LAKIĆEVIĆ: Voša uzima titulu pre Liveprula

Desni bek Vojvodine Ivan Lakićević, koga mnogi znaju i po nadimku Mogli, osim po svojim fudbalskim kvalitetima i beskompromisnoj borbi svaki put kada istrči na teren, među navijačima Vojvodine poznat je i kao veliki ljubitelj pozorišta i umetnosti, kvalitetne muzike, ali i kao izuzetan šoumen i veliki kavaljer.

Fudbaleri Vojvodine danas su imali jedan lagani i nadasve zabavan trening na terenu hotela “Titanic Deluxe Golf Belek”. Igrajući modifikovanu verziju bejzbola, sa fudbalskom loptom i bez bejzbol palica, crveno-beli su se dobro istrčali i zabavili, te tako iskoristili poklon koji im je šef stručnog štaba Ilija Stolica dao kao nagradu za odličan rad u dosadašnjem toku priprema.

U jednom trenutku današnjeg treninga, jedna lopta je otišla preko zaštitne mreže oko terena i pala u obližnji kanal, pri čemu je pristup do tog istog kanala poprilično strm i prekriven gustim šibljem i visokom travom. Međutim, kao što za njega nema izgubljene lopte na utakmici, za Ivana Lakićevića, popularnog Moglija, u bukvalnom smislu reči nema izgubljene lopte ni na treningu, pa je, provukavši se kroz zaštitnu mrežu, sišao do kanala, nekako dohvatio loptu i ukaljan se vratio nazad, što je svakako gest vredan svakog poštovanja i divljenja.

Odmah nakon treninga, poput pravog profesionalca, on je sa zadovoljstvom izdvojio vreme za intervju za zvanični klupski sajt i ukratko sumirao dosadašnji tok priprema.

– Pre svega, moram da kažem da su uslovi u Turskoj fenomenalni. Odlični su tereni, hotel, hrana, sobe… Jednostavno, sve je baš onako kako treba da bude i to koristimo da jako dobro radimo. Drago mi je što je Ilija Stolica došao na mesto šefa stručnog štaba i u našoj igri će sigurno biti promena u odnosu na neki raniji period. Kada smo se okupili, sebi smo zacrtali cilj da uđemo u Ligu Evrope i osvojimo Kup, odnosno da se Vojvodina vrati na svoje mesto na tabeli, a to je na jedno od prva tri – kaže Mogli.

Za tebe je ovo već treća sezona u Vojvodini. U tom periodu, mnogo toga se izdešavalo?

– Ja stalno napominjem da mi je velika čast što sam došao u Vojvodinu. Maksimalno sam prihvaćen od strane ljudi iz kluba, saigrača, navijača i generalno ljudi iz Novog Sada i za mene je to veliki vetar u leđa. Mnogo ljudi me bodri i prati, a prija mi i kad na društvenim mrežama vidim da me ljudi komentarišu kao da sam prošao omladinsku školu Vojvodine, a ne nekog drugog kluba. Drago mi je što se prepoznaje to da na svakom treningu i utakmici dajem maksimum i nadam se da nikog neću razočarati.

Iako imaš tek 24 godine, trenutno spadaš među iskusnije igrače u timu?

– U Super ligi Srbije igram već pet godina i to je veliko iskustvo za mene, pogotovo što sam jedan od najstandardnijih igrača. Mislim da su to odlični parametri. Ilija Stolica je čak 27. trener sa kojim imam priliku da radim, jer sam u mlađim kategorijama Zvezde promenio 11 trenera, u Donjem Sremu osam i evo, ako ćemo računati baš svakog ko je makar i na kratko vodio Vojvodinu, mislim da je Stolica već deveti trener od kako sam ja tu. To je verovatno uticalo na igrače, ali sam istovremeno od svakog mogao nešto da naučim. Vojvodina je veliki klub i danas je zadovoljstvo biti deo nje. To je veliko breme, ali takođe i velika čast. Sa ljudima iz uprave uskoro treba da razgovaram o produženju ugovora i iskreno se nadam da ćemo moći da se dogovorimo, jer bih voleo da dam svoj doprinos da, iz četvrtog pokušaja, konačno uđemo u Ligu Evrope.

Osim što daješ doprinos rezultatima Vojvodine na terenu, istovremeno važiš i za nekog ko je dosta zaslužan za dobru atmosferu u ekipi?

– Pojedinci kažu da je tako i drago mi je zbog toga. Svi momci su sjajni, atmosfera je super i upravo to zajedništvo je ono što nas drži, te se upravo iz toga stvaraju dobri rezultati. Nažalost, kao što rekoh, u Vojvodini se mnogo toga izdešavalo tokom prethodne tri godine. Promenile su se četiri uprave, osmorica trenera…

Pored tebe, Vojvodina na poziciji desnog beka može da računa i na mladog Milana Lazarevića. Kakvo mišljenje imaš o njemu?

– Smatram da je odličan igrač i veoma perspektivan. On je reprezentativac u svom uzrastu i ja mu želim da jednog dana zaigra i za A reprezentaciju, odnosno da napravi veliku karijeru. Drago mi je što smo konkurencija, jer kad toga nema, igrači onda generalno drugačije razmišljaju. Za mene je to uvek bio samo podstrek da treniram još bolje i jače.

Novi šef stručnog štaba Ilija Stolica insistira na načinu igre u kojem bekovi imaju dosta drugačiju ulogu od dosadašnje?

– Sada imam slobodu da uđem malo unutra i ne budem klasičan desni bek, već povremeno pokrivam i poziciju zadnjeg veznog, ali i desnog krila. Njegove promene u taktici mi prijaju, pogotovo zato što sam u mlađim kategorijama Zvezde najpre igrao na poziciji desnog krila. Imamo dosta analiza, kako protivnika, tako i nas samih, u kojima sagledavamo šta je ono što je dobro, a šta treba da se poboljša i to je još jedna stvar zbog koje mi je drago što je došao Stolica. Smatram i voleo bih da sa njim napravimo velike rezultate.

Osim toga što si fudbaler, poznat si i kao veliki ljubitelj pozorišta, što je nešto što pokušavaš da preneseš i na ostale saigrače?

– U martu planiram da odvedem čitav prvi tim, zajedno sa stručnim štabom, na neku predstavu u Jugoslovensko dramsko pozorište. Do sada sam već vodio neke od saigrača pojedinačno, pa pošto su se neki čak i ljutili zbog toga što ih nisam spomenuo u svom prethodnom intervjuu, da kažem da su to bili Antić, Avramovski, Subotić, Kalezić, Vujanović, Saničanin, Putinčanin i Cebara. Čim se vratimo sa priprema, njih ću odmah voditi na jednu predstavu i to je nešto što sam već isplanirao. Voleo bih da svi malo prošire svoje vidike, jer često sam u pozorište vodio neke ljude koji nikad ili dugo nisu bili i kasnije su mi rekli da im se izuzetno svidelo. Mislim da je pozorište beg od neke stvarnosti i svakodnevnice, u kojoj su svi nešto negativni, namršteni, razočarani, te da je to pravi odmor za dušu i za glavu. Ja sam vaspitavan da budem skroman, vredan i radan, a danas je sve nekako materijalistički i gleda se kroz pare. Fudbal nikad nisam trenirao zbog para, niti zato da bih jednog dana imao kuću na pet spratova od pet hiljada kvadrata i vozio najbrža kola. Meni je uvek cilj bio da sutra postanem kvalitetna osoba i da ljudi kažu da je Mogli dobar čovek. Ako i dođem nekad do nekog novca, biću srećan samo zbog toga što ću moći da obezbedim bolji život svojoj porodici i da se roditelji više ne muče, jer oni su mi, uz prijatelje, uvek pružali najveću ljubav i podršku u životu. U slobodno vreme, dosta čitam knjige, pa sam tako i ovde poneo knjigu od Stanislavskog “Teorija glume”o scenskoj pažnji. To je jako zanimljiva knjiga koja se ne odnosi samo na glumu, već na to šta je pažnja i kako da čovek zadrži koncentraciju i fokus, a da ne dozvoli da ga remeti bilo šta sa strane, što je upravo ono što mi moramo da radimo na terenu. Jednostavno, pozorište, knjige i muzika su stvari koje volim od malena.

Za kraj, ko će pre osvojiti titulu – Vojvodina ili Liverpul?

– Ha-ha, odlično pitanje. Mislim da će prvo Vojvodina, pa tek onda Liverpul, koji je, uz Seltik, moj omiljeni klub. Ovom prilikom, pozivam navijače da 17. februara dođu na “Karađorđe” u što većem broju i pomognu nam da ostvarimo prvu pobedu u prvenstvu sa novim šefom Stolicom, te da to sve krene kako treba. Pošto se dosta pričalo o tome, da kažem i to da su svi igrači maksimalno ispoštovani po pitanju finansija, iako novac za nas nije glavni motiv za igranje u Vojvodini, već samo neki plus i nagrada, odnosno nešto bez čega se ne može. Mi smo ovde zato što je ovo veliki klub, super je atmosfera i divni su ljudi. Moram da pohvalim i sve zaposlene u Vojvodini, od žena koje nam spremaju stvari, preko onih u kuhinji, do ljudi koji održavaju terene… Oni se svi bore i teško mi je kad vidim ponekad da nisu baš zadovoljni, jer znam kako je to. Zato bih voleo da se napravi neki rezultat i da svi budemo srećni i zadovoljni – poručio je Ivan Lakićević.

0

0