OGNJEN OŽEGOVIĆ: Mogu navijači da pišu šta hoće, ja živim za Partizanove pobede!

I dalje se ne stišava bura oko prelaska Ognjena Ožegovića iz Čukaričkog u Partizan.

Bivši fudbaler Crvene zvezde i Vojvodine je debitovao za crno-bele u prijateljskom meču protiv Mačve, a mladog napadača je u ‘Zemunelu’ dočekala poruka koja je glasila ‘Kada vidiš grobare, spusti glavu dole, ne slavi sa nama, ovo nisu tvoje boje’  uz precrtan broj 51 koji će nositi na dresu.

-Bilo mi je jako teško, preteško, kad sam video transparent. Pokušavam da shvatim da je sve cena onoga što želim. Razumem navijače, dao sam im povod, reči su Ognjena Ožegovića u današnjem izdanju Sportskog žurnala.

Navijači Partizana zameraju Ožegoviću na objavama po društvenim mrežama u kojima je, ponajviše dok je igrao u Vojvodini, na neukusan način, prozivao svoj sadašnji klub.

-Znao sam da će tako biti, možda ne u ovoj meri, ali, bio sam spreman da istrpim, jer sam odavno želeo da dođem u Partizan. U reprezentaciji sam bio najsrećniji kad smo osvojili titulu prvaka Evrope za uzrast do 19 godina, a u klubu – kad sam potpisao za Partizan! Stvarno! Iskretno to kažem… Možda će i ovo naići na različite komentare, ali govorim iz srca, iskren sam. Mogu navijači da pišu šta hoće, živim za pobedu u kojoj ću imati udeo. Cilj mi je da se što pre afirmišem i budem deo tima, rekao je Ožegović.

U razgovoru za Sportski žurnal Ognjen Ožegović je pojasnio da je prvi susret sa Partizanom imao leta 2007, kad mu je bilo samo 13 godinaa.

-Znate da sam kao dete već bio u Partizanu? Otac mi je ispunio rođendansku želju i 2007. doveo u Beograd na utakmicu Partizan – Zrinjski 5:0. Bio je to poklon za rođendan, ustvari prvi deo poklona. Želeo sam da se slikam sa fudbalerima Partizana. Prespavali smo u Beogradu i sutradan otišli u ‘Zemunelo’, ali portir na rampi nije hteo da me pusti unutra. Molio sam, preklinjao, nije hteo ni da čuje. Verovao sam da ću možda sutradan imati više sreće, ali ponovo je radio isti čovek… Pošto nije hteo ni da čuje, rekao sam da hoću da treniram u Partizanu i tri meseca sam bio sa dečacima 1994. koje je tada trenirao Zvonko Popović… Morao sam da se vratim kući zbog porodičnih problema. Imao sam samo 13 godina. Bilo mi je teško, ali nije bilo izbora, istakao je Ožegović.

0

0