ALEKSANDAR JOVANOVIĆ ZA HOTSPORT: Moje je da pokažem da mi je mesto na Svetskom prvenstvu!

Igrama u Nišu postao je miljenik Meraklija. Harizmatičnom Aleksandru Jovanoviću nije dugo trebalo da osvoji ljubav danskih navijača. O tome, ali i mnogim drugim temama golman reprezentacije Srbije govorio je za HotSport.

Upornost je majka uspeha, a to najbolje zna naš sagovornik Aleksandar Jovanović. Dosta prepreka našlo je se na njegovom putu, ali nijedna dovoljno jaka da ga zaustavi. Od grejanja klupe u Donjem Sremu i sporadične uloge na golu Rada na momente je pokazivao bljesak talenta, a tek povratkom na Čair, sa kog je otišao u Rad kao golobradi dečak, uspeva da svoj rad i tvrdoglavost kruniše mestom prvog golmana Radničkog, a briljantne partije na Čairu donele su mu vizu za Dansku. Za početak razgovora Jovanović ističe da uprkos svim problemima ništa ne bi menjao u svojoj karijeri, jer ga je to dovelo tu gde je danas.

– Ne bih menjao moje detinjstvo u Nišu i odrastanje u Beogradu gde sam živeo sam od svoje 15. godine, kada sam potpisao za Rad. To me je naučilo da vrednujem prave stvar u životu, počeo je Jovanović razgovor za HotSport.

 Pre povratka u Radnički suočavao si se sa veoma teškim periodom, pogotovu u Donjem Sremu?

– Bilo je teških profesionalnih trenutaka koji su se prenosili na privatan život, ali jedno je sigurno, u teškim momentima uvek sam verovao da bolji dani za mene dolaze i uvek sam radio naporno i više, ma šta god se dešavalo oko mene, a moj život se mnogo promenio u proteklih nekoliko godina.

 Srpski fudbal zamenio si danskim, kako je promena mentaliteta uticala na tebe?

– Svaki početak je težak, takav je bio i moj. Nova zemlja, jezik, kultura, moje tadašnje nepoznavanje engleskog jezika, vremenski uslovi, sve je to bilo novo za mene, ali sam se izborio sa tim i imao sreću da nam je krenulo dobro u prvenstvu. Kasnije je sve bilo dosta lakše. Svako ko je ikada igrao u inostranstvu zna da je jako teško i da je veliki pritisak jer se dosta očekuje od stranih igrača.

 Tokom zimskog prelaznog roka zavladala je panika među navijačima kada se pojavila mogućnost da ćeš napustiti Dansku?

– Ne znam odakle su krenule te priče, ali mi je drago zbog reakcije navijača, to je samo jedan u nizu znakova da sam uspešno opravdao njihovo poverenje.

 Tako je bilo u prošlom, a šta očekuješ od sledećeg prelaznog roka?

– U fudbalu se nikada ne zna. Srećan sam u Orhusu i trudim se da konstantno podižem svoju formu i time doprinosim rezultatima kluba. Ali, mislim da je vreme da možda na leto napravim korak više u karijeri, smatram da sam sazreo za takav potez. Videćemo šta će se dešavati u narednim mesecima, jer kao što sam rekao, u fudbalu se nikada ne zna.

 Mnogo slušamo o uslovima u našem fudbalu, koliko smo udaljeni od Danaca?

– Što se uslova, infrastrukture, ulaganja u fudbal i količine sponzora tiče, to su stvari koje ne mogu da se porede. Ovde je to dosta organizovanije, vodi se računa o svakom detalju, sve je na višem nivou. Stil igre je takođe drugačiji, forsira se duel igra, bez mnogo faulova, ali smatram da u Srbiji ima više talentovanih dečaka, možda čak i više nego ovde.

 Pomenuli smo da je stranim igračima potrebno mnogo više da se dokažu, a ti si u tome uspeo veoma brzo. Gotovo nakon svakog meča, navijači na Ceres Parku skandiraju tvoje ime, šta ti u tim trenucima prolazi kroz glavu?

– Skandiranje navijača je nešto najlepše što doživljavam ovde, zaista me dosta motiviše i drago mi je da sam stvorio blizak odnos sa njima. Teško je da stranac probudi pažnju Danaca, specifičan su narod koji se dosta razlikuje od ostatka Evrope. Oni pre svega cene ono što dolazi iz njihove zemlje, uvek su im Danska i Danci na prvom mestu u odnosu na ostale.

 

A post shared by Aleksandar Jovanovic (@ajovanovic_26) on Aug 21, 2017 at 4:35am PDT

 Reakcija Danaca kada te sretnu na ulici?

– Lepo je šetati ulicama Orhusa jer me podseća na moj Niš. Gradovi su slične veličine, oba imaju dušu, ljudi su kulturni, stalno pitaju za autogram ili sliku i uvek mi pružaju podršku, što mi jako prija i trudim se da uvek odvojim vremena da ih maksimalno ispoštujem i na taj način uzvratim podršku.

 Kako sada, nekoliko dana kasnije, hladne glave, gledaš na odluku selektora Krstajića da ti ne uputi poziv za pripremne mečeve sa Marokom i Nigerijom?

– Mogu reći da mi je izuzetno žao jer sam bio deo te ekipe tokom celih kvalifikacija. Poštujem odluku selektora, moje je da do kraja prvenstva dam sve od sebe i da pokažem da mi je mesto na Svetskom prvenstvu. Kao što sam rekao na početku razgovora, ne gubim veru nikada.

 Poznato je da si gurman, omiljene poslastice?

– U Srbiji volim da jedem sve, haha. Ako moram da se odlučim, svadbarski kupus i punjena paprika sigurno prednjače. U Danskoj je to losos u kombinaciji sa povrćem.

 Razumljivo je da se van terena najviše družiš sa Dinom Mikanovićem. Oni koji te dobro poznaju kažu da često provodite vreme uz muziku sa ovih podneblja?

– Tako je, Mikanović mi je dosta pomogao kada sam došao, sada nam se pridružio još jedan Balkanac, Martin Pušić. Balkanski lobi je sve jači. Što se muzike tiče, tako je, Mikanović obožava naše narodnjake, mogu da vam kažem da zna više pesama od mene, zaključio je uz osmeh Jovanović.

0

0