VIDIĆ ZA ESPN: San mi se ostvario u dresu Zvezde, NATO bomba mi je pala nedaleko od kuće!

Jedan od najboljih srpskih fudbalera u poslednjih 20 godina Nemanja Vidić najzad je govorio za medije i to američki ESPN, otkrio gde živi sad, ali i gde je ostvario svoj san.

– Po završetku igračke karijere, prošle godine, ostao sam da živim u Milanu – započeo je Vidić. – Sviđa mi se ovde, hrana je dobra, kao i vino. Mnogo volim sir koji bi trebalo da se jede uz svaki obrok. I vino. Moraš da se razumeš u to piće, ako želiš da budeš trener. Oni uvek pričaju o vinu kada se sretnu posle utakmica. Kada sam otišao u penziju, želeo sam da uživam u životu. Igrao sam golf, tenis, putovao, a naučio sam i da skijam. Taj sport mi dobro ide, valjda zato što imam snažne noge.

Srpska ‘Stena’ otkrila je Amerikancima da mu je želja da jednog dana bude trener i da polako uči od starijih kolega kako bi spreman seo na klupu.

– Polako se pripremam za taj poziv, nigde ne žurim. Upisao sam školu u Engleskoj, slušao sam predavanja selektora Gereta Sautgejta, menadžera Totenhema Maurisija Poketina… Tek sada vidim koliko je to kompleksan posao i da nije samo vezan za teren. Ima mnogo stvari koje moraju da se nauče o psihologiji, odnosima prema medijima.

Nemanja se prisetio i detalja koji pamti iz detinjstva i zbog čega je zavoleo i voleo fudbal.

– Imao sam deset godina kada je Crvena zvezda osvojila Kup šampiona. Ostao mi je upečatljiv revanš meč polufinala sa Bajernom u Beogradu, kada je bilo 2:2. Snimio sam tu utakmicu na video kasetu i gledao je „milion“ puta, bila je fantastična. Oca sam izluđivao, jer zbog mene nije mogao da gleda filmove. Obožavao sam Prosinečkog, Savićevića, Pančeva – iskren je bio Vidić.

O snu koji mu se ostvario govorio je prisećajući se 2004. godine i derbija u Humskoj protiv Partizana.

– Tada sam igrao za Zvezdu i bio sam kapiten generacije koja osvojila duplu krunu. U derbiju sa Partizanom u gostima sam postigao gol za pobedu. U tom trenutku sam hteo da odem među navijače mog kluba i skočim među njih, ali sam bio strelac na drugom kraju terena.

‘Stena’ je govorila i o pesmi koju su mu posvetili navijači Mančester junajteda, to jest o tome da ne vidi ništa loše u tome što su ga nazvali ‘ubicom’…

– Sviđala mi se, jer su tako iskazivali poštovanje prema onome što radim. Naravno, nisam ubica, niti je bilo ko mislio da su Srbi ubice, nikoga nije vređala. Prvi put kada sam je čuo nisam ni znao da meni pevaju, jer sam bio skoncentrisan na igru.

Na krju bilo je reči i o ‘Milosrdnom anđelu’, bombama koje su padale po srpskim gradovima u vreme dok je Nemanja stasavao u mlađim kategorijama Crvene zvezde.

– Nije bilo prijatno kada sam prvi put čuo sirene u Beogradu, a fudbal je odmah stao. Ubrzo sam otišao u Užice i bio tamo dva meseca. Jedna bomba je pala 200 metara od moje kuće, ali na svu sreću niko nije poginuo. Bilo je strašno, ali i tužno gledati ta rušenja. Tada sam bio mlad i mislio sam samo o sebi. Da se danas tako nešto desi, kao roditelj bih bio prestravljen – zaključio je Nemanja Vidić.

Nemanja Vidić je u karijeri igrao za Crvenu zvezdu i na 67 utakmica je postigao 12 golova, potom je prešao u moskovski Spartaka gde je na 66 utakmica dao deset golova, najveći trag je ostavio u Mančester junajtedu gde je na 211 utakmica dao 15 golova, a karijeru je završio u Interu gde ja na 23 utakmice postigao jedan gol.

0

0