RAZGLEDNICA KRASNODARA: Stadion sa kojim možeš da odletiš na Mars i trole koje se više ni u Beogradu ne voze (FOTO)
HotSport se vratio iz Krasnodara, grada na obali reke Kubanj udaljenog samo 140 kilometara od Crnog mora, ali čak 1.540 kilometara od prestonice Moskve. U nekadašnjem Jekaterinodaru, a sada Krasnodaru živi više od 700 hiljada ljudi.
Bio je to dug put za ekspediciju novinara od Beograda do Krasnodara. Avionom preko Istanbula do Krasnodara dug 1.800 kilometara. ‘Srećom’ imali smo tu priliku da devet sati provedemo u najvećem gradu Turske, te sa uživamo u pogledu uz kaficu i baklavu sa Bosfora. Naravno, svi smo jedva čekali let za Krasnodar i našu krajnju destinaciju, jug Rusije i duel plej-ofa za Ligu Evrope između Krasnodara i Crvene zvezde.
Šta nas čeka u Rusiji znali smo samo sa slika na internetu, ali smo mislili da nas samo jedna stvar ne može iznenaditi, a to je novi stadion Krasnodara, koji izgleda fenomenalno na slikama, ali uživo još bolje, što bi naš narod rekao da padneš u nesvest, ali idemo redom…
Hotel nam je bio smešten u samom centru grada koji inače čini ulica slična Knez Mihailovoj. Prvo do čega dolazite je prelepa crkva ‘Aleksandra Nevskog’, veleletno zdanje, slično većini crkava u Rusiji sa velikim pozlaćenim kupolama. Crkva je podignuta davne 1872. godine posle 19 godina koliko je ukupno trajala izgradnja. U njoj su bili sahranjeni svi viđeniji kozaci poginuli tokom ruskih ratova, ali su je komunisti 1932. godine srušili. Ponovo je obnovljena 2003.godine. Prelepo izgleda, te ako vas put nanese u Krasnodar obavezno je obiđite.
Sam grad kao grad izgleda onako kao iz vremena komunizma. Sa dugaćkim i širokim ulicama (bulevarima), velikim parkovima u kojima su zasebno spomenici oslobodiocima pre i posle komunizma. Fasada na zgradama je stara, baš kao i u Beogradu što daje draž ovom za Ruse gradiću. Tu je mnoštov lepih zgrada, samo su hoteli novogradnja i izgledaju van gradskog vremena ako se pogleda okolo. Ono što nam je paralo oči jesu trolejbusi koji voze kroz Krasnodar, reč je o vozilima koje smo mi pre desetak godina izbacili iz upotrebe zbog novih, takozvani ‘špoerti’ kod kojih često grejanje nije radilo, te ste u Beogradu leti na 35 stepeni mogli da sednete i da vam greje kod nogu dok čarapa ne progri, a palac ne eksplodira. Ta vozila se još uvek voze u Krasnodaru i ne izgledaju ništa bolje nego u Beogradu. Cene su veoma povoljne, te se čini da bi ste sa platom iz Beograda mogli da živite i u Krasnodaru, naravno ne znamo kakve su cene kućnih režija. Stanovništvo uglavnom živi kao i kod nas, radi da bi preživelo, te ćete često na ulici videti od one najstarije i nešto manje novu Ladu. Naravno, ima onih kao što je gazda Krasnodara Sergej Galicki, koji imaju svoj deo grada o kome ćemo nešto kasnije.
Ono što je izveštačima iz Srbije najviše išlo na živce jeste kada smo morali da menjamo novac u menjačnicama ili bankama. Naime, ko je sa sobom nosio dolare nije mogao da ih zameni, a obrazloženje nismo mogli da dobijemo, jer maksimum pet posto stanovnika u gradu, po našoj slobodnoj proceni, govori engleski jezik. Kada smo im dali novčanice u evrima usledila je rigorozna provera, dva puta kroz skener, dva puta kroz brojač, a onda DNK test i na kraju ‘bris novčanice’. Za deset evra dobijete nešto više od 650 rublji, što vam je sasvim dovoljno da pojedete nešto, popijete pivo, kupite magneta tri i ostane vam kusur.
Oduševio nas je jedan lep događaj. Naime, kroz mesec dana se u Krasnodaru održavaju ‘Kozački dani’, te je jedna manja grup ruskih vojnika uvežbavala sa mačevima ono što će prikazati na paradi. Delovalo je fenomenalno, a onda su odlučili da nam pokažu ‘silu’, promarširali su pored nas, sve se treslo. To nismo želeli da snimamo iz bezbednosnih razloga, možemo vam reći da je izgledalo prelepo i da su pokazali ono što u vojnom smislu jesu – sila!
Jedva smo čekali polazak ka novom stadionu Krasnodara, znali smo da fenomenalno izgleda, ali jedva smo čekali da ga vidimo. Prvo smo morali da prođemo pored starog stadiona Kubanja, a onda smo otišli daleko od centra grada gde niče neko novo naselje. Tu je stadion Krasnodara, tu gradi prebogati gazda kluba Sergej Galicki. Nove zgrade, vrtići, parkovi za decu, dečje igraonice. Da padneš na nos kako izgleda, a iza njih stadion.
Do njegovih zidina se može samo kroz tunele. Odrađeno kao u svetskim metropolama, a unutra sve blista. Liftom smo se popeli na drugi sprat iznad zemlje, ali četvrti sa mesta gde su nas iksrcali. Prođe se Press centar u kome sve od ‘igle do lokomotive’, a onda se ulazi na ‘spejs šatl’. Da baš tako se može oceniti stadion Krasnodara, koji inače neće biti korišten za Svetsko prvenstvo koje se seledeće godine igra u Rusiji. Enterijer fenomenalan, samo podloga perfektna (što su nam potvrdili sami igrači Crvene zvezde), tribine fenomenalne, četiri led semafora i oko njih ispod krova filmsko plato, kao u bioskopu, skroz oko tribina da puštaju grmljavinu i uplaše protivnika što ste mogli da vidite ekskluzivno na HotSportu. Internet ‘svemirski’, te se jedan kolega našalio na naš račun i rekao da ako novinari iz Rusije dođu u Beograd za sedam dana i pitaju za ‘net’ da se svi pravimo mrtvi. Kada je sudija Geidiminas Mažejka odsvirao početak meča i naše divljenje stadionu je prestalo, svi smo bili usredsređeni na dešavanja na samom terenu.
Dalje sve znate, Krasnodar je slavio sa 3:2, ali Crvena zvezda ima lepe šanse da se u revanšu u Beogradu izbori za plasman u grupnu fazu Lige Evrope.