HOTSPORT INTERVJU – DARKO STOŠIĆ: Čudna ali istinita priča o tome kako je država svojim nemarom ‘napravila’ jednog od najboljih teškaša Evrope! (FOTO)

U cilju promocije jednog od najpopularnijih sportova trenutno, HotSport vam donosi intervju sa još jednim srpskim UFC borcem – Darkom Stošićem.

Reč je od jednom od najboljih boraca teške kategorije u Evropi, ako ne i najboljem koji će se nakon potpisivanja ugovora sa najvećom organizacijom na planeti, okušati u oktagonima UFC-a.

Darko je po mnogo čemu poseban, a jedna od prvih stvari koja se nameće jeste način na koji je ovaj momak stigao do MMA sporta. Reč je o velikom srpskom talentu u džudou, ali nemarom naše zemlje, Stošić je morao da skine kimono jer nakon osvajanja mnogobrojnih medalja nisu više postojali uslovi za bavljenje tim sportom. Prešao je u MMA gde je odmah skrenuo pažnju na sebe, a sada je po mišljenju mnogih kandidat za najboljeg borca sa ovih prostora u UFC ikada.

Na koji način si ušao u svet MMA sporta?

– Trenirao sam džudo 13 godina i sa 18 godina sam prestao da se bavim tim sportom, upravo u tom trenutku je nastala organizacija ‘Tesla’ i rijaliti šou ‘Put ka vatrenom ringu’, što je bilo baš propraćeno, ja sam to gledao na televiziji, dopao mi se sport, čitava produkcija i onda sam sebi zadao cilj da počnem sa MMA treninzima, sa željom da dobijem priliku da se borim na „Tesli“. Tada sam otišao u klub ‘Car Dušan Silni’ i upoznao Gagija Tešanovića i Rođu Radosavljevića i tako počinje moja MMA priča. Onda dolazi i ‘Tesla 3’, gde sam učestvovao, to mi je bio debitantski meč i tako je sve krenulo.

Bio si deo ‘Tesle’, da li smatraš da je to bila najozbiljnija organizacija koja se pojavila kod nas?

– Jeste, sigurno. Ceo taj projekat, ‘Put ka vatrenom ringu’, pa ‘Tesla’, najbolji rezultat svega toga i kvalitetnog rada je Bojan Veličković, koji je sada deo UFC organizacije. Šteta što je to na kraju propalo, što nije bilo prepoznato i pomognuto finansijski da organizacija opstane, to bi bio i dan danas turnir na visokom nivou.

Jednom prilikom si spomenuo da je teška finansijska situacija i manjak stipendija uticao na to da ti napustiš džudo, iako si imao daobru perspektivu u tom sportu?

– Iako sam tada bio veoma mlad, trebala mi je finansijska pomoć, što nije bilo prepoznato u trenutku kad sam bio višestruki prvak države i prvak Balkana. Trebalo je da idem na Evropsko prvenstvo, dobio sam stipendiju od deset hiljada dinara, koju sam dobijao u delovima. Moji nisu mogli mnogo da mi pomognu, te sam stalno skretao pažnju ljudima iz džudoa, ali oni nisu imali obzira za to, ja sam nakon svega izgubio volju i želju za takmičenjem i zato sam i napustio taj sport.

Dolaziš iz Laćarka, malog mesta koje je imalo dobar džudo klub, da li je to bila dobra baza za dalju karijeru?

– Ne bih nikada ni počeo da treniram da trener Miša Jovetić iz džudo kluba nije došao kod mene kući da me pita da li bih ja trenirao. Čuo je za mene po selu, da sam jak i sve to… Tada sam imao šest ili sedam godina, tako sam i počeo, i ko zna da li bih ikad i počeo da se to nije tako desilo.

Koja je razlika između džudo i MMA sporta i kako si ti doživeo tu transformaciju?

– Meni to nije predstavljalo toliki problem jer sam voleo udaranje, a džudo mogu dobro da koristim za MMA bazu, jer su džudo i rvanje najbolje osnove i nama je sigurno najlakši taj prelaz, takođe većina MMA šampiona dolazi upravo iz ovih sportova.

Sledi tvoj dolazak u MMA Akademiju, kako si se tamo snašao?

– Super su bili treninzi, atmosfera, tamo su me Rođa i Gagi uveli u ovaj sport i oni su velikim delom zaslužni za moj uspeh. Pored Jovana Manojlovića Kamenog, sa kojim nisam imao prilike da treniram, njih dvojica su sigurno najveći stručnjaci za MMA kod nas. Znali su da smisleno pokazuju i prenesu znanje, došli su baš iz ovog sporta, za razliku od drugih trenera koji su dolazili iz raznih drugih borilačkih sportova i znanje su prenosili polovično.

Dolaziš do FFC, najjače regionalne organizacije, šta je bilo presudno za taj korak napred u karijeri?

– To je jako čudna priča… Ja sam tražio meč preko menadžera, međutim oni su meni par puta nudili da budem zamena, ja sam to odbijao, što ne želim ni dan danas. To ne bih radio ni u UFC-u, jer znam svoj cilj i koliko mogu. Nije mi cilj da budem nečija zamena, već da budem najbolji. Na kraju se sve složilo, mi smo se dogovori, krenuo sam da radim mečeve i postao njihov šampion, a da sam radio kao zamena možda to nikad ne bih uspeo.

Tebe odlikuje to da dosta ‘pametno’ vodiš svoju karijeru, kako to uspevaš, da li te neko savetuje?

– Dosta ja sam promišljam šta mi je činiti, naravno bilo je ljudi koji su me tu i tamo savetovali, svi su imali nekog udela, ali sam donosim najviše odluka, trudio sam se da to bude što pametnije. Bio sam uvek strpljiv, što me je koštalo dosta živaca. To mi se dešava i sada vezno za UFC, moram imati strpljenje, ništa ne može preko noći. Radio sam jednu ili dve borbe godišnje, a mogao sam recimo pet, tako sam sebi postepeno gradio skor i za to je trebalo vremena, jesta trajalo malo duže, ali se na kraju isplatilo.

Koliko je to bilo teško za tebe, u svakom smislu, jer si ti trebao da opstaneš tokom čitave godine, a borio si se samo dva puta?

– Taj finansijski deo je najgori, preživljavanje… Ali zarad nekog cilja to se isplati i bude lakše.

Koji ti je najdraži meč koji si radio u sklopu FFC organizacije?

– To je sigurno bila odbrna pojasa protiv Diona Staringa u Zagrebu. Bila je odlična atmosfera, tu sam se možda i najbolje do sad pokazao, bio sam najspremniji. Samim tim sam i njega demantovao, jer je tražio revanš. Prva borba je bila malo nezgodna, ali da ne bi bilo loših priča odradili smo revanš, gde sam zapečatirao pojas.

(Izvor: YouTube/MegaPromotionSystem)

Kako ti se čini regionalna MMA scena što tiče događaja?

– Ide nešto ka boljem, ali sve je to još na amaterskom nivou, dok se ne pojavi par ozbiljnih boraca i trenera i neko ko će to finansijski isprtiti, biće veoma teško. Ja u Srbiji generalno nemam gde da radim MMA, niti imam sa kim, nema sparing partnera, fali klubova, ljudi…

Misliš li da MMA Savez nešto menja na tom planu?

– Ne mogu oni nešto mnogo da promene tu, jer ne zavisi od njih sve. Amaterski deo je odličan, a oni nemaju ništa sa profesionalnim organizacijama, a pravo je čudo da uspevaju i ovoliko da rade. Da njih dvojice nema ne bi ni bilo državnih orvenstva.

Tvoj poslednji meč u Beogradu, posle dužeg vremena bio je na CFL-u, kako vidiš sebe na tom meču?

– Ja sam to radio najviše zbog naše publike, pred kojom se dugo nisam borio. Nije mi to predstavljalo neki preveliku satisfakciju, CFL je nova organizacija, koju vodi moj trner kik boksa, zbog toga sam radio. Nisam imao neke prevelike koristi, protivnik nije bio adekvatan, ali trenutno bolji nije mogao da se nađe. Sledeći moj meč ovde mogu raditi samo kada dođe UFC.

Posle tog nokauta, bilo je dosta komentara da je meč namešten, kako ti to komentarišeš?

– Toliko je brzo pao da je tako delovalo, ali daleko od toga da je bilo namešteno. Nikada ne bih namestio meč, bukvalno ni ja nisam očekivao da će tako brzo pasti jer je čovek ogroman.

(Izvor: YouTube/Collision Fighting League)

U portazi za dobrim kampom odlaziš u Zagreb kod Mirka Filipovića, kako si se odlučio na taj korak?

– To mi se sve nekako nameštalo, upoznao sam igrom slučaja Mirka i Stipu Drviša, nekako smo se spojili i oni su me ispratili i maksimalno ispoštovali, što mi mnogo znači. Nisam ja sa njima non stop, ali kad odem tamo, to što odradim mnogo mi znači. Moj mečevi u Lincu i Zagrebu, slika su mog rada pre i posle njihovog pomaganja.

Kako reaguješ na negativne komentare o saradnji sa Mirkom?

– Kao što ima ovde ljudi koji su nacionalisti, tako ima i tamo. Ni Mirko i Stipe, a ni ja, nismo takvi i to nas ne zanima. Na kraju krajeva, da ih to zanima nikad me Mirko ne bi pozvao da sa njim treniram, da ima te predrasude. To za nas ne postoji.

Šta očekuješ od meča na ‘Belatoru 200’, gde će se boriti Mirko Kro Kap i Roj Nelson?

– Sigurno je da će Mirko ‘proći’ kroz sve njih tamo, jer u njegovim godinama niko nije spremniji, non stop trenira, pravi je vojnik i sigurno je spremniji i od Nelsona, a i od Fedora zajedno. Mirko je za razliku od svih njih ostao na vrhunskom nivou.

Kakav je osećaj bio kada si saznao da ćeš biti deo najjače svetske organizacije?

– To mi je bilo normalno, jer sam toliko dugo radio na tome, da je moralo da se desi, nije me nešto specijalno iznenadilo. Nije mi želja da samo potpišem za UFC i da mi to bude vrh karijere, što je veliki uspeh, ali ja tamo idem da bih bio najbolji, kao što sam to bio i u FFC-u.

Prešao si iz teške u polutešku kategoriju, koji su razlozi?

– To su mi svi savetovali, i Mirko, i Rođa. Ja sam to gledao da izbegnem, ali sada ću probati. Nikad nisam voleo to skidanje i vraćanje kila, probaću prvi meč tako da odradim, pa kakao se budem osećao, tako ću i nastaviti, ako mi bude dobro ostaću, a ako ne vratiću se u tešku.

Tvoj jedini poraz bio je baš u poluteškoj kategoriji, da li si se sada dvoumio?

– To je bio moj četvrti meč, loše sam odradio skidanje kila, a na sve to borac je bio odličan i tako je ispalo. S’ obzirom na tadašnje okolnosti nisam tako loše odradio taj meč. Sada sam promenio taj proces skidanja, tako da ćemo videti.

Kada očekuješ svoj UFC debi, svi negde šapuću da bi to mogao biti 9. jun, na događaju u Čikagu, šta ti misliš o tome i da li bi ti to značilo zbog podrške koju bi tamo imao?

– Ja sam to najviše i želeo da bude u Čikagu baš zbog toga i forsirali smo maksimalno, ali džaba ako oni to ne odluče, sve je na njima. Podrška bi sigurno fenomenalna, ja jedva čekam da do toga dođe.

Kako ti se čine regionalni borci, smatraš li da bi još neko mogao tvojim stopama?

– Roberto Soldić je odavno mogao da bude, ali sada se ušuškao u ‘KSW-u’, čiji je postao šampion i tamo može da napravi dobru karijeru. Što se naših tiče stvarno ne znam, sve je to individualno i zaista svima želim sreću.

Koliko je teško bilo na početku kod nas, radio si kao obezbeđenje, da li se to kosilo sa sportskim načinom života?

– To je katastrofa… Nažalost većina momaka koji treniraju borilačke sportove na to su prinuđeni. Hvala Bogu to sam prestao, posao je malo plaćen, stalno ima problema, ljudi te gledaju bezveze.

Nemaš neki nadimak, kako si to ‘izbegao’, jer većina boraca to ‘zaradi’ u toku karijere?

– To je tačno, nemam neki specijalni nadimak i zbog toga smo moj tim i dizajnirali novi grb kojim ću se predstavljati, da bar nešto imam.

(Izvor: YouTube/Branislav Šormaz)

0

0