NA DANAŠNJI DAN: Nikola, srećan rođendan, Grci pokorili Beograd (VIDEO)
Pored fudbalske titule, Grci osvojili i košarkaško evropsko zlato. Nokautom u drugoj minuti došao do svetske titule. Rođeni dvostruki svetski vicešampion i jedan od najviših fudbalera.
1955. – Rođen je Karl-Hajnc Rumenige, bivši nemački fudbaler. Igrao je na poziciji napadača. Od svoje osme godine je igrao za juniorski klub Borusija Lipštat a sa 19 godina nastupa za Bajern Minhen (1974-1984). Za njih je odigrao 310 utakmica i postigao 162 gola. Svoje najveće uspehe je postigao upravo sa Bajernom. . Internacionalni kup, Ligu šampiona kao i brojne titule prvaka Nemačke. Nakon Bajerna odlazi u Inter za koji je, tokom trogodišnjeg igranja u 64 utakmice, postigao 24 gola. Fudbalsku karijeru je završio u Serveti, 1989. godine. Za reprezentaciju je igrao od 1976-1986. godine. Odigrao je 95 utakmica i postigao 45 golova. Prvenstvo Evrope je osvojio 1980. godine a dva puta je bio svetski vicešampion (1982. i 1986. godine). Takođe je dva puta bio proglašen za najboljeg fudbalera godine. Nakon aktivnog bavljenja fudbalom, počeo je da radi kao fudbalski funkcioner.
1962. – Soni Liston je postao svetski prvak u boksu u teškoj kategoriji, pobedivši Flojda Patersona već u drugoj minuti. Nesrećni Paterson se dotad već tri puta našao na podu ringa. Godinu dana kasnije, revanš se završio gotovo identično – nokautom u prvoj rundi. Titulu svetskog prvaka mu oduzima 1964. godine Kasijus Klej kada je Soni ostao na patosu u šestoj rundi. Revanš je bio specifičan. Tada već sa promenjenim imenom i verom, Mohamed Ali je nokautirao Sonija već u 105 sekundi, što je ujedno bio i najbrži nokaut nekog bivšeg svetskog šampiona. Taj Mohamedov udarac su nazvali fantomski jer ga većina publike nije uopšte videla pa su taj nokaut plus činjenica da je Soni imao veze sa podzemljem dodatno podstrekavali teoriju da je taj meč bio namešten.
1965. – Rođen je Skoti Pipen, bivši američki profesionalni košarkaš. U svojoj NBA karijeri je igrao za Čikago Bulse, Hjuston Roketse i Portland Trejlblejzerse. Vrhunac karijere je doživeo u Bulsima kada je igrao zajedno sa Majkl Džordanom u popularnom trojcu Fila Džeksona. Pipen je bio glavni odbrambeni ali i napadački igrač u toj strukturi. U naredne tri sezone (1991 – 1993) Pipen i Džordan osvajaju tri NBA prstena. Jedno vreme je, nakon kratkog odsustva Džordana, igrao sa Tonijem Kukočom za koga je, uz početnu nevericu, kasnije imao samo reči hvale. Na Olimpijskim igrama u Barseloni (1992. godina) i Atlanti (1996. godina), bio je deo reprezentacije koja je oba puta donela zlato svojoj zemlji. U kuću slavnih je primljen 2010. godine. Veoma je interesantna njegova izjava koju je dao ne tako davno da je on bio „Lebron Džejms pre Lebrona Džejmsa“. Izgleda da Pipen, iako više nije košarkaški aktivan ipak i dalje oseća nezadovoljstvo i zapostavljenost njegove igre i njegovog doprinosa NBA „slabom minutažom“ u medijima.
1980. – Rođen je Nikola Žigič, bivši srpski fudbaler. Karijeru je počeo u AIK iz Bačke Topole gde je veoma lako postizao golove. Na 76 utakmica postigao je čak 68 golova. Dok je bio član Zvezde, bio je na pozajmici Spartaku iz Subotice pa je postigao 14 golova na 11 utakmica! Povratkom Slavoljuba Muslina na kormilo Crvene zvezde, počela je da se oblikuje sjajna fudbalska karijera izrazito visokog napadača (2, 02 metra). Počeo je da „rešeta“ protivničke mreže a imao je specifičan košarkaški skok-šut. Upoređivali su ga sa Darkom Pančevom. Dolaskom Marka Pantelića u Zvezdu, Delije su postale zadovoljne jer je njihov klub dobio ubitačan dvojac u napadu. Mnogi klubovi su morali da „krpe“ mreže nakon duela sa Crvenom zvezdom a jedan od tih klubova je bila i Roma koja je pretrpela poraz i primila neverovatan gol Žigića sa velike udaljenosti. Nakon Zvezde je prešao u Španiju ( FK Rasing) gde je nastavio da niže uspehe a potom je otišao u Englesku u FK Birmingem Siti, sa kojim je osvojio Engleski liga kup 2011. godine. Tada je u finalnoj utakmici protiv Arsenala postigao gol i asistirao kod odlučujućeg pogotka. Za reprezentaciju Srbije odigrao je 57 utakmica i postigao 20 golova. Poslednji put je u reprezentativnom dresu Srbije nastupio 2011. godine u meču protiv Hondurasa (0:2).
2005. – Na Evropskom prvenstvu u košarci, u Srbiji, odigrano finale između Grčke i Nemačke. Atletski građeni potomci bogova sa Olimpa protiv Dirka Novickog. Grčka ekipa je tokom celog prvenstva igrala odlično i zasluženo došla do finala a Nemačka je solidnim partijama došla do polufinala i borbe za ulazak u finale. Tu se susrela sa „crvenom furijom“ i uspela je da je sa samo jednim poenom razlike pobedi i uđe u finalni ring pred Grke. Već u prvoj četvrtini Grci su napravili razliku od 7 poena a kasnije su, odličnom igrom, skokom u odbrani, ukradenih 14 lopti i 15 asistencija tu razliku samo povećavali u svoju korist pa je semafor u jednom trenutku pokazivao čak +20 za njih. Sa druge strane, Nemci su bili izrazito loši u napadu, čak 21 izgubljenu loptu i samo 6 asistencija pa se pitanje pobednika uopšte nije postavljalo. Semafor je pokazao 78:62 (19:12, 20:20, 25:16, 14:14) i slavlje je moglo da počne na grčkim ulicama. Dirk Novicki, inače MVP prvenstva, bio je ispraćen sa terena tri minute pre kraja meča uz velike ovacije čitave hale. Možda su se stameni Nemci istrošili dan ranije u sukobu sa Špancima za plasman u finale, pa više nisu imali snage da izađu na kraj sa raspoloženim Grcima. To se, najverovatnije, dogodilo i španskoj reprezentaciji nakon poraza od Nemaca te nije uspela da se prikaže u najboljem izdanju pa su ih Francuzi „pokosili“ sa terena (98:68) i osvojili bronzanu medalju, prvu medalju na šampionatu Evrope nakon 46 godina apstinencije. Zlatna medalja je pripala Grčkoj i to je bila za njih dupla kruna. Kao aktuelni prvak Evrope u fudbalu od prethodne 2004. godine u Portugaliji, izjednačila je rekord nekadašnjeg SSSR-a koji je od 1959. i 1960. godine bio jedina zemlja koja je istovremeno bila šampion i u fudbalu i u košarci. Ujedno su se ovim zlatom podsetili i EP u Atini, 1987. godine kada su, takođe, osvojili zlatnu medalju. Naši momci su na ovom prvenstvu završili, na žalost, na 11. mestu.
Pripremio: Ivan Gajin