno.

Čukarički u novoj sezoni ima velike ambicije, ponovo je to još jednom i Krunić.

– Normalno da imamo imperativ da budemo među četiri najbolja tima i da se vratimo u Evropu, gde mu je mesto. Niko neće doći u Čukarički i zadovoljiti se na primer devetim mestom. Dakle, najpre da se izborimo za plej-of, pa potom za što bolju poziciju. Sistem je specifičan zbog podele bodova, šest razlike se stiže u jednoj utakmici. Prvenstvo je veoma dugo, a sve može i da se nadoknadi, ali i izgubi u poslednjih sedam mečeva.

Rival u prvom kolu će biti Zemun, meč je na programu u subotu od 20 časova na Banovom brdu.

– Zemun se mučio do jeseni prošle godine, a potom su svojim radom, uz nekoliko ozbiljnih pojačanja, igrali mnogo bolje, imali su nekoliko odličnih utakmica. Imaju vrhunskog trenera, kvalitetne igrače. Odlično se poznajemo, nema nekih tajni, pratili smo i jedni druge na pripremama. Prijatelj sam i privatno sa Milanovićem, ali u subotu će se svako boriti za svoj klub. Odakle vam preti najveća opasnost? – Gledajući njihovu statistiku, svesni smo da imaju dobre ofanzivne igrače iz drugog plana. Jaki su i u prekidu. Nisam baš siguran ko će sve da igra, ali imaju kvalitet, zaista su za respekt. Ne možemo da kažemo da treba da zatvorimo jednu stranu, kad imaju i Simića, Lasickasa, Vukadinovića, malog Podunavca…

0

0