HOTSPORT ANALIZA: ‘Za početak praviše se ludi, kude je taj Niš, sad se svako čudi’

Na jugu Srbije, među ‘meraklijama’ poznata je pesma, Žike ‘Čokalije’ Isakovića i ‘Trio Palilula’ posvećena slavnoj generaciji Radničkog koja počinje ovako ‘Kad počesmo, pričaše, ne mlatite ale, kakvo be finale… Za početak praviše se ludi, pa svaki se čudi kude je taj Niš’.

Mislim da je malo ko od Nišlija i mnogobrojnih ljubitelja fudbala očekivao da će ‘meraklije’ ponovo da pucaju tako visoko. Međutim, ispred Radničkog je jedna od najboljih sezona u istoriji, a rekordi se svakodnevno obaraju.

Međutim, hajde da počnemo redom.

U smiraj 2016. godine Radnički je dobio novu upravu, povratkom Ivice Tončeva najavljeno je da će klub ponovo da pokuša da klub vrati na stare staze. Tog hladnog decembarskog dana kada je nova uprava preuzela kormilo nad niškom barkom Tončev medijima je rekao ‘dolazimo pripremljeni, plan postoji, postoji ambicija i način da se zacrtano ostvari. Niš će biti na fudbalskoj mapi Evrope, a već za dve, najviše tri godine Radnički će igrati u Evropi’.

Nišlije naviknute na lažna obećanja nisu mnogo marile za još jednog u nizu koji obećava kule i gradove, međutim, godinu i nešto dana kasnije, Radnički je na putu da se evropa ponovo pita ‘kude je taj Niš’.

Odlaskom Rastavca u Grčku, trebalo je malo vremena da se kockice sklope i treneri su se ređali kao na traci, Peter Pakult, Ivan Jević, Milan Đuričić. Na kraju je prelomljeno da šansu dobije Boban Dmitrović, a to se pokazalo kao pravi potez. O Dmitroviću ćemo nešto kasnije još pričati.

Pre nekoliko dana najavljeno je da će i niški ‘Čair’ konačno biti završen, te da će predsednik sa zamrznutom funkcijom Ivica Tončev obezbediti milion evra za završetak stadiona, a upravo je taj stadion ono što najviše koči Radnički u pokušaju da obnovi staru slavu.

Atmosfera u ekipi je odlična, starosedeoci koje predvodi Saša Stojanović, kapiten Aleksandar Jovanović i Miloš Petrović…. Ove godine uz sebe imaju možda jedan od najboljih timova Radničkog.

Iako je Radnički poznat po Draganu Stojkoviću Piksiju, nisu u uspešnoj istoriji manjkali ni odlični golmani. Miodrag Knežević, Dragan Pantelić, Milan Borjan, Aleksandar Jovanović… ostavili su veliki trag, a još jednom se potvrdilo da Miroslav Stanković „Kine“, trener golmana i  sportski direktor Marko Jovanović  znaju da „ubodu“ dobrog golmana. Bojan Šaranov i Mladen Živković bore se za mesto prvog golmana, a budimo iskreni, obojica to mesto zaslužuju. Tu su i mladi Đorđe Lazović, kao i Milorad Kojić, kome se predviđa svetla budućnost.

Odbranu čine iskusni igrači poput Nikole Aksentijevića i Aleksandra Subića, levi bek Aksentijević kroz odlične igre na Čairu dobio je priliku da nastupi u reprezentaciji Srbije, a u prelaznom roku ozbiljno se za njega interesovao Partizan. Za brzu i ofanzivnu igru zaduženi su Nikola Stanković i Petrović, a snagu u sredini Radnički crpi iz Simunovića i Miladinovića. U prelaznom roku vratio se Radoš Bulatović kome je Niš dobro poznata sredina i čije će iskustvo mnogo da doprinese Radničkom u borbi za Evropu.

Možda najviše promena pretrpela je vezna linija Radničkog, ali je takođe dobila na kvalitetu. Siniša Babić, Dušan Mićić i Aleksandar Stanisavljević odlično su se uklopili u postojeći sistem i već su pokazali da će biti dobra pojačanja. Jedini bi problem mogao da predstavlja kasni dolazak Stanisavljevića, koji nije prošao pripreme sa timom. Japanac Noma sa druge strane odlično je završio jesenju polusezonu. Na nju nije stavio tačku, već tri i u istom maniru nastavio je i proleće. Još se u Nišu govori o njegovom sjajnom pasu Milanu Pavkovu za pobedu nad Partizanom, a bio je strelac i u Ivanjici. Odličan vezni red postao je još bolji.

Dugo je Radnički bio bez centarfora gladnog golova. U ovoj sezoni cvetaju ruže i na tom polju. Dugo se ne pamti da je na kraju regularnog dela sezone Radnički imao najboljeg strelca, a još manje igrača koji je postigao 20 ili više golova. Danas je tu Milan Pavkov, koji sa Nišlijom Aleksandrom Šiljom Pešićem deli prvo mesto najboljih strelaca sa 19 postignutih pogodaka.

Vreme je da se preselimo pored terena. Po već oprobanom receptu, Radnički je nakon Rastavca odlučio da ponovo dovede trenera novajliju, a ta strategija još jednom se isplatila. Kraljevčanin se pokazao kao dobar taktičar, sa ozbiljnim pristupom skautingu i video analizama.  Posvećen detaljima važi za odličnog motivatora koji se podjenako posvećuje svakom članu kluba, od prvotimca, omladinaca, osoblja u klubu… Dmitrović se okružio mladim i talentovanim trenerima.

Za analize zadužen je Predrag Pešić, već pomenuti trener golmana je Miroslav Stanković, a nova lica su Zoran Kostić i Đurović Miljan. Mladi treneri koji su u klub došli na poziv Bobana Dmitrovića. Takođe treba istaći da stručni štab kluba posebnu pažnju posvećuje fizičkoj kondiciji i aspektu rada bez lopte, a to je itekako vidljivo na terenu i na tabeli.

Kada smo već pomenuli tabelu, Radnički je na trećem mestu, sa odličnom gol razlikom sa čak 42 postignuta i 32 primljena gola. Nešto više od četiri meseca Radnički ne zna za poraz. Poslednjih 10 mečeva Radnički ima 8 pobeda i dva remija što ovu sezonu svrstava u jednu od najboljih. Ukoliko Partizan uskoro ne izađe iz krize neće biti nerealno da Radnički sezonu završi i na drugoj poziciji.

0

0