HUMANITARNI TIKET – ALEKSANDAR ŠAPIĆ: Reprezentativci ne padaju sa neba
Aleksandar Šapić jedan je od najboljih vaterpolista svih vremena, a ujedno i jedan od najboljih sportista koje je ova zemlja imala.
Fantastični strelac i veliki lider, Šapić je u trenucima kada je možda i bilo najteže bio najbolji, i našoj reprezentaciji je doneo čak 20 medalja sa velikih takmičenja, od čega devet zlatnih, pet srebrnih i šest bronzanih, a 12 puta je bio najbolji strelac turnira na kom je učestvovao. Za reprezentaciju je postigao 981 gol, tako da je sve to bilo dovoljno da sa aktuelnim predsednikom beogradske opštine Novi Beograd popričamo o stanju u sportu u Srbiji.
Kakvo je stanje sada, a kakvo je bilo u domaćem sportu u vreme kada ste vi igrali?
– Pa stvari su trenutno mnogo bolje, pogotovo ako se uporedi sa uslovima koje smo imali tokom devedesetih. Mi smo bolje uslove počeli da dobijamo tek tamo 2002, 2003, 2004. Devedesetih je bilo zaista… Bilo je veoma teško vreme, savezi su bili bez sredstava, o nagradama da ne govorim. U poslednjih desetak godina, od 2004. je krenulo da se menja stanje na bolje, što se tiče nacionalnih selekcija. Mislim i u pojedinačnim i ekipnim sportovima, i država je tu uradila dosta zakonom o sportu, tj o nacionalnim priznanjima, to je prva stvar. Posle toga je obezbedila i nagrade za osvajače medalja, pa i dobre uslove… Neki kontinuitet postoji već desetak godina i neuporedivo je kako je bilo nekad.
Što se klupskog sporta tiče, situacija je gora, pošto je klupski sport ranije gajio veću konkurenciju, pre svega zbog postojanja državnih firmi koje su finansirale klubove. Sad se stvorila situacija da je davanje novca u sport jeres, mnogi pitaju „Zašto dajete sportu novac“? Ne samo kod nas, već svugde maltene u svetu, sve sem jednog sporta, a to je fudbal, je neprofitabilno. Ne postoji košarkaški klub u Evropi koji će uloženi novac vratiti od reklama. To je priča za malu decu. Postoje neki ljudi koji se nalaze na nekim društvenim mestima, da li političkim, ili u menadžmentu, koji imaju neki svoj interes, da li lični ili interes društva, ili je to politika, kao u Kini… Mislite da se njima vrati tih 100 miliona koje daju za fudbalere? To je odluka države, da ulaže u sport umesto u nešto drugo, i tu mislim da je situacija lošija. Godinama je već problem ako neko ulaže u sport, valjda je bolje da ukrade rukovodstvo firme. Država mora da donese odluku, jer ako se ovako nastavi… Situacija sad je takva da praktično nemamo nijedan stabilan klub, koji normalno funkcioniše, pogotovo u manjim sportovima. Mada ni Zvezda i Partizan nisu u fudbalu u mnogo boljoj situaciji. Tu dok se ne donese odluka… Ne želim da previše pametujem jer nisam na odgovornim mestima u srpskom sportu, bavim se nekim drugim stvarima i nisam u tome toliko dubinski da bih nekome pametovao šta bi trebalo da radi, postoje ljudi kojima je država to poverila, ali mislim da pitanje finansiranja klubova, ukoliko ga država ne reši, da li kroz finansijske olakšice, kategorizaciju sportova, ne znam… ali, ako se ovako nastavi, gasiće se jedan po jedan sport, jedan po jedan klub, i ostaćemo na reprezentacijama koje će početi da gube na kvalitetu, jer igrači ne padaju sa neba već izlaze iz nekih klubova.
O tome je pričao i Andrija Prlainović?
– Meni je žao Andrije jer je njegova izjava ispolitizovana i iskorišćena na najgori mogući način, bilo je ko je za, a ko protiv... Nije on rekao ništa što nismo znali. Svako je tu izjavu protumačio kako je hteo. Oni koji su protiv države su rekli da država ne radi ništa, oni koji su za državu su objašnjavali kako je država dala puno, a problem je u klubovima… Dakle, suština je ono što sam ja sad rekao, ono što je učinjeno sa reprezentacijama i savezima je za svaku pohvalu, i mnogo se radi, dok se na klupskoj sceni ništa ne radi, niti postoji nešto u planu. Privatizacija, zakon o sportu… ja u njemu nisam video rešenje za finansiranje klupskog sporta.
Koliko uspesi poput zlata sa Olimpijskih igara mogu da pomognu u rešavanju problema?
– Ne znam… Pošto vidim da ovo zlato iz Rija nije pomoglo. Nažalost, ali nisam video da se nešto desilo. I ne bi bilo dobro da čekamo uspehe kako bismo rešavali probleme. Evo, na primer mađarski vaterpolo u poslednjih sedam – osam godina ima rezultate najlošije u istoriji, ali su klubovi najstabilniji. Mađarska liga je najjača na svetu, kod njih igra 30 naših igrača. Nema veze sa rezulatima reprezentacije, i nije opravdanje čekati rezultate sa velikih takmičenja.
– Mi smo verovatno najveća onlajn bolnica, možda čak i na svetu.Imamo preko 100 dece, preko 50 odraslih, šest udruženja… To je postala velika mašinerija, trudimo se da pomognemo ljudima koji su izgubili svaku nadu. Nama uglavnom dolaze najteži slučajevi. To je nešto što je prevazišlo i mene i sve nas, postaje institucija sama po sebi. Osećam da je ovo najveća stvar koju sam uradio u životu.
Kako bi ljudi mogli da vam pomognu?
– Nek posete naš sajt. Kad neko pita to pitanje, znači da ne želi da pomogne, čim mene zove. Onaj ko želi, on pomogne, ne pita kako. Naša fondacija daje mnogo načina. Možete da uplatite sredstva pojedinačno, možete svima, grupno, pa da bude raspodeljeno na jednake delove, možete da pošaljete pomoć SMS porukom pojedinačno ili za sve, a možete i da pratite šta se dešava sa vašim novcem, sve je transparentno na sajtu „Budi human„.
HUMANOST NA DELU
Aleksandar Šapić je za naš portal napravio humanitarni tiket u saradnji sa našim sponzorom, kladionicom MaxBet. Ako tiket prođe, proslavljeni vaterpolista i kladionica MaxBet će dobitak darovati humanitarnoj organizaciji „Budi human„.
Evo tiketa koji je u MaxBet kladionici odigrao Aleksandar Šapić:
Bravo, legendo!