‘OPSAJD’: Najveće nepravde nanesene srpskim sportistima (VIDEO)

Srpski sportisti su u prošlosti bili izloženi velikim nepravdama. Često su naše reprezentacije, klubovi, ali i individualni sportisti bili oštećeni na velikim takmičenjima lošim sudijskim odlukama. Ovo je spisak najvećih nepravdi načinjenih nad Srbima u sportu.

IVANA ŠPANOVIĆ

Atletske sudije i zihernadla su od petka uveče verovatno najomraženiji pojmovi u Srbiji. Ivana Španović je u poslednjem skoku na Svetskom prvenstvu u Londonu skočila preko sedam metara. Međutim, zvaničan rezultat od 6,91 ostavio ju je bez medalje, na četvrtom mestu, i to jer je etiketa sa takmičarskim brojem, delimično otkačena od opreme, ostavila trag u pesku iza njenog tela.

Predlažemo Ivani Španović da na sledećem takmičenju skače obmotana folijom ili da pokuša da izveze broj na majici kako se ne bi otkačio. Ivana bi takođe trebala da traži vaterpolo kapicu od Filipa Filipovića da joj kapljica znoja ne bi pokvasila pesak metar pre doskoka. Ako ovo ispoštuje, možda već na sledećem Svetskom prvenstvu u Atini dođe do najsjajnijeg odličja.

Ne postoji ljubitelj sporta u Srbiji kome barem u jednom trenutku, za poraz neke naše reprezentacije ili individualnog sportiste nije bio kriv sudija, politika, sportska asocijacija, CIA, Vatikan, masoni, nevladine organizacije… U slučaju našeg Milorada Čavića, čini se da je ceo svet bio protiv njega.

Naš plivač je prvo bio suspendovan na Evropskom prvenstvu u Ajndhovenu zbog majice ‘Kosovo je Srbija’, a onda je na Olimpijskim igrama u Pekingu bio brutalno pokraden. U finalu trke na 100m leptir stilom, Miloradu Čaviću je blago rečeno ukradena zlatna medalja. Čavić je prvi stigao do cilja, ali je po rezultatima Majkl Felps navodno uspeo da pritisne dugme koje zaustavlja vreme jednu hiljaditinku pre Čavića. Zvanični merilac vremena na Olimpijskim igrama, švajcarska kompanija ‘Omega’ godinu dana nakon čuvene trke u Pekingu saopštila je da je Čavić prvi dotakao taster na cilju, ali da je Felps to učinio snažnije, pa je njegov udarac pre registrovan.

TURSKA-SRBIJA

Te 2010. godine Turska je bila domaćin Svetskog prvenstva u košarci. Naša reprezentacija je na krilima Miloša Teodosića eliminisala Španiju i došla do polufinala gde su ih čekali Turci potmognuti sudijama. Srbija je na tom meču brutalno pokradena, a snimci sa utakmice iz ‘Abdi Ipekčija’ se i dan danas prikazuju na seminarima košarkaških sudija kao primer kako ne treba suditi jednu utakmicu. Tokom čitavog meča Srbija je imala prednost, i pored konstatnih grubih sudijskih grešaka. Turci u tri od četiri četvrtine nisu izašli iz bonusa, što je nezapamćen slučaj u bitnim košarkaškim utakmicama, naročito kada ekipa juri rezultat. Srbija je u poslednjoj četvrtini izašla iz bonusa posle nešto više od dva minuta, što se takođe dešava samo u domenu teorije. Da je na ovom meču sudila sudijska trojka u sastavu Redžep Tajip Erdogan, Ahmet Davutoglu, Teodor Meron, Srbija bi sigurno imala poštenije suđenje.

Turska je na minut i 18 sekundi do kraja prešla u vođstvo košem Omera Ašika, kojeg je s leđa faulirao Miloš Teodosić. Niko mu nije bio ni blizu lica, ali se Turčin požalio da je neko pogodio prstom u oko i navodno nije mogao da izvede dodatno slobodno bacanje. Bilo je poznato da je Ašik izvodi bacanja lošije od Saše Matića, Rej Čarlsa i Stivi Vondera, pa su Turci smislili kako da on ne stane na liniju penala. Sudije su to naravno dozvolile. I na kraju, kao šlag na tortu jedne od najvećih krađa u istoriji sporta, Kerem Tunčeri u poslednjem napadu Turske gazi liniju pre postizanja pobedonosnog koša. Sudije opet ostaju neme, a Srbija ostaje bez zasluženog finala protiv Amerike.

0

0