IZMEĐU TRIBINA I TERENA MOMAK ODABRAO DA IGRA: I, šta je tu čudno?

Cela ova savremena gungula oko nerealnih visina transfera i prelazaka u neki klub samo kako bi u radnoj biografiji stojalo ime tog kluba obogaćeno slikom u dotičnom dresu, pa makar to koštalo i karijere, uticalo je ne samo na fudbalere i klubove, već i na sve one koji udišu atmosferu koja vlada oko najvažnije sporedne stvari na svetu.

Njegovo ime je Rafa Mir. I Rafa Mir je imao ponudu jednog kluba, po kojoj je mogao da dođe, „ostvari sve dečačke snove“, a potom kroz koju godinu najverovatnije oživljava karijeru jer je put do startne postave u tom klubu nije trnovit, ali je verovatno lakše osvojiti Mont Everest.

Sa druge strane, Rafa Mir je dobio ponudu od ekipe koja će igrati u najvišem rangu, i to da bude opcija broj jedan, što znači da će u najgorem slučaju, ukoliko se ne privikne na drugačiji stil fudbala, imati bar četvorocifren broj minuta na terenu.

I šta je Rafa Mir odlučio? Nakon malog vaganja, doneo je odluku koja je zapanjila čitav fudbalski svet koji dešavanja u njemu posmatra kroz broj fanova na društvenim mrežama – odabrao je minutažu pre grejanja klupe milionski (pre)plaćenim zvezdama, odabrao je mogućnost promašene prilike koja nema težinu čitavog sveta na svojim plećima, i pre svega, odabrao je put kojim se zapravo i pravi karijera nekoga ko namerava da ide do vrha.

Da li će do tamo stići? Ko zna, jer ni obilazni put ka vrhunskoj karijeri nije preterano lakši od osvajanja Mont Everesta. Ali, ovako će bar imati priliku da tu karijeru izgradi bez razmišljanja o tome da li je svojim nastupom ispunio očekivanja neretko nerealnih navijača. 

Šta je verovatnije? Da će ime Rafe Mira biti spomenuto još nekoliko puta naredne sezone, a potom nestati u vrletima nekih egzotičnih liga, ili da će za tri, ili četiri, sedam ili devet godina davati novinarima razlog da u superlativima pišu o njegovom kvalitetu? Ko zna. To je na njemu, na čelnicima Vulverhemptona, koji ga je sada doveo, te Reala iz Madrida, koji je ovom prilikom ostao „kratkih rukava“ za jednog od hiljade talenata koji će obući dres slavnog madridskog tima.

Da li Rafu Mira to čini herojem? Apsolutno ne! Jer bilo bi pogrešno ukoliko bi neko ko odabere veću šansu za uspeh pre manje dobio to zvanje. Momak je jednostavno odabrao da se, umesto prihvatanja kalupa koje su mu nametnuli „zabrinuti dušebrižnici“ širom Evrope, vodi željom da fudbalsku karijeru gradi tamo gde ju je graditi i potrebno – na fudbalskom terenu.

0

0