HOTSPORT INTERVJU – NEDELJKO OSTOJIĆ: Nikada nismo imali dugove i afere, ponovo ćemo biti u eliti (FOTO)

Najbitniji deo fudbala nisu samo igrači, već i dobra uprava koja ih selektira, uz stručni štab. U jednom ‘familijarnom’ ambijentu kako je i sam prvi čovek Bežanije naglasio, funkcioniše ovaj klub koji se umalo domogao Superlige ove sezone, iako se na polusezoni borio za opstanak.
Jedan od timova koji su u centru pažnje, sem Mačve i Zemuna novih superligaša, jeste i prolećno iznenađenje Prve lige Srbije – Bežanija. Posle razgovora sa igračima o utiscima iz dovršenog prvenstva, donosimo vam i ekskluzivnu priču sa Nedeljkom Ostojićem, alfom i omegom tima sa Novog Beograda koji je sa svojim saradnicima u velikoj meri doprineo da ovaj klub postane jedan od onih sa najboljim uslovima za napredak prvenstveno mladih fudbalera, a uskoro ćemo, sasvim sigurno, Bežaniju moći da vidimo i u elitnom takmičenju naše države.

Kakva je situacija trenutno u Bežaniji?

– Situacija u klubu je i više nego zadovoljavajuća jer je posle petog mesta totalna euforija zato što smo u sezonu ušli sa realnim optimizmom i ciljem da budemo u gornjem delu tabele. Uporedo sa zacrtanim ciljevima smo radili i na infrastrukturi, napravili smo spoj mladosti i iskustva, imamo zrele igrače poput Filipa Osmana, Andreja Mrkele, Marka Milića, i mlade reprezentativce Mijailovića, Stojanovića, Jeremića, uz malog Perića, Lekića, Nikolu Miloševića, i svi su oni dali pun doprinos četvrtoj poziciji na kojoj smo završili prvenstvo.

Da li mislite da ste mogli više, čak i do Superlige, da ste ovaj tim i stručni štab imali tokom cele sezone?

– Apsolutno da. Ovi momci imaju veliki prostor za napredak, imajući u vidu da će u narednom periodu biti dolazaka i odlazaka u dogovoru sa strukom ćemo napraviti plan za pojačanja i iskorak više. Kako pravimo plan za tim, tako i za infrastrukturu, potrebna nam je jedna tribina koja će dopuniti fudbalski ambijent, a što se tima tiče, nećemo gomilati igrače već ćemo sa dva do tri pojačanja pokušati da napravimo jedan tim za respekt i da postanemo favorit za Superligu.

Koliko uspevate da se posvetite omladinskoj školi kao bazi za buduće prvotimce?

– Bežanija je već godinama jedan dobro organizovan klub koji se oslanja na omladinsku školu. Odatle su ‘izašli’ igrači poput Rukavine, Biševca, Vukajlovića i mnogih drugih, a sada imamo preko 350 ‘đaka’ koji svakodnevno pohađaju ‘fudbalsku azbuku’. Sa njima radi 10 profesionalnih trenera koji imaju B i A licence i mnogo pažnje ostavljamo omladinskoj školi. Omladinci se trenutno ne takmiče u elitnoj ligi, ali smo radili na masovnosti što je vrlo važno. Na Novom Beogradu smo jedina drugoligaška ekipa, ovde ima 600.000 stanovnika i što se toga tiče prezentujemo najviše u ovom regionu. Želimo da promovišemo fudbal, nije nam glavni cilj elitna liga ali naravno u budućnosti da, kako nam ciljevi budu rasli.

U kojoj meri Fudbalski savez Srbije vodi računa o niželigašima imajući u vidu da najveći srpski klubovi pominju višemilionske cifre koje dobijaju od FSS-a?

– Što se nas tiče, mi smo proizvod svog rada. Jedan lokalni klub koji je okružen entuzijastama i zahvaljujući upravi kluba i agilnim ljudima koji su tu, zahvaljujući ljudima na koje sam ponosan, Bežanija se nikada neće pitati za svoju budućnost. Jednostavno moram da ih spomenem, to su Prišnjak Predrag, Tršić Nebojša, Rusić Jovan, Zoran Alimpić, Brujić Borislav i mnogi drugi. Mi smo jedan od klubova koji tako funkcioniše, moramo da prodamo najbolje igrače da bi neometano nastavili sa radom.

Kako biste nam opisali saradnju kluba sa Crvenom zvezdom?

– Radi se o tehničkoj saradnji sa domaćim velikanom, za nas ima veliki značaj. Zvezda je imala dobru saradnju i sa Sopotom i Jedinstvom iz Uba, sve sa ciljem da se ne ponavljaju situacije kao kada je Zvezda morala da kupuje Srnića iz Čukaričkog, ili da razgovara u vezi vraćanja Stojkovića, Pavlovića… Zašto bi to radili kada njihovi igrači mogu ovde da se razvijaju, da su na oku struke i da ih kasnije vrate, a ne kupuju za 300, 500 ili 600 hiljada evra. Svedoci smo da je Crvena zvezda pustila plejadu svojih igrača da bi kasnije morala da ih kupuje i vraća nazad.

Jeste li zadovoljni radom stručnog štaba?

– Ovi momci na čelu sa Milijom Žižićem, Stankovićem i Grubelićem mislim da su izuzetno kvalitetni pre svega kao ljudi, sa druge strane je pred njima jedna vrhunska trenerska karijera. O njima će se tek čuti i mi smo pored afirmacije mladih igrača, afirmisali i dosta mladih trenera. Ovde su radili i Gordan Petrić, Srđan Blagojević, Vanić, i svi su oni posle jedno šest meseci do godinu dana otišli u Superligu. Ja se nadam da će, ne sada za šest meseci, ali za jedno godinu dana otići u Superligu ili inostranstvo i nama jeste to cilj, da oni odu i da drugi treneri vide kako se u Bežaniji radi. Napravili smo trenerske standarde ispod kojih nećemo ići. U stručnom štabu je trener golmana Bajić koji uporedno radi i u ženskoj reprezentaciji. Izuzetan trener koji takođe ima prostora za napredak i on je jedan vrlo važan faktor ovog uspeha.

Da li mislite da bi nešto slično poput onog uspeha iz sezone 2007/08 i evropskih kvalifikacija moglo da se ponovi na ovom stadionu?

– Težimo ka tome, i te godine je sitem bio plej-of i plej-aut. Bili smo u plej-ofu, otišli u Evropu gde smo ispali sa nerešenim rezultatom i mislim da smo časno prezentovali Srbiju. Sada je ta generacija širom planete, svetski igrači koji nisu uspeli samo u našoj zemlji nego i u inostranstvu. Misleći na Damjanovića, Biševca, Rukavinu, Simića… Moje je mišljenje da sa ovim fudbalerima i stručnim štabom na čelu sa Milijom Žižićem postoje realne šanse za tako nešto u narednom periodu.

Koji su Vaši utisci o ovom klubu nakon dosta vremena koje ste proveli ovde?

– Mi smo jedna ekipa koja je retkost, ne zavisimo od jednog igrača, jednog ili dva špica. Svaku utakmicu je rešavao neko drugi, da li Jeremić, Milošević, Lekić, ili neko drugi, i realno je da sa pojačanjima iz višeg, nižeg ranga ili Zvezde pravimo ozbiljan tim. Ovi momci sami hoće da napreduju i da igraju bolji fudbal. To se jednostavno desi i normalno je da klub želi to da ispoštuje, da isprati. Nikada nijednom igraču nismo kasnili mesec dana za platu, nikada nismo bili u blokadi žiro računa, bez afera, momcima ne uskraćujemo napredovanje. Ovo je stvarno jedan ‘familijarni odnos’, ako tako nešto može da postoji, to je sasvim sigurno Bežanija. Svi ljudi u klubu su se i pre fudbala niz godina družili. Mnogi kada nas dugo ne posete kažu: ‘Da li je moguće da je isti taj čovek tu i posle 15 godina?’, nas je jednostavno ovaj klub ujedinio. Trudimo se da sa svakim klubom imamo pozitivnu saradnju, da li su to Partizan, Zvezda ili neko treći.

Šta za vas predstavlja Kup Srbije kao takmičenje?

– Mnogo nam znači i uvek tu tražimo neku priliku da skrenemo pažnju na sebe. Jedan od ciljeva za sledeću sezonu je da što dalje doguramo u Kupu Srbije. To takmičenje je sjajna prilika da se momci pokažu, da budemo na ‘pozornici’. Nekada utakmice u Kupu budu važnije i od samog rezultata jer je to prilika da se urade mnogo veće stvari.

Imate bolje uslove od nekih superligaša, kamoli klubova Prve lige Srbije. Da li mislite da je njima infrastruktura marginalna stvar?

– Upravo to što ste rekli, u klubu imamo ljude koji su pravi domaćini. Vodimo računa o svemu jer znamo da nema ko da pokvari a i popravi ako mi nismo dobri domaćini. U sistematizaciji smo odredili ko će se čime baviti i niko se nikome ne meša u posao- Zna se za šta je zadužena struka, takođe sekretar, blagajnik, ljudi koji rade na terenu su tu svakoga dana i time se bave sa ljubavlju. Zahvaljujući toj atmosferi, ovaj klub lepo živi. Hvala Fudbalskom savezu Srbije na čelu sa Slavišom Kokezom što su nam izašli u susret i dali veštačku travu i omogućio da ne budemo gosti kao domaćini. Dve godine smo igrali na BASK-u, Železniku, Obiliću i svesni smo da se zbog toga osuo broj simpatizera. Na samom smo vrhu po broju gledalaca, sada smo se vratili kući i tu nam je udruženje ‘Stara Bežanija’ na čelu sa Zoranom Matijaševićem, odnosno veterani. Imamo istoriju kluba, skoro 100 godina postojanja, svoju slavu… Trudimo se da se sve ovo prenese sa kolena na kolena, na neka nova pokoljenja.

Kakav je odnos navijača sa upravom i fudbalerima?

– Imamo sjajan odnos sa navijačima, to je za primer. Svakog ponedeljka imamo svoj sport klub gde razmenjujemo mišljenja i savetujemo se šta treba popraviti ili promeniti, bilo to vezano za organizaciju putovanja ili utakmice. Svi ti navijači su faktički i uprava kluba, u smislu da vode računa o našoj kući, da se ne desi da neko dođe i polomi stolicu. Kada bi svaki klub imao saradnju sa navijačima kao i mi, ne bi se dešavalo ovo čega smo svi svedoci da se događa na našim stadionima. Od razisma, lomljenja invertara i tako dalje.

Da li je finansijski teško plasirati se u elitni rang takmičenja?

– Superliga je mnogo jeftinije takmičenje u Prve lige Srbije. Tamo dolaze klubovi poput Crvena zvezde, Partizana, Vojvodine, prodajom karata se automatski puni jedan deo budžeta. Veća je pomoć od Fudbalskog saveza Srbije u Superligi, ne plaćaju se sudije, takođe pomoć od Arene sport i sve to oblikuje jedan zavidan budžet. Dok smo ovde u drugoj ligi mahom prepušteni sami sebi, plaćamo sudije, putovanja, karantine, smeštaj, igrače… Nemamo ničiju pomoć, moramo da prodajemo najbolje igrače kako bismo preživeli i nastavili normalan rad kluba. U Superligi je lakše dovesti igrače, tamo dolaze i sami dok igrače ovde moraš da čekaš jer su im prioriteti da pronađu inostrani ili prvoligaški angažman.

Hoće li se i u Bežaniji možda desiti neki veliki povratak bivših igrača što je trenutno popularno u domaćem fudbalu?

– U svakodnevnom smo kontaktu sa našim bivšim igračima, dolazi Damjanović, Mario Đurovski, svakome je želja da pred završetak karijere odigra jednu sezonu ovde. Oni su mladi još uvek i imaju prostora da igraju vrhunski inostrani fudbal, u ovom periodu teško, ali nekada u budućnosti svakako. Takav smo klub da gajimo odnos i sa igračima koji nas napuštaju, često se čujemo, a i oni se raspituju o rezultatima i prate nas. To je nešto stvarno lepo, klupska pripadnost je veoma važna.

U kakvom su Vam sećanju ti igrači koji su napravili velike karijere, a početke su imali u Bežaniji?

– Kod Simića, Damjanovića, Rukavine i drugih igrača koji i danas igraju sjajan fudbal se i tada videlo da će biti veliki igrači. Žao nam je što Dejan Damjanović nije ostavio veći trag ovde ili da je otišao u Zvezdu ili Partizan i napravi nešto upečatljivije u našem fudbalu. Ipak je prešao u Južnu Koreju i tamo postao prava ikona, božanstvo. Cene ga, presreću na ulicama, tamo će verovatno nastaviti i da živi i ostane u fudbalu na nekoj od funkcija u Seulu ili menadžerstvu. Ono čega se prvo setim jeste harizma kojom je plenio ovde u Bežaniji. Žao nam je što nije više bio prisutan na srpskim terenima, zbog publike.

0

0