HOTSPORT INTERVJU – DRAGAN JAKOVLJEVIĆ: Evroliga je trećerazredno takmičenje, čestitam Terziću, a zameram Đorđeviću i Jokiću…

Gledajući kalendarsku 2017. godinu isključivo kroz broj dešavanja koja su obeležila srpsku košarku, možemo reći da je bila itekako uspešna. Kako bismo sumirali sve ono što se tokom nje dešavalo – promene u Crvenoj zvezdi, krizu u Partizanu, odlazak srpskih asova u NBA ligu, sukob FIBA i Evrolige, kao odličan sagovornik po tom pitanju nametnuo se košarkaški stručnjak Dragan Jakovljević. 

 Kako biste okarakterisali 2018. godinu u Crvenoj zvezdi?

– Imali smo jedan razgovor u nekom vakuumu, međuperiodu od odlaska Radonjića i postavljanja novog šefa struke. Tada smo, među prvima, istakli mnoge dobre i loše stvari, kao i bojazni koje su se nažalost desile. Crvena zvezda je imala solidnu sezonu. Ne idealnu kao 2015/16, gde su ušli u osam najboljih, bili najdominantniji… Ali dala je mnogo reprezentativaca. Ove godine je izgubljen veliki broj navijača, u sezoni 2017/2018 to je najveći problem. Svaki sport, a pre svih košarka kao simbol ovih prostora, igra se zbog publike. Toliko rapidno smanjena posećenost je nešto što može biti posledica i ekonomskog stanja, ali i problema na relaciji navijači-uprava. Kombinacija skupih karata, određenih problema koji sežu i do relacije košarkaški-fudbalski klub… To je za mene najveći utisak. Pogotovo jer je, uz velike napore gradskog vrha i gradonačelnika Siniše Malog Beograd dobio organizaciju fajnal fora Evrolige. Ako postoji žal, bar trenutno, s obzirom na to da nije ništa gotovo jer je duga liga i mnogo toga može da se promeni, popravi, onda je u tome što Crvena zvezda u ovom momentu kao da ne razmišlja da bi mogla da ode na Fajnal for. A evropska košarka je oslabljena, more igrača je otišlo u NBA, pre svih Teodosić, Bogdanović i Udo, pa pored njih i u Kinu, tipa Lengford i Burusis, neviđena dva igrača… Dolazimo do toga da je Zvezda u sezonu ušla sa previše alibija, iako tim koji je napravila uopšte nije alibi tim. Četiri iskusna, dobra igrača su tu. Neka naprasna ljubav i mentorstvo Željka Obradovića i Dušana Alimpijevića za sad izgleda nije dovoljno donela. Iskreno, Ročesti, Feldin, Bjelica i Antić su sve samo ne neiskusni i pojedinačno slabi igrači. Dosta je promašeno dovođenjem Jovanovića, Jankovića i Radičevića, koji nisu igrači koji mogu mnogo da ponesu u Evropi. Mogu da bljesnu, ali… Onaj ko ih je skautirao, ko je taj? Ja postavljam pitanje, ko je u Zvezdi zadužen za te stvari? Jer promašio je kao šut sa pet metara na prazan gol. A onda dođemo do tog trećeg ešalona igrača, koji nemaju preveliki talenat, poput Lazića i Dobrića, i mene je iznenadilo, iako sam ga lično doveo, pa su ga posle tri dana oterali iz kluba, Davidovac, koji ima najveći domet u košarci jer je veliki, dominantan…. U Zvezdi čuči ogroman potencijal, Uskoković, Simanić i Radanov su daleko bolji od ovih što su došli iz NCAA, Španije i ostalo, poput Jankovića, Jovanovića i Radičevića, i daleko talentovaniji od Lazića, Dobrića… E to mi malo „čuči“ u FMP-u, jer je bila idealna šansa da dobiju priliku. Što se Alimpijevića tiče, pitanje je koliko je samostalno pravio tim… Rezultati su „šareni“, a vidim po načinu odbrane da ima „šaputanja“ velikih trenera, poput udvajanja prilikom odbrane pikenrola… Ja to volim, to smo ranije sa Žitkom jedini radili, to udvajanje po perimetru prilikom pikenrola. Mislim, kada bih polusezonu ocenio – veliki promet, mala zarada. Neplarnirani porazi u domaćoj ligi, Evroliga je morala da bude pojačana još nekom pobedom, pogotovo protiv ekipa koje nisu jače od Zvezde, jer ne može niko da me ubedi da je Bamberg jači od Zvezde. Time bih zaključio, uz želju da se dovedu pameti, da nije kasno i da prestanu da plaču, jer sigurno može da se do kraja uključi u borbu za plasman na završni turnir. Liga je dugačka, a niko nije toliko pobegao. Šteta je i zbog grada i zbog navijača da ne probaju da budu na Fajnal foru.

 Situacija u večitom rivalu Partizanu je izuzetno loša?

– To je lutanje u magli. Oni još uvek nisu shvatili da je „Tito umro“. Već treću godinu nemaju nikakav koncept, što je najgore. Nikakav novi početak. Partizan ne zaslužuje da bude osrednji klub, a oni se ponašaju kao da je u pitanju nekakav klub iz sredine tabele nekadašnje jugoslovenske lige, recimo neki Šibenik, koji nema veliku reputaciju i odigra ligu sa ciljem da bude u sredini. Mnogo igrača osrednjeg kvaliteta i stranaca tog ranga, promene trenera kao na vrtešci, potpuno nejasno ostajanje ljudi koje je pregazilo vreme i koji nemaju šta da ponude… Došli su do toga da tavore i da praktično pitaju samo „ko će da ugasi svetlo“. Finansije su jedan problem, veći je strategija. Partizan mora da ima jednu kovanicu. Ako ne može da bude prvak, kao nekadašnji šampion Evrope i najtrofejnija domaća ekipa, on mora da pravi igrače koji će nekada negde biti prvaci. Bilo to u Partizanu, Evropi ili NBA ligi. Zapostavili su svoju školu, nema nijednog igrača vrhunskog iz svoje škole. Bogdanović je u Žitku nastao, Peković je u Crnoj Gori pa u Atlasu, Veličković iz Zemuna… Oni su kupljeni da nastave proces u Partizanu. Ja znam Ostoju (Mijailovića, predsednika Partizana, prim. aut), verujem da će kao čovek iz privrede, jedan veoma inteligentan momak Partizan da vrati na put stvaranja novih šampiona. Očekujem da će angažovati iskonsku legendu kluba, Gorana Grbovića, koji mora da bude u Partizanu. Veliku zvezdu čine broj trofeja i dužina trajanja. Ne jedna titula, ili jedno leto, već dužina, a Grbović je obeležio osamdesete u Partizanu. Posle njega su svi prošli kroz godinu, dve, tri, on je trajao. Jedan od ljudi koje navijači Partizana vole, i morao bi da pomogne Partizanu, da se pronađe model kojim će im pomoći u pronalasku novih asova. To je i najveći problem, jer ljudi ne mogu da „detektuju“ novog asa, a nama fale asovi. Ova zemlja nije bila poznata po osrednjim igračima, već po asovima. Da li su oni sazrevali ovde, ili u inostranstvu, poput Bodiroge i Stojakovića, to je druga stvar, ali ovde, kod ovdašnjih trenera su dobili „bazu“, osnovu.

  Do ove sezone, košarka je bila sport kojim smo se ponosili, dok je fudbal najčešće donosio razočaranja. Sad, Crvena zvezda i Partizan igraju proleće u Evropi, reprezentacija je otišla na Svetsko prvenstvo… Sa druge strane, Crvena zvezda u Evroligi ima više poraza nego pobeda, Partizan je fenjeraš u Evrokupu… Šta se dogodilo?

– Pa veoma je prosto. Fudbalsko takmičenje je takmičenje prve kategorije. Sve najbolje iz sveta, iz Južne Amerike, Azije, dolazi u Evropu. Najveći novac je u Evropi. Sa druge strane, UEFA i FIFA su centralizovane. Mi u košarci imamo različite kompetencije FIBA i Evrolige, da ne govorim o NBA, gde su ovi „jezerci“ za NBA. Evroliga je trećerazredno takmičenje, odlaskom je smanjen kvalitet igrača. Doživljavamo da je pola sata pred Crvena zvezda – Panatinaikos poluprazan „Pionir“, da ne pričam o Areni koja izgleda ponekad i sablasno, a do skoro je protiv Budiveljnika u Evrokupu bilo 24.000 navijača. Zvezda i Partizan su veliki broj navijača „izgubili“ zbog fudbala. Zvezda je prvi put posle 25 godina stigla do evropskog proleća, i Partizan je tu, transferi se dešavaju, smanjuju se dugovi… Ljudi su se prosto „preselili“. Košarci ostaje da radi na sebi, ali umor od aktera kojih se narod zasitio… Potrebno je i tu da bude promena. Ovom prilikom čestitam Zvezdanu Terziću, koji je izdržao sve napade, isto i Partizan radi jako dobro… Na sve to, nadovezao se kao šlag na tortu odlazak reprezentacije na Svetsko prvenstvo, posle osam godina. Ambijent fudbalski je u ovom momentu prioritetan. Mi iz košarke čestitamo, ali ljubomorno želimo da budemo bolji.

 Kakav komentar imate na sukob između FIBA i Evrolige?

– Vidimo da se uključio Evropski parlament, delimično na strani FIBA… Jedan od razloga propadanja košarke jeste dualizam, inflacija takmičenja. Rastakanje interesa dovodi do pada kvaliteta… Zašto je Evroliga treće takmičenje po kvalitetu? NBA je posebna priča, u Kini takmičenje „raste“, a u Evropi zbog sukoba FIBA i Evrolige opada. Bilo kakva zatvaranja, poput ovog kom teži Bartomeu i Evroliga, nije dobro i neće dobro doneti klubovima. Mora da se vrati konkurentnost, otvrenost, napredak… Ne može jedan Armani, koji tavori godinama, da igra Evroligu da bi nekome džep bio pun. Kako ekipa koja je prva u Italiji ne može da igra Evroligu? Znači da se guši takmičenje… Regulativa Evrope mora da reši neke stvari, kako bi se „uvukli rogovi“, kroz proces kojim bi morali da usklade i lične finansije i lične apetite. Ne verujem da će posle Bartomeua ostati neko da vodi Evroligu. Ja sam uvek na strani legalizma i FIBA, posebno jer je tu Dejan Bodiroga. I žao mi je što on nije dovoljno shvaćen ovde, a u pitanju je jedan od najvećih igrača i najvećih patriota koje smo imali. U nekom roku moraju da se integrišu, pa bilo bi smešno da Junajted igra jednu ligu, Siti drugu, ili da Bajern i Dortmund idu tamo, Štutgart, recimo, negde drugde… Šokantno je da košarka u Evropi će brzo postati efemeran sport, jer je sirovinska baza za izvoz u NBA, ukoliko takmičenja ne budu integrisana. A domaća liga je tek haos… Da li da jačamo domaću ligu? Pa da nije bilo nekih ljudi, juče, danas, sutra bi igrali neke ludačke utakmice, a naša liga bi se ugasila… Država preko lokalnih samouprava bi praktično plaćala razigravanje nekih Ohrida, Zrinjskog… dok bi naši centri nestali.

  Koliki problem u jačanju naše lige predstavlja nedostatak stručnog kadra i entuzijazma?

– Veliki broj trenera ima problem sa egzistencijom, i ne može da se posveti poslu. Onda nema od koga da uči, sve se devastira. Klubovi gledaju kako da „preveslaju“ iz sezone u sezonu. Imamo primere Niša, Smedereva, koji su ispali u treću ligu a imaju odlične uslove za trening. Nema motivacije, takmičenja, umesto da liga bude razvojna treneri imaju hiljade taktika, onda gubimo mnogo igrača, napredak… Gubimo dobar ambijent.

 Kako vidite nastupajuću, 2018. godinu u našoj i evropskoj košarci?

– Daću šta ja mislim da bi trebalo da bude urađeno… Pre svega, trebalo bi ukinuti jedinstvene juniorske i kadetske lige, što je bacanje para. Svi vodeći klubovi su iz Beograda. Još u najmlađem uzrastu kupe se igrači iz Srbije, odvode u Beograd, tu ih Zvezda, Mega, Dinamik, Partizan nešto teže, pokupe… Pa bolje da igraju između sebe. Deca će više trenirati, ići u školu, biti odmornija, klubovi će igrati između sebe a neće se arčiti sredstva. Nađu se u aprilu po regionima, odigraju ta finala… u svakom slučaju je velika razlika, po 40-50 poena. Druga akutna tačka jeste prelazak juniora u seniore. Ja sam u Žitku osnovao drugi klub, za koji dečaci 14-15 godina igraju seniorsku ligu. Predzadnji su, ali su juče odigrali utakmicu na pet razlike. Toga nemamo puno, a stalno ponavljam pitanje da li je Dončić u klubu koji ima ili nema budžet? Real ima osam ili deset puta veći budžet od Zvezde, a on tamo igra, dok se ovde čeka jer „još je mlad“. Onda kažu „Nemoj, on je ekstreman talenat“. Pa kako su ga onda Radanov i ovi dobijali, i bili bolji od njega u istim godinama? Znači, dolazak talenata na scenu je tačka dva. Tačka tri – klubovi koji ne igraju Evropu da igraju domaću ligu. Čak bih naterao, poput Hrvatske i Slovenije, i Zvezdu i Partizan da igraju naš šampionat, i da kroz njega razigravaju mlađe košarkaše. Što i nije nemoguće, otvori se statut i čita se kao zakon. Kako piše, tako uradiš.

 Veliku polemiku izazvali su reprezentativni prozori u okviru kvalifikacija za Mundobasket, kako biste to prokomentarisali?

– Prazno takmičenje… Mada imam zamerku na Đorđevića, nema dovoljno talenata u reprezentaciji. Ne znam šta misli sa Paunićem, Tepićem… Da ih vrati sa 35? Ili se plašio Austrije i Gruzije? Te kvalifikacije su pravljene da mladi igrači igraju… Sem Pecarskog, koji igra na kašičicu, Petrušev i Koprivica su u Americi pa nemamo uvid, Vulikić ne igra, Uskoković u FMP-u igra, Mišković povređen… Ako pozdravljam potez Partizana, to je dovođenje malog Pažina, 2001. godište, i pozivam ih da puste malog Karapandžića, pa to su asovi, to su budući asovi! Bolje njih da puste da igraju nego da dovode petorazredne igrače da popune roster.

 Kako biste prokomentarisali uspeh u fudbalu Crvene zvezde i Partizana?

– Ja sam kao mali maltene odrastao na Marakani, deda je vodio Galeriju A pa sam imao ulaz sa drugarima. I volim fudbal, ispratio sam sve, od Zvezda – Barselona, Benfike, Milana… Čak mi i sin sad ide na utakmice. Zvezda prvi put posle četvrt veka je preživela zimu, i čestitam im. Partizan je bio malo bolji, malo manji dug imaju, i oni guraju lepo… Postoje neki minusi, ali ako nastave ovako, za dve – tri godine dugovi će nestati. Mamić je bio uzor, pokazao kako se zarađuje… Sve čestitke! Nisam neki reper za njega, ali volim ga i čestitam im, to je to.

 Neizbežna tema je NBA liga. Kako komentarišete početak karijera Bogdanovića, Teodosića, sezonu Jokića?

– Prvo, drago mi je zbog Bogdana, bio sam mu trener i kod mene se i čulo za njega. Putevi su nam se normalno razdvojili… Mislim da mora da bude drčniji, hrabriji… Ali mislim i da naša štampa mora da prestane orkestrirano da piše o senzacijama, podvizima, onda otvorim novine i vidim – osam poena. A odrasli smo na Divčevih 25, 27, Peđinih 30… Bilo je epizodista, ali prvi put imamo jedan nalet ovoliko kvalitetnih igrača. Bjelica se oporavio od povrede, Teodosić ima talenat samo je pitanje koliko će moći fizički da izdrži taj ritam, Bogdan je u dobrim godinama, Jokić odličan, Marjanović koji igra na kašičicu… Naši igrači su poređani od Jokića koji apsolutno dominira, jer prvi put od Ćosića imamo visokog igrača koji je tako moćan, i u napadu, odbrani, i mašta… Kompletna igra. Posle njega je tu Bogdan, koji može da ostvari mnogo toga, ali je pitanje kakvu ulogu će imati. On voli loptu, pitanje je da li će mu je dati ili ga skrajnuti. Mučio se prve sezone u Feneru, ćoškario i igrao kad mu daju loptu… Kod Duleta u Partizanu je proigrao kad se povredio Vesterman. Kod mene je igrao pleja, alternativnog ili prvog… Šteta za Evrobasket, gde je mogao da dokaže da je najbolji, ali slabije je odigrao to finale… Biće ih još u NBA, ako ih treneri puste da igraju. Radanov, Simanić… Samo moraju da igraju.

 Da rezimiramo – pet igrača koji su obeležili proteklu godinu?

– Markanen, fantazija… Kad god igra Čikago, tražim da gledam. Antetokumbo, Porzingis, sa 220, ta lakoća igre… Jokić, sve znate, i Dončić. Ne znam koji je lepši! Koji lepše igra… E, tih pet koje sam nabrojao, njih tražimo. Suvi talenat do talenta i moć košarke koja nas ispunjava. Kad sam bio mali, to su bili Praja, Mirza, Moka, Kića i Ćosa, to su prvi snopovi u glavi, kada pamtiš neke majstore. Posle je došao Dražen… Ja zato Jokiću sve ovo od letos i Evrobasketa ne mogu da oprostim, jer je onemogućio deci kojoj je uzor da ga vide.

 Neko ime od kog možemo očekivati da eksplodira u narednoj sezoni?

– Radanov. Što pre da mu daju da igra, 2,02 visok plejmejker… I to sam ga ja stavio na pleja, pre toga je igrao četvorku. Još uvek ćoškari, parkiraju ga sa strane, a mora da uzme loptu. I još jedan mali iz mog kluba, neću da mu kažem ime. Opasan je, možda će biti bolji od svih ovih… Čućete.

0

0