DIRLJIVO PISMO VESTERMANA VUJOŠEVIĆU: Napravio si od mene čoveka, ćerka mi se zbog tebe zove Mila!

Leo Vesterman, bivši plejmejker Partizana, a sada član Žalgirisa, napisao je emotivno i dirljivo pismo svom bivšem treneru Dušku Vujoševiću.

On je crnogorskom stručnjaku zahvalan što je od deteta napravio čoveka, što je proveo lepe godine u Beogradu, ali istakao da se dobro seća poraza od Crvene zvezde i treninga u šest ujutro.

Pismo Vestermana upućeno Dušku Vujoševiću prenosimo u celosti sa Sportske centrale:

– Bio sam samo dečak pun snova o Partizanu kada sam došao u Beograd, a u međuvremenu si napravio čoveka od mene. Ostaću ti večno zahvalan za to. Godine provedene sa tobom, kod tebe, ostaće uvek urezane u moje sećanje. U Srbiji sam doživeo najlepše iskustvo u svom životu. To je jedan od razloga zbog kojeg sam i svojoj ćerki dao ime Mila. Kada dođe vreme za to pričaću joj o dve godine provedene sa tobom, o trenucima sumnje, kao i trenucima radosti. Za početak, ispričaću joj koliko sam želeo da radim pored tebe.

Još od 2010. godine i Fajnal-fora u Parizu za mene si predstavljao idealan primer trenera, poput Željka Obradovića ili Etorea Mesine. Vodio si svoju mladu ekipu majstorskom rukom, zbog čega nisam bio iznenađen kada sam konačno došao u Partizan. Prvih nedelja nisi mi govorio ništa posebna, ali svojim tako specifičnim gestovima, tvojom impozantnom pojavom, probjajućim pogledom i glasom koji je mogao da ozvuči celu dvoranu, imao si ludu harizmu.

Kada si bio besan nisi morao da držiš duge govore. Poput one večeri kada smo izgubili od Crvene zvezde sa petnaestak razlike. Pravio si krugove po svlačionici dobrih pola sata, pre nego što si udario u vrata i najavio nam naredni trening u šest ujutro. Bila je već skoro ponoć, ali smo svi ustali u pet ujutro narednog dana, radili četiri sata bez lopte, a zatim gledali još četiri sata snimke sa utakmica. Ipak, ako si bio težak, bio si uvek i pravedan.

Adaptirali smo se na tebe, ali i ti na nas. Ako smo radili užasno puno, ti si nam bio najbolji primer jer si stalno bio u dvorani. Svaku stvar koju si radio imala je smisla. Svaka odluka je bila promišljena. Misao. I najmanje uputstvo kao i najkraća reč izgovorena na konferenciji za medije.

Sećam se svoje prve utakmice pod tvojom komandom. Gubili smo petnaestak razlike na početku treće četvrtine. Tada si ušao na teren, odgurnuo sudiju uz probrane reči i naravno dobio isključenje. Od tog trenutka publika je „podivljala“. Kod tebe, ne diramo ikone, a ti si jedna od njih. Sve si predvideo u toj utakmici koju smo na kraju i dobili. Kao i još mnogo drugih. Mora da si vrhunski igrač šaha, Dule, kada si stalno dva poteza ispred svih drugih.

Naravno da je bilo i teških trenutaka, ali ja se nikada nisam žalio jer sam znao zbog čega sam došao u Srbiju. Shvatao sam zašto nadgledaš da li živimo sportski, govorio si nam koliko je opasan noćni život u Beogradu. Često si nam ponavljao: „Video sam mnogo mladih igrača koji su počinjali sa čašom vina, a završavali sa flašom votke u ruci“. Takođe si mi preporučio i veliki broj knjiga.

Nije ti bilo dovoljno da samo treniraš igrače, već i da ih obrazuješ. Sećam se dana kada si me pitao za mišljenje o Džofriju Lovernju, kada sam počeo da ti objašnjavam kako je dobar skakač i pokretač ekipe. Odmah si me prekinuo rekavši da te baš briga za to. Želeo si samo da znaš kakav je on čovek i kakav značaj pridaje košarci u svom životu. Zaista si opsednut košarkom.

Kada sam pročitao da je košarka jedan od tvojih najboljih lekova nisam bio iznenađen, baš kao i svi drugi koji te poznaju. Ne vidi se da bi mogao da radiš nešto drugo, ovaj sport je tvoj život. „Ekipa je kao podmornica, ako jedan napravi neku glupost svi ginemo“, voleo si da nam popuješ. Tvoje izjave su nas opčinjavale, tvoja kultura nas fascinirala. Sećam se posete tvom stanu kada sam video tvoju kolekciju slika, jednu od najbogatijih u bivšoj Jugoslavili. Pričao si mi o svakoj od njih.

Ako sam ti ja mnogo dao, ti si mi to vratio stostruko. Neću nikad zaboraviti koliko si bio prisutan prilikom moje povrede ukrštenih ligamenata. Dugo si me tešio, čak i doveo nekog iscelitelja ko zna odakle. Teško ti je to palo.

Baš kao i meni naš ponovni susret u Limožu. bolest te je promenila ali i dalje imaš „nešto više“. I, iako nisi mogao da radiš kao u Partizanu, bilo mi je drago da se ponovo sretnem sa tvojim metodama. Međutim, bilo mi je bolno da gledam kada sam video kako se neki igrači ne priklanjaju tvoj sistemu. Bilo je bolno što nisu cenili tvoju pravu vrednost u trenutku kada sam mogao da ti vratim bar delić onoga što si ti meni dao. Dule, želim ti sve najbolje u novoj sezoni. Ostaću tvoj prvi navijač, napisao je Leo Vesterman.

0

0