ŠTERBIK OŠTRO PO SRPSKOM RUKOMETU: Znam da nisam pogrešio, ovde po dva-tri meseca nema oporavka zbog pljuvanja i lošeg sistema
Arpad Šterbik je jedan od najboljih golmana u istoriji rukometa i nekadašnji čuvar mreže Jugoslavije i Srbije i Crne Gore, ali je najveće uspehe dostigao sa reprezentacijom – Španije.
Šterbik je 2009. debitovao za „furiju“, a devet godina kasnije ističe da su razlozi zbog kojih je napustio srpski rukomet još uvek tu:
– Razlog zbog koga sam rešio da više ne branim za Srbiju i danas je prisutan u našem rukometu. Kada vidim Marsenića i Abutovića po povratku iz reprezentacije u klub, znam da nisam pogrešio. Po dva-tri meseca ne možeš da se oporaviš od pljuvanja, kritika, lošeg sistema, taktika. U emotivnom si rasulu, a za nekoliko dana ideš nekoj Barseloni u goste. Pa te napadaju što u klubu daješ više, a ne gledaju širu sliku. Kakav je sistem u tom klubu, zašto tamo igramo bolje. Umorio sam se od toga, nisam više bio sposoban da dam maksimum i najpoštenije je bilo da se oprostim od reprezentacije. Branio sam od devedesetih, bilo je vreme za mlađe, rekao je Šterbik za Novosti.
Kako dalje ističe, do saradnje sa Špancima i igranja za njihovu selekciju došlo je slučajno:
– Kada sam se oprostio, nisam uopšte imao ideju da zaigram za Španiju. Želeo sam da se odmorim od velikih takmičenja. Zbog broja stranaca u Sjudad Realu i birokratije sam uzeo njihova dokumenta. Tek posle nekog vremena se pojavila mogućnost da branim za Špance. Bilo mi je teško da prelomim, ali nikoga ne volim više od sebe. A Srbija nije zavisila od jednog golmana. Bolelo me je dugo. Stalno sam osećao da dugujem nešto Srbiji i imao potrebu da pomognem našem rukometu na sve načine, otkrio je Šterbik.
Golman rođen u Senti osvrnuo se i na optužbe zbog toga što je nameravao da zatraži nacionalnu penziju od Srbije, uprkos tome što nastupa za Špance:
– Čelnici RSS su sami spominjali da mi to sleduje za bronzane medalje. Setili su se toga kada sam im pomagao u nekim važnim situacijama, znaju oni dobro u kojim. Meni ne treba taj novac, ne znam ni kolika je suma u pitanju, ali znam da sam ga zaslužio više od onih koji nisu odigrali ni minut, a dobiće nagradu. Za razliku od mnogih, ja bih te pare svakako vratio srpskom rukometu. Kolika je ta penzija, 500-600 evra? Mnogo više od tih nesrećnih para sam ja dao mom klubu. I nastaviću da pomažem finansijski. Nekad me zaboli što će me ljudi pamtiti samo po negativnim stvarima, zaključio je Šterbik.
Sterbik je iz Ade, u tom gradu je odrastao, poceo da igra rukomet, tamo mu zive roditelji… u Senti je samo rodjen, u Adi nema porodiliste 🙂