HOTSPORT INTERVJU – GAĆINOVIĆ: Biće teško na Evropskom prvenstvu, svaka utakmica je kao finale! (FOTO)

U vreme kada bi ‘večiti’ sa Autokomande sve što imaju dali za nekog ‘zlatnog dečaka’ sa ‘Karađorđa’, on je bio jedan od onih koji sigurno neće poći put prestonice zbog tadašnje politike Vojvodine, pusta nada navijača a i čelnih ljudi dva naša najveća kluba. Prešao je u Nemačku gde je sa dolaskom hrvatskog stratega i bivšeg legendarnog kapitena zemlje iz komšiluka Kovača procvetao i skrenu pažnju ne srpskim već evropskim velikanima koji će sasvim sigrno već na leto Ajntrahtu poslati prve, unosne ponude.
Mijat Gaćinović je ovu igru otpočeo u Leotaru, odakle je nastavio omladinsku karijeru u rodnom Novom Sadu, gde je sredinom maja 2013. godine prvi put zaigrao profesionalnu utakmicu za Vojvodinu. Još tada se moglo primetiti da njegovim žilama teče krv Vladimira Gaćinovića, nekadašnjeg trenera Leotara i Bečeja a sadašnjeg pomoćnog trenera Vojvodine, Mijatovog oca. Sakupio ih je više od 50 u crveno-belom dresu pre nego što je prihvatio ponudu Frankfurta i u Nemačkoj nastavio svoju karijeru. U međuvremenu je nastupao za skoro sve mlađe selekcije naše zemlje, u 85. minutu duela sa Portugalom na Evropskom prvenstvu je spasio Drulovićeve ‘orliće’ eliminacije, koji su kasnije osvojili titulu prvaka Evrope, a potom je postao i šampion planete na Novom Zelandu. Skoro je zaigrao i kao ‘orao’ i na debiju zatresao mrežu. Ukratko, momak koji je pretplaćen na velike stvari.

Da li si dok si nastupao za Vojvodinu očekivao da ćeš nakon ovako malo vremena postati jedan od najboljih mladih fudbalera Bundeslige?

– Iskren da budem, to je osnovni razlog zbog kojeg sam se odlučio da dođem u Nemačku, svakoga dana se trudim da napradujem i pružim što bolje igre. Kako na utakmicama, tako i na treninzima. Svi su svesni toga da je prvenstvo u kojem nastupam jedno od najzahtevnijih i da fudbal u Bundesligi uopšte nije lak. Ali moje je da radim i da se maksimalno trudim na terenu.

Šta je to najupečatljivije iz dana na ‘Karađorđu’ čega se prvo setiš?

– Ono čega se prvo setim vezano za Vojvodinu jeste sigurno osvajanje Kupa Srbije 2014. godine, bez dileme. To je bio prvi i jedini klupski trofej u istoriji, uvek probudi lepa osećanja u meni sećanje na taj događaj kao i golovi Alivodića i Babića.

Da li si u kontaktu sa trenerom Vignjevićem koji te je dao prve seniorske minute i Miroslavom Vulićevićem koga si tada zamenio?

– Sa trenerom Vignjevićem nisam u kontaktu trenutno, ali imali smo sjajan odnos dok smo sarađivali u Vojvodini. Znam da već duže vreme sa uspehom vodi ekipu Ujpešta u Mađarskoj. Dok se sa Vulićevićem čujem ponekad, veoma mi je drago što igra u odličnoj formi i pruža dobre partije u Partizanu, to je jedan sjajan fudbaler.

Da li uspeh iz Novog Zelanda povećava dalje razvijanje situacije imajući u vidu koji su evropski velikani ispraznili kase na brazilske igrače koje ste porazili?

– Naš uspeh je i sam po sebi bio stvarno neverovatan, a takve stvari ga čine još upečatljivijim, bez sumnje. Nije mala stvar poraziti imena kao što su bila u toj reprezentaciji Brazila, ali i mi smo imali izuzetnu ekipu. Većina tih momaka sada igra po velikim klubovima, to jesu odlični fudbaleri, ali smo mi u finalu bili bolji kao tim i osvojili Svetsko prvenstvo.

Utisak je da širom Evrope mladi reprezentativci igraju odlično, počev od tebe, Milinković Savića, Đurđevića i ostalih. Da li pratiš njihove partije?

– Generalno, ja dosta pratim fudbal, a uz to naravno i moje saigrače iz mlade reprezentacije. Veoma sam srećan da većina njih igra izuzetno bitne uloge u svojim klubovima. To samo pokazuje kakav kvalitet poseduje ta generacija i koliko su ti igrači psihički jaki. Imajući u vidu da još uvek nisu stigli do nekih zrelijih godina, a već su stabilni na terenu i imaju neke od glavnih uloga u svojim timovima.

Koja su očekivanja od Evropskog prvenstva u junu i da li postoji šansa da se ponovo nađemo na prvom mestu?

– Postoji šansa, naravno. Ova generacija ima izuzetan kvalitet i odličnu atmosferu što je veoma važno. Ali biće sigurno teško, samo jedna ekipa prolazi iz grupe koja nimalo nije naivna i svaka utakmica će biti kao finale. Iskreno, verujem u naš tim i ono što je sigurno – borićemo se svakog minuta na terenu. Bilo bi odlično da naše igranje za mlađe selekcije krunišemo novim peharom.

(Izvor: YouTube/EF eXtra Football)

Jesi li ikada sanjao onako blistav debi u nacionalnom dresu?

– Tako nešto i može samo da se sanja. Neverovatno sam srećan što mi se desilo nešto poput toga na debiju i nadam se da ću nastaviti igranje u nacionalnom dresu na isti način. Zahvalan sam na prilici koju sam dobio a gol ću sigurno pamtiti do kraja života. Ne mogu ti opisati, to nije mala stvar za mene.

U kojoj meri je na tebe uticao dolazak Nika Kovača u Frankfurt?

– Zaista pozitivno, veoma! Jer, dok on nije stigao u Frankfurt nisam bio zadovoljan koliko vremena provodim na terenu, mislio sam da sam zaslužio veću šansu i da bih je iskoristio. Niko Kovač mi je pokazao da veruje u mene i trudim se u svakom meču to da mu vratim, da mu se odužim zbog poverenja dobrim igrama. Radi se o jednom vrsnom strategu koji će tek pokazati u tom poslu koliko ume i može.

Jedan od mračnijih perioda tvoje karijere jeste mononukleoza od koje si bolovao, šta je uticalo da iz toga izađeš spremniji nego ikada?

– Iskreno, uz pomoć mojih bliskih ljudi sam uspeo i to da prebrodim, izađem jači i nastavim fudbalsku karijeru kao da se ništa nije desilo. Pre svega, zasluge imaju moja porodica i devojka, bili su non stop uz mene, sve vreme, pomogli mi da izađem bolji iz te situacije koja nije bila prijatna uopšte.

Kako ti se čini rad tvog oca Vladimira u Vojvodini i da li ti više saveta trenutno daje kao trener ili otac?

– Zadovoljan sam kako je startovao moj otac u Vojvodini i znam da će vremenom biti još bolji. To je činjenica, imaju pred sobom dobar ‘materijal’, odnosno igrače sa kojima može lepo da se radi. Pa on mi je bio prvi trener, tako da smo uvek imali poseban odnos. Moram da priznam da sam od njega najviše naučio u fudbalu, a i što se nekih drugih stvari tiče naravno.

Koja su očekivanja od polufinala Kupa Nemačke sa Borusijom i eventualnog finala sa boljim iz duela Bajerna i Dortmunda?

– Očekuje nas teška utakmica sa Borusijom u Menhengladbahu, ali imamo naše šanse koje ćemo probati da iskoristimo. Na papiru mi smo poslednji favoriti za osvajanje Kupa Nemačke, ali nećemo se predati tek tako lako jer smo prošli isti put do polufinala kao i ostala tri tima.

Ima li Ajntraht šanse da se nađe u Evropi, kakva je situacija u klubu što se toga tiče i da li je to imperativ?

– Igramo dobro ali ni ove sezone Evropa nije imperativ. Prvi cilj je uvek da se obezbedi opstanak, pa onda da se napadnu pozicije koje vode u evropska takmičenja ukoliko postoji mogućnost za tako nešto. Mi opstanak nismo obezbedili još uvek, videćemo šta će biti do kraja sezone u borbi za što bolji plasman. Matematički možemo da se nađemo u Ligi Evrope, ali i Cvajti, zato smo prvenstveno usmereni na to da do poslednjih kola budemo iznad ugroženih pozicija.

Da li ti prija epitet srpskog Nejmara i da li misliš da je to zbog broja na dresu ili zbog driblinga?

– Naravno da mi prijaju poređenja sa njim jer se radi o jednom vanserijskom igraču, a mislim da su ona plod slične građe, a i pozicije na kojoj obojica igramo. On je jedan izvanredan fudbaler i drago mi je što ljudi uviđaju nekakve sličnosti među nama.

U srpskoj štampi se često pominjalo da postoji interesovanje ‘večitih’ za tvoje usluge kada si bio igrač Vojvodine, je l bilo tada realno da karijeru nastaviš u Srbiji?

– Nije bilo realno da u to vreme nastavim karijeru u Beogradu, dobro poznata politika Vojvodine je bila da se igrači ne prodaju Crvenoj zvezdi i Partizanu, tako da sam karijeru nastavio u inostranstvu i zadovoljan sam zbog toga. Dopada mi se kojim se pravcem kreće moja karijera za sada.

Da li pratiš Superligu i za koga misliš da će postati šampion?

– Naravno da pratim, teško mi je da se odlučim ko će po mom mišljenju osvojiti, ali ima još da se igra i sve je otvoreno. Partizan je bio dosta bolji u derbiju, ali Zvezda i dalje zauzima prvo mestu u Superligi tako da ima tu malu prednost. Videćemo šta će se desiti u narednim utakmicama, ko kiksne – gubi.

Je l’ iz Frankfurta gledaš tvoje Vojvođane, ‘Dnevnjak’ i ‘Državni posao’?

– Slabo, iskreno. Ponekad mi Slobodan Medojević pusti neku dobru epizodu ‘Dnevnjaka’ i to je to.

Po tvom mišljenju brend Novog Sada su: 1) Fudbaleri ponikli u Vojvodini; 2) Ivana Španović; 3) Exit?

– Ja bih to poređao ovako, mislim da je na prvom mestu Ivana Španović sa svojim sjajnim uspesima koja je najbolje promovisala naš grad u svetu, pa onda fudbaleri koji su sada širom Evrope i na trećem mestu festival ‘Exit’. Naravno, slažem se da su sve ove stvari zaštitni znak ‘Srpske Atine’.

HUMANITARNI TIKET

Mijat Gačinović je na kraju intervjua napravio humanitarni tiket u saradnji sa našim sponzorom kladioncom MaxBet. Ako tiket prođe, fudbaler i kladionica MaxBet će dobitak darovati za akciju ‘Koš za sreću’ u sklopu humanitarne organizacije ‘Trojka iz bloka’, za pomaganje ugroženim, višečlanim porodicama širom Balkana. Evo tiketa koji je u MaxBet kladionici odigrao Mijat Gaćinović:

0

0