SUDBINA: Bio je velika nada, pobeđivao beogradske „večite“, nećete verovati šta sada radi
Kada je bio kadet, proglašavan je za najboljeg golmana Srbije. Ipak, sudbina je htela da ostane na golu, ali i da radi nešto sasvim drugo.
– Prošao sam školu Banata, kod trenera Radovanova naučio puno, puno sam i trenirao, i mimo treninga. Igrao sam u ekipi koja je imala zapažene rezultate u Omladinskoj ligi Srbije, tukli smo Zvezdu, Partizan, OFK-a u Beogradu. Iz generacije, samo je Aleksandar Čavrić isplivao, rekao je Stefan Stojkov.
Stojkov je nekada bio najperspektivniji golman Srbije, a sada je vozač šlepera i golman nižerazerdnog kluba Zlatica, koji se takmiči u zrenjanjinskoj ligi.
– Branim u malom klubu, igramo u zrenjaninskoj A ligi. Fini momci, nema pritiska, svi za svoju dušu. Na utakmice stižem, na treninge teško. Desi se da, ponekad, šleperom dođem na stadion. U timu Zlatice, baš uživam, dodao je Stojkov.
SRBIN SE PREŠALTAO SA FUDBALA NA K-1: Mulić nokautirao rivala kolenom u glavu (VIDEO)
Proricali su mu reprezentativnu karijeru, govorili da je perjanica sjajne generacije, momaka rođenih 1993 godine.
– Kao junior, pola godine bio sam rezerva Marku Kneževiću u prvoj ekipi. Banat je bio prvoligaš, Marko sjajan momak, međutim, nisu mi dali priliku. Čekao sam dok mi nije dojadilo. Radilo se o prolećnom delu sezone, subotom sam sedeo na klupi prve ekipe, nedeljom branio za juniore. Za mene su govorili da na Begeju konačno imaju golmana kakvi su bili Šarović i Šarenac o kojima se i danas priča. Tapšali su me po ramenu, hvalili i dovodili golmane iz drugih sredina. Da sam dobio priliku na kašičicu, ostao bi. Otišao sam u Jedinstvo iz novog Bečeja, vratio se u Banat i brzo prešao u Mladost iz Lukićeva, Vojvođanska liga. Kad smo igrali u Pančevu i Vršcu, posle utakmica pitali su me protivnički navijači, „mali, šta ćeš ti u ovoj ligi“. Branio sam odlično. Više su me cenili drugi, nego matični klub. Brzo sam shvatio da od fudbala nema vajde, da od toga ne mogu da živim. Sa srednjom školom nisam se mogao nigde zaposliti, da čamim na Zavodu za zapošljavanje, a „kobili bi mogao rep da iščupam“, kako se kaže, nije me zanimalo. Klubovi su mi nudili 3000 dinara po utakmici, to je bio „plafon“. Jedne večeri sam presekao i zamolio oca Ranka da mi pomogne. Radio je u Rusiji, uštedeo nešto novca i kad sam rekao da mi kupi polovni šleper, samo što se nije srušio sa stolice. On i mama Jasmina su me podržali i postao sam „svoj na svome“, rekao je Stojkov za Sportski žurnal.
Kompletan razgovor sa ovim vrlo zanimljivim momkom možete pročitati ovde.