CRNO-BELI HOTSPORT SEMAFOR: Partizanu je bilo dovoljno 15 dana za istoriju, a sada ima neke nove heroje (ANKETA)

Mnogo je tekstova napisano i priča ispričano o ‘duploj kruni’ Partizana, usponima i padovima, a pored svega klub iz Humske je imao jednu od najuspešnijih godina u istorjiji.

Nekako smo navikli da godinu ispratimo rekapitulacijom svega što se dešavalo u Partizanu, ali ovog puta ćemo se osvrnuti na ono što ‘parni valjak’ tek očekuje, jer ova sezona, pa čak i u Evropi, za njih nije ni izbliza gotova.

Ipak, nije lako objasniti da je, kalendarski gledano, 2017. godina verovatno za crno-bele najbolja u 72-godišnjoj istoriji.

Obratite pažnju na ovaj zanimljiv, a ujedno i pomalo bizaran podatak – tokom cele godine Partizan je na prvom mestu u Superligi Srbije proveo tek nešto više od dve nedelje!

Jer, između poraza Zvezde ‘na krovu’ od Voždovca 6. maja, do poslednjeg kola i osvajanja titule razmak je bio celih 15 dana. Tokom svih ostalih dana trajanja Superlige, u obe sezone, lider je bila isključivo Crvena zvezda.

Samo šest dana kasnije je kompletirana ‘dupla kruna’ i, logično, usledilo je ogromno slavlje crno-bele Srbije. Vole igrači Partizana da se voze avionom, vole verovatno i kolima, ali nikome nije bila slađa vožnja od one otvorenim autobusom kroz centar Beograda dok je iza njih koračala armija navijača.

Četa Marka Nikolića bila je spremna za euforiju zvanu ‘Liga šampiona’, ali ju je mladi stručnjak sam ugasio kada je odlučio da ‘digne sidro’ i preseli se u komšijski Videoton. Šok i neverica bili su brzo splasnuli kada je stiglo veliko ime Miroslava Đukića, a ubrzo je stigla još jedna doza euforije – letnja transfer pijaca.

Međutim, i ona je Partizanu odnela ono najvrednije što je tada imao, bistrog Leonarda da Silvu Souzu. Brazilac je bio najzaslužniji za neverovatan uspeh, gotovo je dostigao status Boga u timu, a onda odlučio da se poigra sa svojom sudbinom.

Pobunio se protiv uprave kluba, već posle prvog meča u sezoni protiv Budućnosti pola sata novinarima pričao o menadžerima i kako novac nije presudan, da bi par nedelja kasnije usred dvomeča protiv Olimpijakosa otišao u prebogate Emirate. Gde je i šta radi sada? A mogao je mnogo u Evropi…

Kako je vreme odmicalo, sportski sektor je gradio neki novi Partizan, a kada je nakon deklasiranja Nikolićevog Videotona u Mađarskoj Uroš Đurđević potvrdio odlazak u, gle čuda, Olimpijakos, Ivica Iliev je reagovao sa još nekoliko pojačanja. Najviše je odjeknuo potpis bivšeg igrača Crvene zvezde, Ognjena Ožegovića.

On danas predstavlja glavnu uzdanicu ‘parnog valjka’, već je stigao da ispiše istoriju golom koji je doneo proleće u Evropi posle 13 godina, ali se od njega tek očekuju velike stvari. Dosta toga zavisiće od ostatka navale koja preživi ‘zimski prelazni rok’, pa hajde da se osvrnemo na to šta Partizan ima trenutno i kako bi mogao da izgleda na proleće?

GOLMANI

Vladimir Stojković – Junak iz bajke Partizanovih navijača, koji se posle velikih kikseva Filipa Kljajića na startu sezone, pojavio kao ‘princ na belom konju’ i vezao nekoliko uvodnih utakmice bez ijednog primljenog gola. Branio je nemoguće protiv Videotona, Jang Bojsa, Zvezde i sa razlogom navijači strepe da li će jedan od najboljih igrača ostati ove zime u Humskoj. Priznanje za igrača godine u izboru Fudbalskog saveza Srbije, dovoljno govori o njegovoj 2017. godini.

Marko Jovičić – Branio je u nekoliko utakmica dok se Stojković odmarao ili je lečio povredu butnog mišića tamo negde u septembru. Sve je to bilo na ‘kašičicu’, ali je svoje prilike dobro koristio.

Filip Kljajić – Vratio ga je Đukić među stative na startu sezone, što se brzo pokazalo kao promašaj. Ako mu se gol protiv Olimpijakosa u Beogradu ne može staviti na dušu, onaj iz Atine sigurno može. Veliki kiks protiv Voždovca nakon toga vrlo brzo je ‘odsvirao’ njegov kraj u crno-belom dresu.

ODBRANA

Miroslav Vulićević – Zamenik kapitena, kako on kaže, ‘samo kada Saša Ilić nije na terenu’. Možda ove sezone nije u najboljoj formi, ali bez obzira na to, njegov doprinos i komandovanje defanzivom svakako je značilo, inače neuigranoj i vrlo promenljivoj odbrani Partizana.

Milan Mitrović – Novajlija iz turskog Mersina verovatno je bio najbolji pojedinac poslednje linije crno-belog tima. Dugo Partizan nije imao levonog štopera koji odiše sigurnošću i posebno dobrim postavljanjem u bloku. Možda jedno od najboljih letošnjih pojačanja.

Bojan Ostojić – Počeo je kao standardan prvotimac, pa je izgubio mesto u startnoj postavi, a onda se u finišu jeseni ponovo ‘umešao’ u tu borbu. Deluje da njemu najviše nedostaje igra sa Nikolom Milenkovićem, jer iako je ‘Bleki’ daleko mlađi od njega, činio ga je boljim i pokrivao sve njegove nedostatke. Stoga više nije siguran kao pre i to se odrazilo ove polusezone.

Nemanja R. Miletić – Stigao je u Humsku neposredno pre duela sa Olimpijakosom u kom je igrao tek u finišu, a kasnije tokom sezone je pokazao određene kvalitete u igri, ali i nedostatke, poput grešaka protiv Jang Bojsa ili Crvene zvezde. Ipak, doneo je nešto novo igri Partizana, a videli smo nagoveštaje da bi na desnom boku mogao da pokazuje mnogo više.

Nemanja G. Miletić – Standardan kao levi bek, ali je i on pokazivao mane koje su često bile trn u oku navijačima. Igrač koji može da trči do iznemoglosti, sa odličnim aerobnim sposobnostima, ali bez nekih taktično-tehničkih momenata.

Nemanja Antonov – Stigao kao zamena za Nemanju G. Miletića, a po svoj prilici punu afirmaciju i priliku da se pokaže dobiće na proleće, ukoliko startni levi bek napusti klub.

Lazar Ćirković – Iako je na početku figurirao kao prvo rešenje za mesto štopera, brzo se pokazalo da on to nije. Dospeo je ‘na zub’ navijačima i za kratko vreme je bio ‘potrošen’. A možda ga je trebalo sačekati…

Strahinja Bošnjak – Kapiten omladinske reprezentacije, u mlađim kategorijama godinama pokazuje kvalitet, ali još uvek nije dobio priliku da zaigra u seniorskoj konkurenciji. Deluje da je vreme da oseti i taj viši nivo fudbala, pa će moći da se donese prava ocena o njegovim kvalitetima.

Svetozar Marković – Ista priča kao i sa Bošnjakom, jednostavno nije bio ni u planovima Miroslava Đukića da uđe u prvi tim i to bi trebalo da se desi uskoro, ukoliko u Humskoj ne žele da se ponovi slučaj Matije Nastasića, koji je otišao iz kluba bez ijedne odigrane utakmice u prvom timu.

VEZNI RED

Everton Luiz – Partizanov ‘motor’ ne prestaje da radi već dve godine konstantno i činjenica je da Partizan bez njega neće biti isti, bez obzira kada Brazilac bude otišao. Istina je, ima problema sa temperamentom na terenu, iako je van njega potpuno druga osoba, ali kada se sve sabere i oduzme, ključan je šraf sredine terena.

Marko Jevtović – Fudbaler koji godinama daje doprinos u igri, najviše u defanzivi. Igrao je par puta i na poziciji štopera, počeo i da šutira penale, i to veoma uspešno. Interesovanje za njega ove zime je povećano i za očekivati je da uskoro napusti Humsku.

Zoran Tošić – Najzvučnije pojačanje prethodnog leta. Propustio je nekoliko ključnih utakmica tokom polusezone, poput Dinama i Jang Bojsa u Beogradu i oba ‘večita’ derbija, ali je one ‘manje’ utakmice rešavao svojim golovima i asistencijama. Definitivno je potvrđeno da je od nemerljivog značaja u ligi poput Superlige, ali i u Evropi, gde će mnoge oči biti uprte baš u njega kada se srpski šampion sastane sa Viktorijom Plzen.

Marko Janković – Popularni ‘Mesko’ od dolaska Đukića je značajno popravio svoju formu i, pre svega, igru u defanzivnom bloku, što trener često naglašava kao ključan segment igre. Janković trči, trudi se, ima ga na svim delovima terena i značajan je za ovaj tim Partizana.

Sejduba Suma – Mnogo je priča ispričano o Sejdubi Sumi, najskupljem igraču u istoriji srpskog fudbala. Nije se snašao, to je jasno. Crno-beli su prezimeli u Evropi, još uvek su u igri za oba domaća trofeja i zatraženo je još samo malo strpljenja za Gvinejca kako bi pokazao šta ume. Hajde da mu to pružimo, pa da podvlačimo crtu nakon toga.

Danilo Pantić – I on je, skoro kao Ožegović, stigao u klub pod ocenom ‘izdajnika’, jer se vratio nakon što je klub napustio kao dete, poletevši za evropskom scenom i novcem. Sada je mladi reprezentativac, deluje, sazreo. I spreman je da pruži Partizanu ono što je klub njemu. Zato su i navijači promenili mišljenje o njemu i sada ga smatraju ‘jednim od svojih’.

Milan Radin – Nedavno je trener Đukić u neformalnom razgovoru sa novinarima rekao da u današnjem fudbalu svi hvale ‘majstore i doktore fudbala’, a niko ne govori ‘bravo, radniče!’ Radin je upravo jedan od tih igrača koji rade i ginu na terenu, zato i zaslužuje tapšanje po ramenu za prikazano zalaganje ove godine.

Saša Ilić – Kapiten i legenda kluba i dalje igra, istina, onoliko koliko je potrebno klubu, ali dovoljno da uđe i zatvori poneku ‘gustu’ utakmicu. I dalje je znanja i fudbala u tim, od juče, 40-godišnjim nogama.

Saša Marjanović – Plavokosi vezista nije ove sezone igrao previše, priliku je dobijao na kašičicu, ali čini se, nije uspeo u Partizanu da uradi sve ono zbog čega je doveden. A doveden je zbog prekida, dugih pasova, golova, jer u Nišu mu nije bilo strano ni da ih postigne po pet na jednom meču.

Nebojša Kosović – Crnogorski reprezentativac se povredio na startu jeseni, stradali su prednji ukršteni ligamenti, a dobro je poznato da je to jedna od najtežih povreda u sportu. Ipak, mlad je igrač, veoma perspektivan i talentovan, i moglo bi se očekivati da se od februara ili marta vrati na velika vrata. Kadar je da to učini.

NAPAD

Leandre Tavamba – Igrač koji je definitivno pravio razliku u napadu Partizana. Bilo je nekoliko utakmica u kojima ga nije bilo na terenu, ali je mnogo češće svojim kretanjem, građenjem, ali i driblinzima, prodorima i dodavanjima donosio prevagu u najvažnijim utakmicama. Nije čudno što je ove zime na ceni posle, za njega, sjajne 2017. godine u dresu ‘parnog valjka’.

Ognjen Ožegović – Svi vrlo dobro znamo pod kakvim je okolnostima i pritiskom stigao u klub poslednjeg dana prelaznog roka, ali se mora priznati da je uspeo da se izbori i ispliva na površinu. Golom protiv Jang Bojsa ući će u istoriju, a koliko će još utabati svoj trag, ostaje da vidimo tokom sledećih nekoliko meseci.

Teofilus Solomon – Napadač pozajmljen iz Rijeke nije pokazao apsolutno ništa ove jeseni, te stoga ne zaslužuje ni adekvatnu ocenu.

Đorđe Jovanović – Budućnost kluba i dalje nije dobio pravu priliku, a svaku koju je dobio je iskoristio. Ipak, na sve to su se nadovezale povrede i nedavna operacija, tako da bismo pravog Đorđa Jovanovića mogli i morali da vidimo u drugoj polusezoni.

 Loading ...

0

0