HOTSPORT DIREKTNO: Fijasko zvani FIBA, hoće li košarku do kraja uništiti?!

Eurobasket 2017 je arhiviran, polako (ali sigurno) se približavaju kvalifikacije za Mundobasket, koji će biti održan za dve godine u Kini. No, idemo redom…

Pre nego što se posvetimo onom važnijem, ali delu teksta koji će biti obrađen na nešto neformalniji način, proći ćemo kroz kratak rezime nastupa naše reprezentacije u Turskoj.

Kao što je i, narodski rečeno, pticama na grani poznato, reprezentacija Srbije na Evropskom prvenstvu igrala je bez Miloša Teodosića, Nemanje Bjelice, Miroslava Raduljice, Marka Simonovića, Nikole Kalinića, Nikole Jokića, dok je na samom turniru ostala bez pomoći Branka Lazića, a Stefan Jović je finale odigrao povređen.

Sve to nije omelo naše momke, pa su, ako izuzmemo prvi poraz od Rusije, odigrali ostatak turnira skoro pa savršeno.

Zašto ne savršeno? Zato što srebro nije zlato, ali to ne umanjuje činjenicu da su u „okrnjenom“ sastavu – koliko god tvrdili drugačije, svi smo svesni da je ovaj sastav nacionalnog tima ipak slabija verzija onog koji bi se verovatno bez konkurencije prošetao do zlata – „orlovi“ Aleksandra Đorđevića iznenadili sve sem samih sebe. Uostalom, pitanje je da li bi svega ovoga i bilo da nije istinita ona izreka Miroslava Nikolića – „Sve je ovo normalno“.

I zaista, prvo mesto u grupi, potom trijumfi nad Mađarskom, Italijom, a zatim i pravo malo čudo protiv Rusije (a čudo i jeste neophodno kako bi neka ekipa zaustavila Šveda) spada u red sasvim uobičajenih događaja za košarkaše Srbije. U suprotnom, teško da bi se iko nervirao zbog onih silnih oduzetih medalja od strane FIBA na plakatima, jer ih, da nije tog stava koji kao posledicu proizvodi čuda, ne bi ni bilo.

Eh, ta FIBA…

Na konferenciji za medije pred „Trofej Beograda“, gde je naša reprezentacija igrala protiv Crne Gore i Grčke, selektor Bogdan Tanjević otkrio je jednu interesantnu informaciju. Još 2006. godine je, kao selektor Turske, poslao pismo FIBA u kom je čelnike ove organizacije zamolio da povećaju broj igrača koje selektori mogu da povedu sa 12 na 14. FIBA je taj predlog odbila.

Ista ta FIBA je na nedavno završenom Eurobasketu pokazala da polako ali sigurno gubi kontrolu nad svojim postupcima, donevši odluku da ne dozvoli najboljim evropskim arbitrima da sude na turniru, zato što najbolje sudije u Evropi sude – Evroligu. Da li je ovo uvod u definitivnu zabranu igračima koji nastupaju u Evrolig ili Evrokupu da igraju za reprezentaciju, videćemo. No, jedno je sigurno – ako je plan bio da dovođenjem arbitara „treće klase“ pošteno zaplaše igrače, selektore, navijače, onda su, prema prvim reakcijama, u tome i uspeli. Nije da tražimo opravdanje, titula Slovenije je apsolutno zaslužena, ali pitanje je u kom smeru bi išla utakmica da nije bilo one tehničke Vasi Miciću zbog „flopinga“, ili da je saplitanje Lučića bilo okarakterisano kao namerna lična greška… 

No, fijasko sa sudijama tek je uvod u ono što se svakim danom sve više približava – kvalifikacije za Svetsko prvenstvo.

Pretpostavljamo da ste već upoznati sa odlukom, a ukoliko niste, onda se spremite da budete „oduvani“ – FIBA je, po ugledu na FIFA, promenila sistem kvalifikacija za Svetsko prvenstvo. Po dosadašnjim pravilima, na Mundobasket plasirale su se ekipe koje bi na smotrama najboljih timova svojih kontinenata zauzele određenu poziciju. Na primer, za Mundobasket 2014. godine plasman je iz Evrope obezbedilo sedam prvoplasiranih timova sa Eurobasketa 2013 (šest po kvotama i Španija kao domaćin šampionata), Azija i Afrika su dale po tri… Prema novim, „revolucionarnim“ pravilima koje je FIBA smislila, reprezentacije će se okupljati tri puta godišnje i igrati po dve kvalifikacione utakmice sa protivnicima iz grupe (naša selekcija je u grupi G sa Nemačkom, Austrijom i Gruzijom).

Po dve najbolje selekcije će proći dalje, u drugu rundu kvalifikacija, gde će biti formirane četiri grupe po šest ekipa, a najbolje tri iz svake grupe „overiće“ kartu za Kinu.

U teoriji, interesantna zamisao. 

U praksi, ova odluka zapravo može zaista da bude revolucionarna, jer pruža mogućnost timovima poput Gruzije, Belorusije, Islanda ili Estonije da se domognu Svetskog prvenstva.

Iako zvuči nemoguće, upravo je suprotno – FIBA je odlukom o uvođenju ovakvih termina Saveze dovela u situaciju da opravdano budu zabrinuti, jer je teško poverovati da će igrači iz NBA lige dobiti dozvolu da igraju za reprezentaciju dan pre ili dan posle ili isti dan kad njihova ekipa igra ligaški meč, dok se termini, uz sav džumbus oko rata između FIBA i Evrolige, neretko preklapaju sa datumima utakmica u Evroligi ili Evrokupu, ili padaju između njih. To bi praktično značilo sledeće -Real Madrid (Crvena zvezda, sledeće sezone Đorđevićev Bajern, CSKA, Olimpijakos… odaberite klub po volji) igra meč Evrolige u utorak, potom reprezentacija igra utakmicu u sredu, zatim je ponovo na programu Evroliga u četvrtak, da bi dva dana kasnije, u subotu, ponovo nacionalni tim istrčao na parket neke hale u Evropi. Četiri utakmice za četiri dana u četiri različita grada? Teško izvodljivo.

Šta će biti? Veliko je pitanje, pošto verovatno ni Aleksandar Đorđević, ni Saša Danilović, niti bilo ko ko je uključen u rad reprezentacije ima bilo kakvu ideju, jer je izvesno da je ni čelnici FIBA nemaju. 

Jer, da imaju, ne bi Eurobasket doživeo fijasko kakav je doživeo sa sudijama, ne bi tribine u Istanbulu bile dobrim delom prazne u završnici turnira, i ne bi postojala mogućnost da najbolja reprezentacija Evrope – u ovom slučaju Slovenija – zbog besmislenih pravila bude lišena pomoći najboljih košarkaša, upravo onih koji su je doveli na krov „starog kontinenta“, i da zbog toga mora da se plaši da li će uspeti da se izbori za plasman na Mundobasket, jer, eto, ima igrače za najjača takmičenja sveta.

Lopta je na polju FIBA i ne sluti na dobro.

0

0