Pre tri dana fudbaleri Partizana izašli su noseći majice ubijenog kriminalca Aleksandra Stanvoića. Digla se prašina, ali niko nije hteo da kaže odakle majice.

Sutradan su ih imali i košarkaši, a na tribinama hale „Aleksandar Nikolić“ izbili su nedredi kada je deo navijača zbog toga negodovao.

Premijeru Srbije nisu smetale majice, a niko do danas nije imao odgovor kako su se one našle u svlačionici, a posle i na igračima.

SLUČAJ ‘MAJICE’: Oglasio se i premijer Aleksandar Vučić, evo šta je rekao…

Bugarski internacionalac Valerij Božinov u izjavi za „Informer“ rekao je da je u pitanju bila ideja jednog od navijača, da ju je on odmah predložio saigračima, što su oni i prihvatili.

– Mnogo se priča o tome, ali morali smo to da uradimo. Kad je Sale imao poštovanje prema nama, red je bio i da mi pokažemo poštovanje prema njemu, rekao je Božinov i konstatovao da se i ranije tokom karijere susretao sa sličnim situacijama dok je igrao u Italiji.

Disciplinska komisija fudbalske Superlige najavila je kaznu za Partizan zbog majica, verovatno će isto uslediti od ABA lige za košarkaše, ali taj novčani aspekt u ovom trenutku najmanje je važan.

Cela priča samo je dokaz kakva situacija vlada u srpskom fudbalu, pošto je prethodno bilo sličnih situacija u Crvenoj zvezdi sa majicama posvećenim ubijenom Veliboru Dunjiću i osuđenom Urošu Mišiću, gde su uprave na neki način taoci „navijača“.

Naime, u Humskoj traje borba za vlast, sa jedne strane je aktuelno, privremeno, rukovodstvo sa Vučelićem kao predsedničkim kandidatom, a sa druge „opozicija“ koju predvodi Nenad Bjeković.

Navijači Partizana imaju pet glasova u Skupštini, pa iako su nedavno najavili da će bit uzdržani na glasanju, njihovih pet mandata su izuzetno važni za kvorum.

Prethodna Skupština „propala“ jer je za kvorum nedostajao samo jedan prisutni delegat, a nova bi trebalo da se održi najkasnije do 26. novembra.

0

0

Crvena zvezda bi i dalje sezone završavala u sezoni kupanja da nije bilo jednog čoveka!

Crvena zvezda prvi put još od 2022. godine igraće u jednom evropskom takmičenju koje nije Liga šampiona, ili kvalifikacije za istu, a Vladan Milojević doživeo je prvi kiks u svojoj trenerskoj karijeri na Marakani, nakon što je bezbroj prethodnih ispita položio uspešno.

Navijači Crvene zvezde su izuzetno razmaženi u 2025. godini. Kada su prethodne uprave razarale budžete i ugled kluba, kada je poraz od Rena u Beogradu 1:2 smatran sjajnim rezultatom, kada se šokantni preokret protiv Dinama Tibilisija smatrao nebeskim čudom, kada se ispadalo od klubova koje mnogi Zvezdaši nisu mogli da nađu na karti i dalje se verovalo u Crvenu zvezdu kao velikana.

Crvena zvezda je to bila samo po imenu, u realnosti je to bio jedan tužan slomljeni klub, opterećen dugovima, koji je svaki prolaz dalje slavio kao rođendan. Černomoretsi, Kairati, Irtiši, IBV-ovi, Ludogoreci su bili nepremostive prepreke izubijanom velikanu.

Delovalo je da se primat barem u Srbiji vraća na stranu svetskog i evropskog prvaka, kada je sezona 15/16 surovo osvojena, a potom se silno krenula i u sledeću. Ipak, realnost je stigla Crvenu zvezdu, navijače i upravu. Tim je bio daleko od onog za šta je predstavljan, mnogi fudbaleri, strani i domaći, bili su izuzetno niskog kvaliteta, pa se onaj meč u Ređo Emiliji protiv Sasuola, kada je Zvezda realno morala da primi deset golova, a potom ispuštanje plus šest u plej-ofu, devet meseci kasnije, bilo je pravo trežnjenje za crveno-bele.

Klub je bio ruiniran, pare bačene na Moučee, Fibele i slične, Partizan bio u punom zamahu, a onda je došao on. Vladan Milojević. Sklopio je tim na trećeligaškim igračima, poput Žuleta Stojkovića koji je kasnije postao legenda na Marakani, igračima koje niko nije hteo poput Rodića, Savića, Radonjića i Borjana, ili igračima iz domaće lige kao što su Gobeljić, Srnić ili Milić.

Vladan nije kukao kako mu treba vreme ili pojačanja ili budžet. Ne, Vladan je uzeo da radi kao u rudniku. Vladan je ozbiljno shvatio Florijanu, nekako preživeo Irtiš i glupost Anđelkovića, potom s Delijama na jugu dobio revanš. Vladanu su navijači čekali petardu od strane Sparte na Marakani, Vladan je odlučio da ne primi ni gol, pa oba puta češkog velikana dobije u dvomeču.

Vladan je otišao u Rusiji gde ga je u svemirskom brodu od stadiona čekao superbogati Krasnodar. Izuli su se fudbaleri Crvene zvezde prilikom ulaska na njega jer je u odnosu na rupu od Marakane, kakva je tada bila, zaista izgledao stadion kao svemirska krstarica. I tu je taj srećni bunkeraš iz Aranđelovca izvukao aktivan rezultat, na čiste kohones i igrače sa srcem većim od te Rusije je nekako dao dva gola u gostima, a nećemo zaboraviti ni Mažeiku.

Po povratku u Beograd, Crvena zvezda nije mogla da ne prođe, prosto su svi bogovi svih religija bili na strani srpskog vicešampiona. Gol Radonjića od zemlje u prečku pa u gol, gol Kange sa 35 metara koji je Marakanu ubedio da se može do Lige Evrope, iste one koji sada kunu i teraju istog tog Vladana koji je ovo uradio. Onda, penal ni iz čega, apsolutno jedan iz ranga onih nepostojećih, a Grankvist sa bele tačke matira Borjana. Onda, 15 najdužih minuta u životu svakog navijača Crvene zvezde, koji su kulminirali odbranom Borjana nakon prekida i udarca glavom upravo Grankvista.

Sreća, al sreća prati hrabre. Potom, naredne dve sezone su posebna priča, jer kako je sa onim timovima ušao u Ligu šampiona, to će proučavati sportski univerziteti na zapadu Evrope, a ne lokalni mediji.

Tada se ulazak u Ligu Evrope slavio kao osvajanje Lige šampiona, eksplodirao je stadion, sada se nakon ispadanja u istu Vladan Milojević tretira kao neznalica, bahati na konferencijama, srećni na terenu, bunkeraš iz Aranđelovca. Da nije pomenutog, Crvena zvezda bi i dalje bila marginalni klub, a ne ekipa koja plasman u 16 najboljih Lige Evrope može da doživi kao defakto neuspeh.

Vladan Milojević ne duguje nikom, Vladan Milojević ne zaslužuje niti jedan negativan komentar, Vladan Milojević je razmazio navijače Crvene zvezde do te mere da je Liga Evrope neuspeh. „Lako“ je sa Dejom i Robijem osvojiti Ligu šampiona, aj ti sa Srnom i Gobeljom uđu u istu.

0

0