HOTSPORT ANALIZA DRUŠTVENIH MREŽA TIMOVA SUPERLIGE: Šta reći sem – tuga… A posle se pitamo zašto su stadioni prazni?

U osamnaestoj godini 21. veka jedan od glavnih trendova u svetu generalno, pa tako i u onom uskovezanom za sport, jeste korišćenje društvenih mreža, među kojima prednjače Fejsbuk, Tviter i Instagram. Kako smo stanje naših klubova na Fejsbuku već analizirali, red je da se posvetimo i Tviteru.

Počećemo od „večitih“, pošto su ova dva tima ujedno i najpraćenija, a i najaktivnija na Tviteru.

Crvena zvezda je od avgusta 2009. godine, kada je otvoren Tviter nalog crveno-belih, „tvitovala“ 14,300 puta, i za to vreme prikupila 95,800 pratilaca, što je ubedljivo najviše od svih klubova u Srbiji.

Drugo mesto, sa 58,400 pratilaca, zauzima Partizan, koji je ovu društvenu mrežu koristio 5,681 put od septembra 2012. godine, dok je treća Vojvodina sa 2397 pratilaca i 4,381 tvitom od juna 2011. godine, kada su se Novosađani pridružili ovoj mreži. Odskaču još samo Rad sa 5,614 tvitova i 1237 pratilaca od avgusta 2011. godine i Spartak iz Subotice, koji je od maja 2012. godine sa 3,892 tvita privukao pažnju 1,429 osoba.

Što se ostalih tiče, neka vam brojke same kažu:

Zemun, januar 2013, 47 tvitova, 93 pratioca
Radnik Surdulica, april 2015, 703 tvita, 558 pratilaca
Radnički Niš, septembar 2017, 29 tvitova, 41 pratilac
Mačva Šabac, januar 2018, 44 tvita, 70 pratilaca
Napredak Kruševac, februar 2012, 472 tvita, 432 pratioca
Voždovac, septembar 2013, 1,584 tvita, 587 pratilaca
OFK Bačka, novembar 2013, 242 tvita, 749 pratilaca

Što se ostalih timova tiče, Javor iz Ivanjice ima nalog koji, po svemu sudeći, nije zvaničan, dok su bez prezentacije na Tviteru Borac iz Čačka, iznenađujuće Čukarički, te lučanska Mladost.

Interesantno je i to da nalog Superlige Srbije ima 3,176 pratilaca uz 3,454 tvita od marta 2014. godine

Ukoliko ste se pitali zašto i kako je ovo povezano sa očajnom posetom na utakmicama širom stadiona Superlige, odgovor se krije u sledećim redovima…

Ako pođemo od tvrdnje fudbalskih radnika, te ponekog stranca koji je igrao na domaćim terenima, da je u Srbiji ipak primetan (kakav-takav) kvalitet, te od toga da je ipak moguće videti i poneki spektakularan gol, utisak je da ljudi koji vode društvene mreže timova iz Superlige imaju izuzetno loš osećaj da taj potencijal zapravo i iskoriste.

(Youtube/ Милош ЦЗБГ )

Fejsbuk je prošle godine imao više od dve milijarde aktivnih korisnika, Instagram nešto više od 800 miliona, dok je Tviter stao na brojci od 330 miliona aktivnih korisnika širom sveta. 

Da li lenjost, neznanje, nedostatak volje ili nešto treće, tek – ovakve brojke pokazuju da u srpskom fudbalu, pored diskutabilnog kvaliteta igre, marketing „štima“ još manje.

Društvene mreže kao takve pružaju mogućnost da svima koji se dovoljno potrude pruže priliku da se istaknu. Ali, ne samo tako što će se pojaviti na njima, već pružanjem konstantnog zabavnog i interesantnog sadržaja koji će i navijače širom, ako ne dalje, onda bar grada ubediti da se na stadionu dešava nešto što ne bi trebalo propustiti.

Uostalom, dovoljno je pogledati način funkcionisanja Tvitera jednog Mančester Junajteda, ili Barselone, ili čak Madervela, i uveriti se da nije dovoljno samo ime, već i konstantna aktivnost i kreativnost pri smišljanju načina kako animirati publiku da dođe i pogleda meč.

Naravno, za sve ovo je preduslov volja i želja da se stanje bar malo promeni na bolje.

A to je, priznaćete, već neka druga priča… I duga. 

0

0