FOTO: HotSport
HOTSPORT INTERVJU – BATA RADULOVIĆ: Odbio sam Novaka Đokovića zbog Crvene zvezde! (VIDEO) (FOTO)
‘Bio sam slepo zaljubljen u Zvezdu’, rekao je tokom intervjua legendarni trener fizičke spreme Mihajlo Bata Radulović.
Gost HotSporta bio je čovek koji je jedini u fizičkoj spremi mogao da parira nekada najjačem Jugoslovenu Miodragu Stojanoviću Gidri, čovek koji je već dve decenije zadužen da fudbaleri Crvene zvezde budu fit i maksimalno fizički spremni. Reč je o Mihajlu Bati Raduloviću koji je za naš portal otkrio ko su bili najbolje spremni fudbaleri našeg najtrofejnijeg kluba, sa kojim trenerima je imao najbolju saradnju, anegdotu u kojoj je jednom fudbaleru ‘preseo’ noćni život, ali i tome da je odbio ponudu danas najboljeg sportiste planete.
Bato, postali ste legenda kluba, koliko dugo ste u Crvenoj zvezdi?
– Od kada pamtim sebe radim u Crvenoj zvezdi. Tu samo od 1997. godine, punih 20 godina – bio je kratak na početku kondicioni trener Crvene zvezde, Mihajlo Bata Radulović.
Posle 20 godina rada u našem najtrofejnijem fudbalskom kolektivu ko je bio najspremniji igrač i kod koga se video najveći napredak?
– Čovek koji je krenuo od 50 posto fizičke spreme, a stigao do ‘120’ posto bio je Leo Lerinc. Veliki karakter, baš kao Nemanja Vidić, Branko Bošković, Boško Janković, Dušan Basta, mnogo njih, Milivoje Vitakić, Marko Perović, Branko Jelić… Prošlo je kroz ovu teretanu mnogo njih, veliki broj generacija i ne mogu da se požalim na nijednu.
Vaš posao nije samo da fizički maksimalno pripremite igrača, već da i kada dođe do teške povrede nekog od fudbalera vratite ga u formu i pošaljete nazad na teren. Da li se sećate koji su igrači doživeli najteže povrede, a kasnije su uz vašu pomoć ponovo zaigrali i uspešno nastavili karijeru?
– Bilo je dosta njih koji su doživeli teške povrede i morali su pod mojom komandnom palicom da rade kako bi se oporavili. Veoma teška situacija je bila sa nekadašnjim napadačem Brankom Jelićem koji je pokidao prednje ukrštene ligamente kolena. Bilo je veoma komplikovano. Ipak, posle strpljivog rada i rehabilitacije on je uspeo i nastavio je fudbalsku karijeru. Interesantna stvar je bila sa Milivojem Vitakićem koji je dva puta lomio istu nogu i to istog dana 13. u mesecu. Bio je uporan, radio je i vratio se fudbalu. Znate svi, kasnije je igrao u Francuskoj i uspešno se ‘penzionisao’ – rekao je za HotSport, Mihajlo Bata Radulović.
Veliki broj stranaca je za 20 godina vašeg rada u klubu prošao kroz Crvenu zvezdu. Dosta njih je fizički bilo totalno nespremno, ali koga bi ste od inostranih fudbalera izdvojili po ‘fanatičnom’ radu u teretani?
– Pod brojem jedan Luis Ibanjez, zatim Mičel Donald. Kod Argentinca smo imali sreću da mu je trener u Dinamu iz Zagreba bio Milenko Rak koji mu je dao preporuku da radi samnom, da ne padne i da posveti pažnju fizičkoj pripremi. Dečko je bio izuzetan karakter i vukao je ceo tim da radi vežbe snage.
Da li biste nam otkrili imena fudbalera koji su u širokom luku zaobilazili prostorije na stadionu ‘Rajko Mitić’ gde se rade vežbe snage i izdržljivosti?
– Ne bih sada o tome. Bilo ih je dosta, ali ih ne bi imenovao – uz osmeh je rekao legendarni Mihajlo Bata Radulović.
Sa kojim trenerom u Zvezdi ste imali najbolju saradnju, to jest ko je najviše pridaovao značaja radu na fizičkoj spremi i izdržljivosti?
– Svako ima svoj sistem rada. Robert Prosinčeki je baš mnogo pridavao pažnje fizičkoj spremi, takođe i Aleksadnar Sale Janković. Vidite gde je sada Sale, vidite šta je postigao, bio je veoma posvećen svom radu, uporan i vredan i to mu se vratilo. Miša (Milorad) Kosanović je takođe dosta polagao u fizičku spremu. Kao što sam već rekao, svako ima svoj sistem rada.
Odani ste Crvenoj zvezdi, poznato je da ste odbili daleko unosnije poslove da biste ostali u voljenom klubu. Da li biste hteli da nam otkrijete gde ste sve danas mogli da raditi, a niste zbog ljubavi prema crveno-belom dresu?
– Zbog Zvezde sam odbio mnogo ponuda u životu. Da počnem od 2007-2008. godine kada sam zbog Crvene zvezde odbio Novaka Đokovića. Ratko Dostanić mi je bio ‘sredio’ Kinu, ali sam i to odbio. Miša Kosanović me je još 1998. godine zvao da odem u Kinu. Imao sam čak ponudu da radim i sa jednim fudbalerom Real Madrida, da ga vratim na teren, suma je bila astronomska, ali bio sam slepo zaljubljen u Zvezdu i nisam želeo da je napustim. I danas sam ovde…
Za 20 godina rada na stadionu ‘Rajko Mitić’ prošli ste mnogo toga, mi bismo voleli da čitaocima HotSporta otkrijete jednu anegdotu iz vaše veoma bogate karijere?
– Imam ih dosta. Evo na primer, jedan veliki igrač, neću ga imenovati, ostao je u kafani do pet sati ujutro, Delije su ga videle i javile meni odmah. Ujutro ga ja pitam kako je, a on će meni ‘super’. Rekoh mu da sam čuo kada je lego jutros, a on ‘odakle znaš’? Dalje rasprave nije bilo, rekao sam mu da se hitno pojavi na treningu i da radi sve što mu kažem. Odradio je maskimalno sve. Prišao sam mu i rekao ‘kako bi bilo da si danas došao kod šefa i izmišljao da te boli sve i svašta, a on je rekao ‘Bato, u pravu si’. Setiće se on kada ovo bude pročitao, a ja ga neću imenovati – ostao je zagonetan Mihajlo Bata Radulović.
Bato, priča se da je sistem rada naših kondicionih trenera i stučnjaka za fizičku spremu zastareo i da je to jedan od većih problema sa kojim se susreće naš fudbal. Da li se slažete sa ‘kritičarima’?
– Vidite, prvo generacije fudbalera su različite. Bilo je ranije igrača Zvezde koje sam prosto morao da teram iz teretane, da ih sprečavam da rade apsolutnu snagu i izdržljivost. Danas su neke čudne generacije, hoće sve da prođe bez trunke znoja, misle da sve mogu na tehniku. Naravno, ima izuzetaka koji i danas mnogo polažu u fizičku pripremu i izdržljivost. Što se rada tiče, mislim da nije toliko loš koliko se predstavlja, ali istina je da mnogo kaskamo za Evropom – iskren je bio Bata Radulović.
Kada vam posle teške povrede dođe fudbaler na oporavak kako procenite kojim intezitetom on mora da radi kako bi se što pre vratio na teren, a u isto vreme morate da pazite da on ne obnovi povredu?
– Deca su danas mnogo inteligentna, on kada dođe u salu ti moraš da ga snimiš, da budeš pravi pedagog i da uđeš u njihov organizam, da vidiš tačno kome koji intezitet snage treba, da li apsolutne, eksplozivne ili brzinske. Evo na primer Le Talek, njemu kada bi dao vežbe apolutne snage po relativnom sistemu ubijanja on na terenu ne bi mogao da mrdne. Moraš tačno da ga osetiš, on je maksimum za 70 posto apsolutne snage i nikako preko toga…
Da li pratite rad vaših kolega u inostranim, da ne kažemo najvećim evropskim klubovima, i čija vam se fizička priprema najviše sviđa?
– Naravno da pratim rad klubova i trenera, u nekima igraju i moji bivši igrači. Ima dosta klubova u Evropi koji odlično rade, dosta mi se sviđa Bajern iz Minhena, Barselona ima dobru eksplozivnu snagu i brzinu, ali se radi sa malim kilažama. Kako oni rade video sam kod malog Davida Babunskog. Pričao sam sa njim, to jest najbolje se sve to vidi kada igrač dođe iz drugog kluba, a pogotovo inostranstva. Lično imam preko hiljadu klipova i ja im svima pokažem šta sam radio. Ima ‘struke’ koja nije završila uopšte fizičku školu, a hoće da budu kondicioni treneri. Zamislite da ja sada uzmem čoveka koji je dve tri godine radio samo vežbe snage, a ja sada uzmem izmislim toplu vodu, ukinem mu sve ono što je on radio, možda nije radio apsolutnu snagu više od 30 kg, ja mu uhvatim i stavim mu 120 kg i totalno ga satrem. Moje je samo da ga nadogradim, da mu ubacim nešto novo, pa posle neki drugi trener doda još nešto. To mora da ide lančano – jasan je Bata Radulović.
Bili ste i najbolji prijatelj nekada najjačeg Jugoslovena Miodraga Stojanovića Gidre, priča se da ste vi jedini mogli koliko toliko da mu parirate u fizičkoj spremi?
– Gidra je bio moj prijatelj, zajedno smo radili. On je bio fenomen kada je fizička sprema u pitanju. Njega niko nije mogao da prati sem mene. To je čak jednom i izjavio ‘Mene samo Bata može da isprati i niko više“. To je bila istina.
Šta biste danas preporučili mladima, ne samo fudbalerima, već svim sportistima. Koji biste im savet dali?
– Šta su vežbe snage, čist je primer moj sin koji je počeo da radi od pete godine. On je išao postepeno, šestu, sedmu, osmu godinu, pa sve sada do 16 godine. Deci bi preporučio da krenu sa vežbama kordinacije i stabilizacije, potom borilačke sportove, fudbal zahteva brzinu i mekoću. Nemci decu prvo daju na borilačke sportove, a tek od 12. se opredeljuju za fudbal. Kod nas je to drugačije, dete se rodi i oni već misle da je fudbaler. Na primer, Toma Milićević je rekao da moj sin ima brzinu i mekoću i da ga pustim da trenira fudbal, a ja sam ga samo pitao ko garantuje da će on sutra hteti da trči za loptom? Možda preferira neki drugi sport. Zato pustite decu da se sa 12 i 13 godine opredele za sport koji će da treniraju, da li će to biti fudbal, košarka, vaterpolo ili će ostati na borilačkim sportovima. Recimo šta ako nekome potrošnja kiseonika na 50, pa on nema šta da traži u fudbalu – zaključio je Mihajlo Bata Radulović.
Kondicioni trener Crvene zvezde Mihajlo Bata Radulović je na kraju sastavio humanitarni MaxBet tiket, a potencijalni dobitak biće prosleđen Centru za zaštiti odojčadi, dece i mladih u Zvečanskoj. Evo tiketa koji je odigrao legendarni Bata Radulović.
0
0
Podelite:
Loading ...
Klasican 3 x 10 trener.
Koga bre boli uvo koga i šta si ti odbio… begaj bre…