POSLE OVOGA ĆETE GA OBOŽAVATI: Teo kakvog do sada nismo imali prilike da upoznamo
Na svakakve bravure smo navikli od Miloša Teodosića, ali ova definitivno iskače iz šablona.
Popularni Teo je na sajtu FIBA objavio pismo koje je uputio sebi kao desetogodišnjem dečaku.
Šta je imao da poruči tom mališanu, možete pročitati u redovima koji slede:
„Zdravo, Miloše! Imaš deset godina i niko te još uvek ne zove Teo. Radiš u Valjevu sa svojim bratom i sanjaš da odeš negde. Možda da odeš u Beograd i igraš za neki tim, a posle da budeš deo neke velike sportske organizacije.
Ti si jedan običan dečak, kao i svi tvoji prijatelji – nisi loš, ali si neposlušan i nevaljao. Mnogo vremena provodiš na ulici i srećan si sa takvim rasporedom – osam sati na ulici, osam sati u školi i dva sata spavanja. Sada sam možeš da sanjaš o medaljama i nagradama dok gledaš reprezentaciju Jugoslavije i njene zvezde: Bodirogu, Đorđevića, Divca, Danilovića. Siguran si da je nemoguće postići takav uspeh, ma čak ni razmišljati o njemu. Taj cilj ti je predaleko i izgleda preveliki da bi ga dostigao. Ali ti, Miloše, si u Valjevu sad.
Dopusti mi da se predstavim. Ja sam Miloš Tedoosić, a moji saigrači me zovu – Teo. Imam 29 godina i ispričaću ti kako čudesan i spektakularan će tvoj život biti.
Porodica ti je najveća podrška kroz život, slušaj njihove savete i veruj im u potpunosti. Ne samo po pitanju košarke, već po pitanju svega. Nikada nećeš postati ja bez porodice. Zahvali se puno puta prvom treneru, jer će te on naučiti da voliš tu igru. Ne tera te da naučiš mnogo kombinacija ili da radiš mnogo vežbi, Zapamti njegove priče, on te uči da voliš košarku. Ta ljubav je beskrajna. Nemoj preskakati školu, moraš da imaš dobre ocene inače te trener neće puštati da treniraš.
Za devet godina ćeš biti siguran da je košarka tvoj život zauvek. Godinu posle, igraćeš u Grčkoj – to će ti biti prvi ozbiljan profesionalni korak – Olimpijakos Pirej. U 2010. FIBA će te proglasiti za najboljeg igrača Evrope. Zvuči ludo, imaš samo 23, ali veruj mi da je istina.
Napustićeš Grčku i otići u Rusiju, gde ćeš imati lične uspone i padove. Ogromne uspone i bolne padove. Borićeš se mnogo sa konkurencijom, ali pre svega – sa svojim karakterom. Teško je, ali ćeš ojačati, i biće ti potrebne četiri godine da shvatiš svaku grešku koju si napravio, i to ćeš učiniti u Moskvi. Nagrade za trud će biti neprocenjive – bićeš zvezda reprezentacije, vodićeš tim do dva istorijska srebra – na Svetskom prvenstvu i na Olimpijskim igrama. Konačno ćeš osvojiti Evroligu sa CSKA. I svaka osoba u Valjevu će te zvati legendom.
Ako mi ne veruješ, to je ok. Samo radi naporno. Videćeš.“
Fantastično, zar ne?