HS ANALIZA: Partizan kao ‘obećana zemlja’ za Francuze, može li ovo biti istorijska sezona sa strancima?

Od Džejmsa Gista do Bondže Sija, ređali su se stranci (ukoliko se ne računaju igrači sa Jadrana) koji su svoju košarkašku sreću tražili u Partizanu.

Mnogi su je i našli, igrajući na visokom nivou sa crno-belima u Evroligi, ali da li su najbolja pojačanja u crno-belom taboru dovedena onda kada je Partizan najmanje primamljiv u ovoj deceniji?

Sve je počelo sa sjajnim tandemom koji je doveo Miroslav Muta Nikolić. Najdžel Vilijams Gos i Patrik Miler. Lavovski posao je odradio popularni Muta, a sem što ih je doveo, ‘nagovorio’ ih je i na dvogodišnje ugovore što se crno-belima već isplatilo sa Milerom. Ko reskira, profitira. Ušao je u sezonu Nikolić hrabro sa dva stranca na pozicijama organizatora igre i napravio pogodak kakav niko nije dugo u Partizanu.

Sem njih dvojice koji su se ispostavili kao igrači koji su doneli veliko poboljšanje u igri crno-belih, Nikolićeva želja je bio i Samardo Semjuels. Sušta suprotnost od Milera i Gosa, neko ko ima dosta više iskustva i drugačiju narav. To se ispoljilo na njegove igre, pa se centar slobodno može oceniti greškom u ovoj sezoni. Otišao je Miroslav Nikolić, stigao Nenad Čanak i u saradnji sa čelnim ljudima kluba odabrao još dva stranca, Kvame Vona i Bondžu Sija. Nešto što liči na pokušaj svog prethodnika, jedan talentovan košarkaš sa koledža koji treba da se gradi, kao i ‘večiti talenat’ koji još uvek nije napravio ništa veliko u evropskoj košarci, a prema onome što je pokazao u prvoj utakmici sa Cibonom, mogao bi možda baš u Partizanu.

Sezona 2017/18 (za sada):

Patrik Miler, Najdžel Vilijams-Gos, Kvame Von, Bandža Si

Sezonu ranije, u dosta boljoj situaciji je Aleksandar Džikić imao manje sreće sa novajlijama. Bilo ih je trojica, a onaj koji se može nazvati kao najboljim iz te grupe je svakako Vil Hečer. Amerikanac je stigao iz grčke lige, uglavnom priviknut na košarku ovog dela zemljine lopte i neko ko je pokušao da preuzme ulogu lidera u ekipi, ali neretko to nije mogao da iznese na pravi način. Tu je bio i Džamont Gordon, a i Frenk Robinson. Ne zna se ko je manje pokazao u crno-belom dresu, na trenutke zablistaju, ali ko će se toga još sećati pored proseka koji su pružali u kontinuitetu.

Sezona 2016/17:

Vil Hečer (PAOK), Džamont Gordon (slobodan igrač) i Frenk Robinson (Istanbul DSI)

U sezoni 2015/16 nije bilo rasipanja, a posao koji je bio odrađen može se nazvati dobrim. Jedan od boljih igrača pod košem u Partizanu kada su stranci u pitanju je svakako Kevin Džouns, momak koji je stigao iz Šolea i u igri imao vidljiv doprinos. Napadi crno-belih su se zasnivali na onoj staroj ‘kada je teško – Džouns‘, bio je jedan od najboljih igrača te sezone i ubrzo napustio klub. Bio je tu i naturalizovani Finac, Džamar Vilson, neko ko nije puno obećavao, a i u skladu sa time dosta toga nije ni doneo. Odradio je onoliko posla koliko bi i neki od mlađih domaćih igrača koji ga je gledao sa klupe. Krajem sezone stigao je i Darel Vilijams, neko ko je nagovestio da bi mogao da pruži dobre partije, za šta nije bilo vremena pošto ga je Hapoel preoteo crno-belima.

Sezona 2015/16

Kevin Džouns (Šole), Darel Vilijams (Pepinster) i Džamar Vilson (Ruen)

Svesni smo da se ekipe na Jadranu formiraju prema strancima, ali posao koji je u sezoni 2014/15 Partizan odradio uopšte ne ide u korist te teorije. Novi Janis Burusis i još dosta toga u vidu Janisa Kuzeloglua koji je nakon probe dobio ugovor sa crno-belima i par puta kročio na parket za Partizan i Džoš Akojon. Eto, to su strani igrači za crno-bele te sezone. Ova godina se može oceniti kao najlošija u kojoj je na klupi sedeo Duško Vujošević, nije osvojen nijedan trofej a igra se vrtela oko Eda Murića, Mihajla Andrića, Andreje Milutinovića…

Sezona 2014/15

Janis Kuzeloglu (Mandulides akademija) i Džoš Akojon (Fošan)

Igrala se Evroliga, Partizan je morao da dovodi proverene igrače kako je Zvezda u ovoj sezoni postupila dovođenjem Feldina i Ročestija. Već dokazan košarkaš u tom takmičenju bio je Terens Kinzi koji je došao i opravdao očekivanja koja su navijači imali, a i klub. Sem njega, u ovoj sezoni se pojavio i mladi Francuz, Boris Dalo kojem su prethodni sunarodnici u ovom klubu popločali put do simpatija navijača koje je brzo stekao, ali nije imao preterano veliki uticaj na igri koliko u svlačionici.

Sezona 2013/14

Terens Kinzi (Unikaha) i Boris Dalo (Poiter)

Najveći ‘rival’ sezone koja je u toku po dobrim strancima jeste ova, u kojoj je Partizan dobio veliki broj navijača iz Francuske. Stigli su Leo Vesterman i Žofri Lovernj. Prvo pitanje koje se postavljalo, kako su to jedan Asvel i Valensija dozvolili da im ovakvi dragulji iskliznu kroz prste, a ako je verovati dvojici Francuza, želeli su isključivo rad sa Vujoševićem znajući šta bi mogao od njih da napravi, što i jeste učinio. Sem njih, tu je bio i Dru Gordon, možda i jedan od najbolje fizički potkovanijih igrača u ovom periodu, nije puno toga mogao da iskreira, ali je bio veoma srčan i eksplozivan. Tu je bio i omaleni plej Tori Tomas, dobro je odrađivao svoj deo posla ali nije doneo razliku i nešto zbog čega vredi dati novac strancu umesto domaćem igraču.

Sezona 2012/13

Leo Vesterman (Asvel), Žofri Lovernj (Valensija), Tori Tomas (Spartak Primorje) i Dru Gordon (Nju Meksiko Lobos)

Godinu ranije su obeležila pojačanja u Evropi. Kako i ne bi kada je u NBA ligi aktuelan bio ‘lokaut’, a dosta igrača iz najjače lige na svetu utakmice je tražilo u Evropi i Aziji. Oni koji su vodili računa o tome da igraju kvalitetniju košarku a zarade manje novca u tom periodu, dolazili su u klubove Evrolige čiji je učesnik bio i Partizan. Ipak, to crno-belima nije donelo neko veliko ime, već Ejsi Loa, momka koji se dokazivao u Golden Stejt Voriorsima. Solidan bek, dobar šut, a i fizikalije, tako da crno-beli nisu napravili grešku. Bio je tu potom i Dominik Džejms koji spada u onu grupu momaka koji uopšte nisu morali ni da dolaze u redove crno-belih jer nisu ostavili nikakav trag, ali i Davis Bertans. To je jedan od najboljih transfera crno-belih unutar Jadranske lige. Letonac je iz sezone u sezonu igrao sve bolje i zasluženo je sada deo NBA lige. Ipak, sva ta pojačanja bila su pod senkom jednog, domaćeg. Za vreme ‘lokaut-a’ je iz Minesota Timbervulfsa u Partizan stigao Nikola Peković. Navijači su bili oduševljeni, a i imali su čime uzeći u obzir da se u crno-belom dresu Pekmen uopšte nije štedeo.

Sezona 2011/12

Ejsi Lo (Golden Stejt Voriors), Davis Bertans (Olimpija) i Dominik Džejms (Aris)

Sezonom 2010/11 ćemo ugasiti ovu vremensku mašinu. Četvorica stranac je te sezone bila deo Partizana. Dva igrača na spoljnim i dvojica na unutrašnjim pozicijama. Oliver Lafajet je stigao iz Boston Seltiksa, što nije bila mala stvar za navijače. Obećava je, obećavao… Imao je dobre partije, ali mu je očilgedno privikavanje pravilo problem pošto je mnogo bolje igrao nakon odlaska iz Partizana. Nakon njega došao je Kurtis Džerels, momak koji je bio, jednom rečju, solidan. Nešto više su pokazali centri. Pogotovo kada je reč o onom krilnom, Džejmsu Gistu. To je možda i stranac koji je najčešće dizao na noge navijače Partizana za vreme boravka u Beogradu. Njegova igra se zasnivala na defanzivnim i ofanzivnim skokovima i atraktivnim zakucavanjima, što je dovoljno da se označi kao neko ko će ostati upamćen. Takođe i ‘Ozi Šek’, Nejtan Džavai. Australijanac koji nije uspeo da se dokaže u Minesota Timbervulfs, ali jeste u Beogradu i zasluži interesovanje Barselone.

Sezona 2010/11

Oliver Lafajet (Boston Seltiks), Kurtis Džerels (Ostin Toros), Džejms Gist (Lokomotiva Kuban) i Nejtan Džavai (Minesota Timbervulfs)

Za kraj, pružamo vam priliku da odaberete u kojoj su sezoni crno-beli odradili najbolji posao dovođenjem stranaca, počev od 2010. godine pa do danas. Što znači da u konkurenciju ne ulazi sezona 2009/10 sa Miltom Palasiom, Aleksom Marićem, Lorensom Robertsom i Lesterom Mekejlebom.

 Loading ...

0

0