VESLANJE: Majstorović novi predsednik VSS

Novi predsednik Veslačkog saveza Srbije (VSS) je Darko Majstorović.

Bivši reprezentativac, učesnik Olimpijskih igara u Montrealu 1976 i dugogodišnji član najviših funkcija u VSS vodiće ovu organizaciju naredne četiri godine, tj. u novom olimpijskom ciklusu koji se završava Igrama u Tokiju 2020.

Doskorašnji predsednik Izvršnog odbora VSS nije imao protivkandidata, a dobio je jednoglasnu podršku na Izbornoj Skupštini koja je u petak, 23. decembra 2016, održana u hotelu “Šumadija” na Banovom Brdu uz pristustvo svih 16 članova Skupštine. Majstorović će na ovoj funkciji zameniti Danka Đunića koji je bio na čelu srpskog veslačkog sporta protekle dve decenije. Za to vreme ovaj Savez je, i po rezultatima i po organizaciji, postao jedan od najuspešnijih u našoj zemlji, a i šire.

Skupština je izabrala i ostale članove najviših tela VSS. Za potpredsednike VSS, na predlog novog predsednika Darka Majstorovića, jednoglasno su izabrani Zoran Pančić, kao prvi potpredsednik i Borislav Savić, kao drugi. Sa apsolutnom podrškom predsednik Izvršnog odbora postao je Viktor Nikolić, bivši veslač i dugogodišnja važna karika srpskog veslačkog sporta, na čiji su predlog za članove ovog tela jednoglasno izabrani Luka Đorđević, Đorđe Višacki, Nemanja Svjetličić i Danilo Cicmil. Za predsednika Nadzornog odbora izabran je Boris Marinković, a za članove Aleksandar Ninković i Ivan Tucakov. Vrsni sportski operativac Nebojša Jevremović, na predlog novog predsednika Izvršnog odbora Viktora Nikolića, jednoglasno je reizabran na funkciju generalnog sekretara VSS koju, inače, sa velikim uspehom obavlja od 1996.

Darko Majstorović se zahvalio na poverenju Skupštini VSS, a povodom izbora za prvog čoveka srpskog veslačkog sporta je kazao:

– Posle 20 godina koje sam proveo na čelu Izvršnog odbor ukazana mi je orgromna čast, istovremeno i velika obaveza, da preuzmem rukovođenje Veslačkim savezom Srbije. Iza prethodne garniture je 20 godina mukotrpnog rada. Krenulo se od nule, ali se ogromnim zalaganjem, fanatičnim radom i čvrstom verom u startegiju razvoja došlo do toga da Veslački savez Srbije iza sebe ima impozantne rezultate u svim segmentima. Moj zadatak kao predsednika Saveza i kompletnog tima ljudi kojima je dat četvorogodišnji mandat samim tim neće biti nimalo lak. Pre svega moraćemo maksimalno da se potrdimo da odbranimo ono što je građeno i izgrađeno u protekle dve decenije, čak i da u rezultatskom smislu podignemo lestvicu. Iako su rezultati na međunarodnoj sceni bili više nego impozantni budući da je osvojeno više do 70 medalja na evropskim i svetskim prvenstvima, olimpijsko odličje, prvo nakon srebra i bronze Zorana Pančića i Mileta Stanulova na Igrama u Moskvi 1980, odnosno Los Anđelesu 1984, ostalo je nedosanjani san prethodnog rukovodstva. S tim u vezi postolje na Igrama u Tokiju 2020. postavlja se kao jedan od prioritetnih rezultatskih ciljeva novog rukovodstva. U skladu sa tim zadatkom moramo u narednom olimpijskom ciklusu da oformimo barem dve-tri posade koje će biti u najužem krugu kandidata za medalju u Tokiju. Posao nam je znatno olakšan budući da je Savez u protekle dve decenije stvorio zavidna sredstva za rad, a tu mislim na čamce, vesla, ergometre, bicikle, staze i ostalu neophodnu opremu – kazao je Darko Majstorović.

Novi predsednik Veslačkog saveza Srbije osvrnuo se i na ostale ciljeve novog rukovodstva.

– Poredeći se sa mnogim zemljama mi imamo relativno malu bazu, pošto, sa sve pionirima, brojimo nešto više do 700 aktivnih takmičara. U sistemu je 16 klubova, a jedan od naših zadataka jeste da nađemo način da im, u skladu sa Zakonom i mogućnostima, pomognemo koliko god možemo da opstanu, da se razvijaju i da uvećavaju svoje članstvo. Takođe, posebnu pažnju moramo da usmerimo i na razvoj ženskog veslanja na čemu, uostalom, insistira i Svetska veslačka federacija – istakao je Majstorović i sa ponosom dodao – Veslanje s pravom nosi epitet akademskog sporta budući da je veliki broj naših veslača i veslačica preko ovog sporta obezbedilo sebi stipendije na najprestižnijim svetskim univerzitetima. Brojka od oko 200 naših veslača koji su se iškolovali u inostranstvu jeste impozantna. To je nešto što daje poseban motiv mnogim klincima da se bave ovim sportom, pored naravno želje da se domognu odličja na najvećim svetskim takmičenjima. Presrećni smo zbog činjenice da su mnogi od njih postali vrsni stručnjaci, a da su pojedini i dalje aktivno uključeni u rad Saveza. Uostalom, Veslački savez Srbije je jedan od retkih koji vode isključivo bivši veslači kojima je ljubav prema ovom sportu glavni motiv da i dalje budu deo cele priče. Drago mi je što je tako ostalo i posle ove Izborne Skupštine, a ja se nadam i čvrsto verujem u to da ćemo svim raspoloživim kapacitetima uspeti da veslanje održimo na visokom nivou i da mu sačuvamo preznak elitnog sporta.

Prethodno Skupština VSS je, na svom svečanom delu, proglasila laureate u 2016. Priznanja su dobili učesnici Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru, članovi dvojca bez kormilara Miloš Vasić i Nenad Beđik, te dubl skula Marko Marjanović i Andrija Šljukić, zatim osvajači zlatne medalje u dvojcu bez kormilara na Svetskom prvenstvu za seniore do 23 godine u Roterdamu, Viktor Pivač i Martin Mačković, kao i vicešampioni u četvercu sa kormilarom na Evropskom prvenstvu za juniore u Trakaiju, Vuk Mladenović, Veselin Tričković, Vanja Obradović, Damjan Lazić i kormilar Luka Mladenović. Priznanja VSS dobili su i treneri pomenutih posada, Nebojša Ilić (olimpijski dvojac bez kormilara), Aleksandar Ivković (olimpijski dubl skul i četverac sa kormilarom za juniore), Lazo Pivač (dvojac bez kormilara za seniore do 23 godine) i Goran Todorović (četverac sa kormilarom za juniore). Posebno priznanje Saveza, za blistave rezultate, izuzetan doprinos razvoju i popularizaciji srpskog veslanja, te 25-godišnju briljantnu reprezentativnu karijeru, dobio je Nikola Stojić koji je u 2016. stavio tačku na veslačku karijeru.

0

0