VESLANJE: Pivač i Mačković treći na Svetskom prvenstvu

Srpski dvojac bez kormilara Viktor Pivač, Martin Mačković osvojio je bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu za seniore do 23 godine, koje je u nedelju, 23. jula 2017, završeno u Plovdivu.

Naš čamac, koji je u ovom sastavu stigao do četvrtog uzastopnog odličja na planetarnim šampionatima za mlađe seniore (bronze 2014. u Varazeu i 2015. u Plovdivu i zlato 2016. u Roterdamu), finale je izveslao u vremenu 6:34.10. Novi svetski prvaci postali su Rumuni Tiganesku i Paskari (6:31.79), dok je višampionska titula završila u rukama braće Turlan iz Francuske (6:33.49). Amerikanci Ričards i Korigan su bili četvrti (6:34.12), Britanci Stjuart i Davidson peti (6:43.91), a Južnoafrikanci Dafran i Torent šesti (6:45.75).

– Ovo nam je bila jedna od najtežih trka u dosadašnjoj karijeri i presrećni smo zbog činjenice da smo četvrti put uzatsopno stigli do postolja svetskog prvenstva za seniore do 23 godine. Mislim da to nikome do sada na svetu nije pošlo za rukom. Po planu smo izveslali prvih 1.500 metara, a taktička zamisao je bila da u poslednjoj četvrtini trke napadnemo zlato. Međutim, nismo uspeli u tome. Kao da nam je ponestalo snage. Francuzi su mnogo bolje finiširali i oni su nas prvi pretekli. U jednom trenutku smo pali na četvrto mesto, pošto su nas stigli i Amerikanci. Ipak, poslednjim atomima snage uspeli da u poslednjih nekoliko zaveslaja stignemo do postolja – istakao je Viktor Pivač.

I štroker dvojca bio je presrećan postignutim rezultatom u Bugarskoj.

– Za šampionat u Plovdivu zajedno smo se pripremali svega 25 dana, a trke u Bugarskoj su nam bile prve zajedničke nakon prošlogodišnjeg šampionata u Roterdamu. U kvalifikacijama i polufinalu nismo bili na najvišem nivou, ali smo se naštimovali za finale i zasluženo stigli do postolja. Vodili smo žestok duel sa Amerikancima u poslednjih 500 metara, a mislim da je naša želja, koja se prostirala do neba, presudila da dobijemo tu bitku i da osvojimo bronzu. Možemo da budemo ponosni na našu priču u konkurenciji mlađih seniora koju završavamo sa četiri uzastopna svetska odličja. Ovo, pak, doživljamo samo kao početak. I Pivaču i meni ostala je još godina dana studija u Americi, a plan je da se posle toga vratimo u Srbiju, nastavimo sa paklenim treninzima, popravimo mnoge stvari i počnemo da dokazujemo svoj kvalitet u konkurenciji seniora A. Krajnji cilj su naravno Olimpijske igre u Tokiju 2020, prema kojima krećemo sa mnogo samopouzdanja i motiva zbog svega što smo napravili do sada – kazao je Martin Mačković.

Najbolje u završnom okršaju, vrednom svetskih odličja, povukli su Rumuni Tiganesku i Paskari. Posle prvih 500 metara imali su više od dve sekunde prednosti u odnosu na srpski čamac, koji je prvu četvrtinu trke izveslao kao drugi. I na ulasku u drugu “hiljadarku” situacija se nije promenila, a razlika između dva prvoplasirana čamca ostala je gotovo nepromenjena. I dok su Rumuni nazadrživo veslali ka zlatu, bitka za dve preostale medalje bila je krajnje neizvesna, a potpuno se rasplamsala u drugoj polovini finala. U poslednjih 500 metara, Pivač i Mačković su i dalje držali drugo mesto, ali su imali svega osam stotinki prednosti u odnosu na Amerikance Ričardsa i Korigana, te 38 stotinki u odnosu na braću Turlan iz Francuske. Sam finiš je bio dramatičan. Francuzi su se u poslednjih 200 metara probili na drugo mesto, a naši reprezentativci su do samog cilja vodili ljutu bitku sa posadom SAD koju su na kraju dobili, postigavši svega dve stotinke bolje vreme od četvrtoplasirane ekipe.

– Bez obzira na to što nisu uspeli da odbrane svetsku krunu Viktor i Martin zaslužuju dubok naklon, kako za nastup u Plovdivu, koji su završili kao treći dvojac na svetu, tako i za celokupno njihovo izdanje na dosadašnjim svetskim šampionatima za mlađe seniore – rekao je trener ovog čamca Lazo Pivač i dodao – Posle polufinala pojavile su se odrđene tegobe kod obojice. Uspeli smo to da saniramo do finala, koje je veslano u izuzetno teškim uslovima. Bez obzira na sve okršaj za medalje je sve do poslednjih 500 metara tekao kako smo se dogovorili. Međutim, kada je trebalo da pojača ritam i da pokuša da napadne Rumune, naš čamac je počeo da posustaje što su iskoristili Francuzi i Amerikanci. Ipak, na kraju je, uz nadljudski napor, stigao do postolja i bronze koja za mene kao trenera sija zlatnim sjajem. Pokazalo se da 25 dana priprema nije bilo dovoljno za viši plasman i da su u ovom trenutku Rumuni i Francuzi bili spremniji i bolji.

0

0