HOTSPORT INTERVJU – DIANA MORIĆ: Putin mi je rekao da boljeg borca od mene nije video, čast je biti najmlađa penzionerka u Srbiji!
U novom intervjuu za naš portal donosimo vam razgovor sa džudo i sambo šampionkom.
Iako veoma mlada Diana Morić morala je prerano da prekine itekako uspešnu sportsku karijeru. Od samog početka karijere nizala je uspehe i osvajala medalje, ali povrede su je omele da u tome nastavi. Danas ona kako sama kaže ‘živi’ sport i pomaže preko društvenih mreža mnogim damama u fitnesu.
Razgovor počinjemo pričom o prvim koracima u sportu.
– Džudo sam počela da treniram sa osam godina jer je to bio jedini sport u selu odakle sam. Te godine se otvorila sekcija u mom mestu i ja sam, kao i svako radoznalo dete krenula da treniram, počinje priču Dijana.
Otkud jedna dama u grubom sportu kao što je džudo i šta te je privuklo njemu?
– Nema nežnog sporta (smeh). Tako da se i džudo ne razlikuje ni od jednog drugog sporta. Ka džudou me je privuklo to što sam već kroz par godina treniranja postala državna prvakinja, reprezentativka i što sam počela da putujem svuda po svetu i osvajam razna odličja. Džudo me je izgradio kao osobu i dao čvrst i jak karakter što je bitno za svakog pojedinca na ovom svetu.
Koliko treninga i posvećonsti iziskuje bavljenje borilačkim sportovima?
– Mnogo, svaki profesionalni sport iziskuke bar dva do tri treninga dnevno. Slobodno mogu reći da sam punih dvadeset godina trenirala, jela, spavala i takmičila se. Ja sam bila uporna pa sam i fakultet završila, ali ceo moj život je sport, svaki dan bukvalno.
Osvojila si niz medalja kako na domaćim, tako i stranim takmičenjima, šta nam možeš reći o tome?
– Sa 19 godina sam uzela seniorsku evropsku medalju, bila sam treća. Već kao junior sam uspela da obezbedim nacinoalnu penziju i slobodno mogu reći da sam najmlađa penzionerka u državi tada bila. Sa 22 godine osvojila sam Svetsko prvenstvo u sambo-u i postala jedini svetski prvak ove ruske borilačke veštine na Balkanu. Na žalost taj rezultat niko nikada posle mene nije ponovio.
Kakav je osećaj bio kada je ova perspektivna i uspešna karijera morala biti prekinuta zbog povreda?
– U trenucima kad sam se povredila to je bilo strašno. Moj život je bio prekinut, pokidala sam sve moguće ligamente na kolenima, usledio je niz operacija kako ne bih ostala invalid. Užasno je bilo za moju psihu to da sam od sportske veličine i takmičara postala inavalid, neko ko nije bio sposoban ni za običan život. Oporavak posle svake operacije trajao je minimum šest meseci, a ja sam ih imala četiri do sada.
Nosilac si “nacionalne penzije” koliko ti znači ova čast od države?
– Država Srbija je jedna od retkih država na svetu koja svoje velikane, sportiste tretira na pravi način. Ljudi koji zele da se izbore i koji žele da uspeju oni nađu put, tako sam i ja! Od 35 godine života sam penzioner i zaista sam ponosna na to, punih 15 godina sma branila boje Srbije i to država prepoznaje i podržava.
Koliko je teško sportistima u borilačkom disciplinama kod nas, s obzirom da ne vlada baš veliko interesovanje sponzora da im pomognu?
– Teško jeste, dok ne postignete neki rezultat. Kao što rekoh mi sportisti od Olimpijekog komiteta imamo odlične stipendije kada postignemo rezultat. Tako da sa tim stipendijama može jako lepo da se živi. Onog trenutka kada osvojite rezultat dođu i sponzorstva. Dok ne dođete do rezultata to je trnovit put koji nas zapravo i sačini šampionima. Retki uspeju da se održe na tom putu, zato ti retki i jesu šampioni.
Čime se danas bavis i ima li to neke veze sa džudoom?
– Danas radim kao motivator. Zapravo moj današnji posao se izrodio u periodu posle operativnog toka, dok sam jačala kolena. Slučajno sam jedno veče postavila vežbe koje sam radila kako bih ojačala noge i žene su to videle kao savršene vežbe koje mogu raditi kod kuće. Danas me prati preko pola miliona žena na društvenim mrežama.
Kako si postala Instagram zvezda i da li ti to prija?
– Prija mi jer me žene obožavaju, vole to što ja radim vežbaju uz mene, motivisane su kroz mene da se sve može i lepo mi je kad znam da sam nekome pomogla da prevaziđe neki težak period života upravo kroz sport.
Dobila si čestitke i komplimente jednog od najmoćnijih ljudi sveta, predsednika Rusije Vladimira Putina, šta nam možeš reći o tome?
– Putin je neko ko je meni uručio medalju na Svetskom prvenstvu. Čast mi je velika jer je on sve moje mečeve ispratio i odusevljeno mi je rekao da boljeg ženskog borca nije video. Na tom takmičenju me je proglasio najboljim takmičerem i to je ono što ću zauvek pamtiti.
Kako reaguješ kada te pitaju “da li si Noletova supruga”?
– To je anegdota iz Bejruta jer sam predstavljala Srbiju na izboru za ‘Top Model Of The World’. Ljudi su tamo povezali da sam ja njegova supruga jer smo oboje sportisti i iz Srbije, jer kad se kaže Srbija prvo se pomisli na Novaka Đokovića i to je njima bila asocijacija da povežu te dve stvari. Podržavam Novaka i njegovu prelepu suprugu i uvek kažem da bi divno bilo da je više takvih parova.
Koja je tvoja poruka našim čitaocima?
– Moja poruka jeste da se bave kojim god sportom! Jer sport je jedina stvar koja će vam dati realno razmišljanje u današnjici. Daće vam zdravlje i bistar um, a kad to imate sve možete. Ako mene pitate kojim sportom da se bavite uvek ću reći džudo. Postoji predrasuda da džudo treniraju muškobanjaste devojke, a ja tvrdim da to nije istina, eto vidite i iz mog primera, zaključuje razgovor za naš portal Dijana.