VREMEPLOV: Promašaj svih promašaja u režiju legendarnog ‘Malog Bude’ (VIDEO)

Pasadena, Kalifornija. Godina je 1994, vreme sunčano, i pažnja čitavog sveta bila je usmerena na stadion „Rouz Boul“ tog 17. jula.

Čudna su stvar penali. Koliko god neko bio dobar tehničar, koliko god bio dobar šuter, trenutak kad krene ka beloj tački sa loptom u rukama i, popularno rečeno, „preuzme odgovornost“ jeste onaj kad sve statistike, svi kvaliteti padaju u vodu.

Sem jednog.

A taj kvalitet uglavnom veze nema sa fudbalskim umećem, koliko sa hrabrosti da u odsudnom momentu fudbaler bude dovoljno hladan i uspe da održi koncentraciju na nivou.

Možda i najbolji primer nam dolazi nam sa mesta udaljenog oko 4,4000 kilometara od ovog kalifornijskog grada, tačnije sa Floride, grada Majamija i stadiona „Hard Rock„.

Godina je bila 1989, datum 22. januar, a akteri San Francisko Fortinajnersi i Sinsinati Bengalsi borili su se za šampionsku titulu 23. izdanja Superbola, najveće utakmice američkog fudbala, poznate pod imenom „NFL“.

Sinsinati je imao prednost 16:13, kada je San Francisko dobio loptu na svojih osam jardi, tri minuta i 20 sekundi pre kraja meča.

Dok je trajao TV tajm aut, Džo Montana, legendarni kvoterbek Fotrinajnersa, primetio je glumca Džona Kendija. U trenutku kada su njegovi saigrači bili pod velikom tenzijom jer im je bio neophodan tačdaun kako bi stigli do pobede, a do kraja nije ostalo mnogo vremena, Montanino pitanje upućeno ostatku ekipe, mada je on kasnije otkrio da je ofanzivni linijaš Haris Barton bio glavna „meta“, koje je glasilo „Da li je ono Džon Kendi?“, razbilo je tenziju dovoljno da „Džo Kul“ razbije Sinsinati i dovede svoj tim do šampionske titule sjajnim pasom za Džona Tejlora, 34 sekunde pre kraja, u napadu koji je trajao 2:46, i za vreme kog su preši 92 jarde.

(Youtube/ 4U2TRIP2012)

Pet godina kasnije, Pasadena, i ponovo utakmica koju prati čitav svet. Akteri su drugi – Italija sa jedne, Brazil sa druge strane. I to onaj strašni Brazil, sa Tafarelom, Aldairom, Zinjom, Dungom, te Bebetom i Romarijom u napadu. Sa druge strane, Italijani predvođeni Barezijem i Robertom Bađom. Jednostavno, sudar titana. 

Iako su se navijači nadali vatrometu golova zbog Brazilaca (do tad na šampionatu dali 11 golova, naspram osam Italije), ipak su „azuri“ nametnuli svoj stil igre, ali ni oni nisu postigli gol, pa je susret otišao u produžetke.

Kako ni nakon njih nije bilo pobednika, šampiona sveta dali su udarci sa bele tačke.

Nakon prve tri serije, obe reprezentacije su imale po jedan promašaj sa penala, pa je Masaro imao šansu da pogotkom Italiju dovede nadomak titule šampiona sveta, ali njegov udarac nije završio u golu.

Dunga je bio neumoljiv, nakon čega je težina čitavog sveta pala na pleća „malog Bude“, Roberta Bađa.

Zaleto se Bađo, pogledao ispred sebe, i…

Pitanje je da li bi usledilo to što je usledilo da je neko od njegovih saigrača pre početka šutiranja primetio Edija Marfija na tribinama, i u stilu jednog od najboljih kvoterbekova svih vremena tenziju razbio u paramparčad. 

Ovako, u parampardčad su odletele jedino nade Italije da mogu do „boginje“, pošto je udarac Bađo poslao visoko preko prečke, i tako postao tvorac „promašaja svih promašaja“.

(Youtube/ Soccerex)

0

0