VREMEPLOV: Epsko finale Kupa UEFA, u kome magični Šveđanin nije mogao protiv strašnih ‘zmajeva’ gospodina ‘Posebnog’ (VIDEO)

Večeras se vremeplovom vraćamo u 2003. godinu, na jedno od najlepših finala drugog po veličini evropskog takmičenja, u kome su se na „Olimpijskom stadionu“ u Sevilji sastali Porto i Seltik.

Kroz noviju fudbalsku istoriju imali smo prilike da gledamo brojna sjajna finala, Kupa ili Lige UEFA, Lige Evrope ili kako god da je ime ovo takmičenje nosilo kroz vreme. Ovo između Porta i Seltika bez ikakve sumnje je na samom vrhu liste najlepših i najuzbudljivjih ikada.

Na ovom meču videli smo stvaranje jedne strašne ekipe Porta i magične početke jenog od najboljih trenera današnjice, poznatog kao gospodin „Posebni.

Tada još uvek nije bilo „Posebni“ već samo Žoze Murinjo, trener početnik pred kojim je tek bio period dokazivanja. Niko nije slutio da će se vinuti do zvezda tako brzo, već posle prve dve sezone na klupi Porta, a svet je po prvi put obratio pažnju na njega baš nakon ovog finala, u kojem su njegovi „zmajevi“ slavili posle prudužetaka sa 3:2.

Naravno, ogromne zasluge za kompletan utisak ovog susreta ima i škotski velikan, koji se predvođen legendarnim Henrikom Larsonom lavovski borio 120 minuta. Iapk na kraju su pomalo i nesrećno ispustili šansu da dođu barem do penal lutrije, a tamo ko zna šta bi bilo.

Te sezone ovo takmičenje se igralo po kup sistemu od početka do kraja. Onaj ko je želeo da dođe do borbe za trofej morao je da prođe ukupno šest prepreka, a Porto i Seltik su to uradili na prilično impresivan način.

Portugalci su do poslednjeg stepenika došli tako što su redom elilinisali  Poloniju iz Varšave, Austriju iz Beča, Lans, turski Denzilispor, Panatinaikos i u polufinalu rimski Lacio.

Sa druge strane tim iz Glazgova bio je bolji od litvanske Suduve, Blekburn Roversa, Selte, Štutgarta, slavnog Liverpula i Boaviste.

Finale je donelo sudar dva najbolja strelca takmičenja, Brazilca Derleia  koji je do tada postigao 10 pogodaka i Henrika Larsona sa devet. Oni su ujedno i bili glavni akteri ovog veličanstvenog meča.

Izvor: (Youtube/Enki2011)

Posle nekoliko opasnih šansi sa obe strane, prvi pogodak viđen je u nadoknadi vremena prvog dela, kada je Derlei jedan odbitak, nakon odbrane Daglasa, poslao u mrežu za delirijum na tribinama.

Tako je škotska ekipa otišla na odmor u lošem raspoloženju, ali ako se može reći da je kraj poluvremena za njih bio najgori mogući, onda se isto tako može reć da je početak bio idealan.

Za to se postarao, ko bi drugi do Henrik Larson, koji je iskoristio jedan centaršut Didijea Agatea sa desne strane terena, i iz nimalo lake situacije majstorski pogodio za izjednačenje, samo minut pošto je počeo drugi deo meča.

Ipak ta njihova radost nije trajala dugo, jer je već u 53. minutu Dimitri Aleničev pogodio za novo vođstvo portugalske ekipe, posle maestralnog pasa u prostor koji mu je prosledio Deko.

Totalnu ludnicu na startu drugog poluvremena zaokružio je Larson svojim drugim pogotkom u 56. minutu, nakon kornera koji je izveo Alan Tompson. Švedski golgeter je ponovo mrežu zatresao glavom, pored nemoćnog Vitora Baije i doneo novo poravnanje.

Nakon te golgeterske oluje došlo je do zatišja, koje je trajalo do 114. minuta kada je Derlei iskoristio kotastrofalnu reakciju golmana Seltika i svojim drugim golom doneo trofej svojoj ekipi.

To je bio treći evropski trofej portugalskog tima, a prvi u trenerskoj karijeri Žozea Murinja, koji je naredne sezone ovaj tim odveo i do druge titule u Ligi šampiona. Ovi uspesi doneli su mu veliku trenersku slavu ali i poziv Romana Abramoviča da preuzme klupu Čelsija i bude predvodnik jedne nove ere londonskih „plavaca“.

0

0