HOTSPORT INTERVJU – NENAD PERUNIČIĆ: Dosta je priče o tome da je neko tamo od nas učio, rukomet u Evropi je drugi sport za ovo što se ovde radi! (FOTO) (VIDEO)

Gost HotSport vikend intervjua bila je naša rukometna legenda i čovek pred kojim su mnogi protivnici uzmicali Nenad Peruničić. Sada trener Crvene zvezde govorio nam je o srpskom rukometu u kom ne cvetaju ruže, crveno-belima, svojoj karijeri, uspehu košarkaša crveno-belog tima, ali nam je otkrio i neke angdote iz svoje više nego uspešne karijere.

Dovoljno je samo reći Terminator. Moderni sportski gladiator. Čovek koga su se protivnici i golmani plašili, a narod ga obožavao. Zbog njega i generacije rukometaša sa kojom je igrao hale u Srbiji su bile pune, a rukomet sport po važnost odmah iza fudbala i košarke. Nažalost, danas je situacija sasvim drugačija, reprezentacija Srbije nije ni blizu uspeha koje je imala Jugoslavija sa Nenadom Peruničićem, Igorom Butulijom, Perdragom Peruničićem, Žikicom Milosavljevićem, Nedeljkom Jovanovićem, Draganom Škrbićem i mnogim drugima. Klubovi su nam pred gašenje i alarm za spas je upaljen, ako se nešto hitno ne uradi trofejni sport bi mogao da ostane samo u ‘lepom sećanju’ svih iskrenih poklonika rukometa. O svim gorućim temama pričali smo sa trenerom Crvene zvezde i legendom srpskog sporta Nenadom Peruničićem.

 U srpskom rukometu ne cvetaju ruže, reprezentacije nema na velikim takmičenjima, klubovi nam se gase, da li se u ‘daljini’ vidi svetlost na kraju tunela?

– Da govorim ono što želimo ili realno? Jako teško će biti vratiti stvari na ono kako je to bilo pre 15 godina, ali i mnogo ranije. Sva ta neka nada da može biti bolje nas i drži ovde, ali nije dobro. Nije dobro po osnovama, jer nju čine klubovi, nažalost veliki broj tih centara koji su izbacivali reprezentativce i velike igrače su se ugasili ili su pred gašenjem. Kad nema klubova nema ni igrača za reprezentaciju. Iskreno, ne vidim boljitak, eto nadam se došlo je do nekih promena i da će se krenuti od ‘nule’, pa makar i izgubili
četiri godine. Mislim da će nam biti potrebna dva olimpijska ciklusa i rada sa mlađim kategorijama kako bismo mogli da kažemo, ajde sad smo dobri ili nismo loši i da pokušamo da napravimo i postignemo neke realne domete – počeo je priču za HotSport, Nenad Peruničić.

 Kako ti je delovao januar mesec, Svetsko prvenstvo, na njemu tri selekcije iz okruženja, ali za Srbiju ‘mesta nije bilo’?

– Delovalo je ponizno. Poniženi smo. Čak smo izgubili i ta mesta koja vode u tu regionalnu SEHA ligu. Ranije su mnogi toliko želeli da igraju sa nama, sa našom reprezentacijom i klubovima, a sada je to svima kao neka druga liga – istakao je Peruničić i osvrnuo se na neuspeh mlade selekcije Srbije koja je poražena od Grčke, selekcije koja pripada rukometnom ‘trećem svetu’:

– Pogledao bih to realno, mi smo i ranije doživljavali poraze, jer i dalje živimo u tome da smo veliki. Nikako da krenemo napred, to što smo bili ranije i to što treba da budemo sad je velika razlika. Svi mnogo ulažu u sport, svi gledaju da idu napred, samo se mi osvrćemo na medalje osvojene davno, to je lepo sećeanje, ali ajde da vidimo šta je sadašnjost i možemo li u budućnost. Island je već godinama sila u rukometu, a manja su država od nas i šta sad oni treba da kažu. Pogledaj gde su u fudbalu. Nemoj više da pričamo to da smo mala država, jer time obezvređujemo druge, koji su krenuli napred da prave nešto. Prošlo je vreme da pričamo da su neki tamo učili od nas. Učili, naučili i počistili nas. Za tu mladu reprezentaciju nisu igrala dva najbolja igrača, a što sa 17 godina nisu igrala za Srbiju to je pitanje za neke druge. Grčka nije velesila, ali tamo 4-5 hiljada navijača gleda utakmice, a ovde, kad je to poslednji put bilo? Prosto ovde postoje ljudi koji ti ne dozvoljavaju da kežeš nešto, da prenseš nešto što si video u inostranstvu i ligama koje su miljama daleko od nas po kvalitetu.

 Nenade, kolika je razlika između rukometa koji gledamo u Evropi i ovog koji se danas igra u Srbiji?

– Mnogo u klupskom smislu to su drugi sportovi kad gledaš. Rukomet ovde i u Evropi nije isti sport. Nekada se o naše igrače otimalo, a sada ih preko igra dvojica-trojica, tu mislim na najkvalitetnije timove Starog kontinenta. Govorilo se o podmlađivanju reprezentacije, ali ja to ne vidim, tu su još igrači koji igraju već sedam-osam godina za nacionalni tim.

 Crvena zvezda, tim koji ti treniraš, je trenutno treća na tabeli u Superligi Srbije. Da li Delije mogu da se nadaju tituli na kraju sezone?

– Činjenica je da Vojvodina ima najbolji budžet u zemlji i mi za sada ne možemo da se nosimo sa takvim budžetima. Mi smo po finansijskom aspektu tek treći ili četvrti tim u ligi. Za naše uslove to nije neko merilo. Treći smo posle odigranog jednog kola u prolećnom delu sezone, moja želja i ambicija jeste titula. Imamo dva igrača koja prepodne rade, popodne treniraju, mnogo su isluženi. Bilo je dosta njih koji su fizički bili slabo pripremljeni, pa sam morao da ih vraćam. Ova ekipa ima potencijal, želimo mnogo,
ali je pitanje da li želje i ambicije mogu da se ostvare – iskren je bio Nenad Peruničić.

 Koji je trenutno budžet Crvene zvezde i koliko je novca potrebno da bi neki tim u Srbiji bio šampion i pokušao da napadne evropska takmičenja, pre svega Ligu šampiona?

– Mi i dalje imamo neke reprograme dugova da plaćamo, ova ekipa nas na mesečnom nivou košta 8,5 hiljada evra. Sa budžetom od 15 hiljada evra mesečno Crvena zvezda bi bila šampion države, Znači duplo više nego što sada ‘imamo’. To je dalko manje od nekih ekipa koje su imale i po 300 do 350 hiljada evra godišnje – ne skriva ništa trener Crvene zvezde.

 Da pređemo na malo vedrije teme. Jedan si od najtrofejnijih srpskih rukometaša, dva puta si osvajao Ligu šampiona, bio si prvak države u svim zemljama gde si igrao, ipak, da li ostaje žal za nekom medaljom do koje nisi stigao u bogatoj karijeri?

– Sve će se na kraju svesti na reprezentaciju i to je suština. Pogotovo kada si svestan da si imao kvalitet za zlato. Ali naučio sam kroz svoju karijeru, recimo sa Kilom, kada smo bili najjači nismo osvojili Ligu šampiona, a bili smo prvi favoriti. Nije to samo kvalitet ekipe, mora tu puno stvari da se poslaže, od logistike, zdravlja sreće, pada forme druge ekipe, sve to vuče jedno drugo. Moraju sve ‘kockice’ da se poklope. Mi kao generacija nikada nismo imali tu pravu logistiku, a nismo bili ni selekcija koja je mislila da se posle nas rukomet više neće igrati. Uvek smo davali podršku novim generacijama da dođu do uspeha, jer je to naš sport, to je ono što mi svi volimo. Polufinala su nam uvek bila ‘malerozna’ – rekao je Nenad Peruničić i osvrnuo se na period od 1992. do 2000. godine:

– Prvo što nam je najteže palo su OI u Barseloni 1992. godine kada su nas iz autobusa izveli i rekli da ne možemo da idemo. To je težak udarac za nas kao tada mlade momke koji su se dva meseca spremali za veliko takmičenje, tada je naš kapiten Goran Stojanović imao 26 godina. Pa vi recite koliki je bio prosek godina tog tima koji je imao veliki potencijal. Pa posle sankcija EP u Španiji, to je najteži poraz za moju generaciju kada smo od domaćina u direktnom duelu izgubili i posle dva meseca nismo otišli u Atlantu. To su bili jako bolni porazi za tim kome je tri godine uskraćeno da se sa svojom zemljom takmiči. Što se Sidneja tiče, to su za mene bili najgori trenuci u životu kada je karijera u pitanju, doživeo sam mnogo neljudskih stvari i hteo sam da se vratim u Srbiju, ali na nagovor gospode Boričića i Varajića sam ostao, ali se na to ne bih vraćao.

 U tvom prvom mandatu u crveno-belom dresu početkom 90-ih godina bila je zanimljiva situacija kad ste igrali sa Partizanom, jer je za crno-bele igrao tvoj rođeni brat Predrag Peruničić. Da li ste vodili statistiku i ko je bio uspešniji?

– Uh, teško pitanje, nismo vodili statistiku. Verovatno je on bio uspešniji, jer je Partizan tada bio šampion države – nasmejao se popularni Perun.

 Da li ti je danas kao treneru teško da od mladih momaka napraviš svetske igrače kakve je nekada ‘Srbija izvozila’?

– Teško je to. Drugačije su generacije, dosta su uljuljkani i ušuškani, zaštićeni od porodice, roditelji su danas nerealni u nekim stvarima, ne dozvoljavaju deci da se sama izbore za nešto. Takođe, veliki broj njih nije spreman za veliko odricanje. Moraš u sportu mnogo toga da se odrekneš, da se predaš i posvetiš tome što radiš. Puno je tu potrebno emocije, sve što radiš moraš sa emocijom, ne da otaljaš, jednom imaš 18 godina, jednom 20 godina i to moraš da iskoristiš maksimalno. Nije nimalo lako raditi sa njima, moraš da im usadiš tu radnu naviku. To su sve stvari koje prave igrače, izgrađuju ga kao ličnost. Puno njih traži sve, ali malo vrati na pravi način – istakao je Nenad Peruničić.

 Kolika je razlika u današnjem rukometu od onoga koji se igrao kada ste tvoja generacija i ti bili na parketu pre 15-20 godina?

– Upravo sam govorio o emocijama i tada su kanslie palte, ali si bio srećan da dođeš na trening i nadmećeš se sa tim igračima koji su reprezentativci. Jednostavno imali smo takmičarski duh. Zatim, rivali, ti klubovi su tada još bili ekipe sa igračima, nisu se još gasili. Bilo je mnogo više igrača, više kvalitetnih protivnika. Bila je mnogo ozbiljna liga, razlika je ogromna, mi smo živeli za rukomet, za derbi, za duele sa Partizanom, Proleterom, Vrbasom, Jugovićem, Železničarom, Metaloplastikom, da se neko ne naljuti ako sam ga izostavio. Uživali smo da se družimo, da pre i posle treninga pričamo o tome što smo radili. Mnogo je drugačije to bilo nego danas što je.

 Često si viđen gost na utakmicama Crvene zvezde u košarci i fudbalu i uvek na ‘severu’ sa najvatrenijim navijačima?

– Jednostavno sam neko ko uživa u utakmici, osećam se kao direktni učesnik, doživljavam svaki koš i gol. To ne mogu iz tamo neke lože, ali i ta uštogljenost ne volim. Takođe, volim te momke na ‘severu’ koji su mi pomogli u spašavanju kluba. Volim tu emociju, strast, da opsujem i izgrdim, da radim i govorim ono što su ljudi meni dok sam bio na terenu – uz osmeh je istakao Nenead Peruničić.

 Redovan si gost na košarkaškim utakmicama Crvene zvezde, kako vidiš veliki uspeh čete Dejana Radonjića?

– Nije to slučajno. Sistem je čudo. Drugo, tu je i podrška samom treneru za ono što radi. Ne treba da zaboravimo da Zvezda ima tri- četiri svoja reprezentativca uz strance koje pažljvio bira. Ako pogledate Dženkinsa koji u sistemu evropske košarke, odnosom prema odbrani, on je ratnik na terenu, on je deo sistema. On nije ‘divlji’. A retko je naći takve igrače. Kad ih pogledaš pojedinačno oni su sjajni mocmci, imaju talenta, ali nije to klasa Teodosića da ih ne uvredim. Ali, kao kolektiv su fenomenalni. Kao tim su najbolji u Evropi. Taj Kuzmić je godinu dana bio izgubljen, ali ga je ta energija podigla. To nije od juče. To se pravilo godinama. Svi su u sistemu, evo Tompson je tek stigao, a već radi za ekipu. Iako su Amerikanci divlji,vole da pucaju, ali oni su u sistemu. Zvezda je fenomenalna, e sad što se neko javlja od nekuda i govori da mu nije drago, to su male ljudske stvari. Sport je sport i takav mora da ostane uz poštovanje za ono što se postigne. Cenim šta je Partizan uradio 2010. godine kada je igrao na F-4 i to nikada neću osporiti.

 Da li bi želeo da nam ispričaš neku anegdotu iz svoje karijere koje se rado setiš?

– Bilo je mnogo anegdota. Dosta ih je ispričano. Recimo sa bratom Predragom koji je igrao u Partizanu, znali smo 15 dana da ne pričamo posle derbija ko god da pobedi. A živeli smo zajedno. Recimo, supruga mi je ispričala da dok sam igrao u Kilu kada sam imao potres mozga ona je došla da me poseti i pitala me ‘kako sam’, odgovorio sam ‘dobro’ i pitao ‘ko si ti’? Bilo je tu šala u avionu, ako neko ima ‘frku’ ljuljali smo mu sedište, uzimali spikerfon govorili da je došlo do kvara u motoru i tako… To je nešto najlepše što ti ostaje, uspomene, druženje sa svojom generacijom, pogotovo u reprezentaciji – prisetio se Nenad Peruničić.

 U subotu od 20.30 u hali Šumice je večiti derbi Crvena zvezda – Partizan. Crno-beli su u donjem delu tabele, da li očekujete sigurnu pobedu?

– Taj naboj i adrenalin kada je reč o večitmo derbiju već dugo ne postoji. Činjenica je da je Partizan veoma podmlađen, otišli su im glavni igrači, ali ja pokušavam da mojim momcima prenesem tu želju samog odnosa prema derbiju, da i kada Partizan dođe u slabijem sastavu da će on doći kao da je ekstremno jak, da će ti momci izaći nabrijani da pobede. Ne dozvoljavam da misle da je derbi važnija od drugih utakmica, jeste stvar prestiža, ali nije važnija od sledeće. Očekujem poletnost, oba ekipe igraju brzo, nama je cilj da posle poraza u dobijenoj utakmici pobedimo zbog samopuzdanja i nastavimo borbu za titulu – istakao je za kraj HotSport intervjua legendarni Nenad Peruničić.

Nenad Peruničić je kao i svi gosti HotSporta odigrao tiket u humanitarnoj akciji koju sprovode MaxBet kladionice i naš portal. U slučaju da MaxBet tiket na 10.000 dinara prođe, Nenad Peruničić će novac donirati bolnici za Cerebralnu paralizu na Voždovcu. Evo tiketa kojie je Nenad Peruničić odigrao u MaxBetu.

0

0