NA DANAŠNJI DAN: Ognjene, srećan rođendan!

Znate li ko su „Češka lokomotiva“ i „Safe Hands“?

1922. – Rođen je Emil Zatopek, bivši čehoslovački atletičar. Bio je prozvan „češka lokomotiva“. Osvojio je četiri zlatne medalje na OI 1948. i 1952. godine. U Londonu, na OI 1948. godine, osvojio je zlato na 10.000 metara rezultatom 29:59.6 i ujedno postavio novi olimpijski rekord. U trci na 5.000 metara je osvojio srebrnu medalju i to samo sa 0,2 sekunde zaostatka za pobednikom trke. Na sledećim OI u Helsinkiju, 1952. godine, osvojio je tri zlatne medalje (5.000 m, 10.000 m, maraton) i tako postao jedini dugoprugaš koji je na jednim OI osvojio tri zlata, a pri tom je ujedno postavio i olimpijske rekorde. Spremao se sam za takmičenja pa je često uvodio novine u svoje treninge koji su bili sve osim standardnih priprema. Rusi su često njega i njegovu ženu (Dana Zatopkova, bacačica koplja), zvali u njihove sportske kampove besplatno, samo da bi mogli da proniknu u tajnu njegovih trkačkih programa treniranja i spremnosti. Pred kraj 60-tih godina dvadesetog veka, posvetio se vojnom životu i dogurao do čina pukovnika, ali je jedna njegova nesmotrena izjava povodom „praškog proleća“, dovela do toga da ga je sovjetska vlast uklonila iz javnog života i onemogućila mu dalje bavljenje sportom, pa je čak radio i kao čistač ulica i skupljač otpada da bi imao za egzistenciju. Uprkos lošem tretmanu u svojoj zemlji, UN su mu dodelile posebno priznanje – „Nagradu Pjer de Kuberten“, za promociju fer-pleja u sportu. Prilikom OI u Los Anđelesu, 1984. godine, otputovao je na poziv MOK kao specijalni gost, uprkos bojkotu ovih Igara od strane Sovjeta i zemalja Istočnog bloka. Tek po raspadu komunizma, Zatopek je bio rehabilitovan i vraćena su mu sva njegova priznanja. Dobio je jednu od ključnih uloga u sportskom životu Češke i nebrojeno puno priznanja od predsednika Vaclava Havela. Na žalost, preminuo je 2000. godine, od posledica upale pluća.

1963. – Rođen je Dejvid Simen, bivši engleski fudbalski golman i reprezentativac. Golmansku karijeru je započeo u Lids Junajted, 1981. godine, a godinu dana kasnije je počeo i profesionalnu karijeru u Piterbor Junajted, zatim Birmingem Siti a potom Kvins Park Rendžersima. Zbog njegovih sjajnih odbrana, vrlo brzo ga je zapazilo rukovodstvo Arsenala pa su, nakon godinu dana truda, uspeli da ga dovedu među njihove stative 1990. godine. Za to je plaćeno 1,3 miliona funti, što je u to vreme, bio rekordan iznos za jednog golmana u Velikoj Britaniji. Dejvid je svojim fantastičnim odbranama potvrdio toliki novac uložen u njega, pa su ga ubrzo, svi fudbalski stručnjaci proglasili jednim od najboljih golmana svih vremena u Britaniji. Dobio je i nadimak – „Safe Hands (sigurne ruke)“. Nakon Arsenala, u kom je proveo 13 godina, prešao je u Mančester Siti ali samo nakratko. Ubrzo se, zbog bolova u ramenu, povukao iz fudbala. Za reprezentaciju je nastupao punih 14 godina (1988-2002) i branio je na 75 utakmica. Od 564 nastupa za Arsenal, na 237 utakmica nije primio nijedan gol. Sa „tobdžijama“ je osvojio tri Premijer lige (’91, ’98, ’02), četiri FA kupa (’93, ’98, ’02, ’03), Ligaški kup (1993. godine) i Kup pobednika kupova (1994. godine). Takođe je igrao na SP (’98, ’02) i Kupu UEFA (’96, ’00). Te, 2000. godine, bio je na golu Arsenala u finalu Kupa UEFA kada su izgubili od Galatasaraja na penale. Ove, 2016. godine, primljen je u Nacionalni fudbalski muzej Kuća slavnih.

1978. – Rođen je Ognjen Koroman, bivši srpski fudbaler. Igrao je na poziciji krilnog igrača. Fudbalski početak je napravio u FK Željezničar iz Sarajeva a početkom rata se preselio u Beograd gde je narednih šest godina trenirao u Crvenoj zvezdi i učio od poznatih imena fudbala – Tome Milićevića, pokojnog Zorana Antonijevića i Vladimira Petrovića Pižona. Kada napunio 18 godina, desilo se nešto neočekivano. Uprava je procenila da joj Ognjen nije potreban pa su ga bukvalno „proterali“ sa Marakane. Karijeru je započeo u kragujevačkom Radničkom pa u subotičkom Spartaku a zatim u OFK Beograd. Nakon njih je počeo sa internacionalnom karijerom u moskovskom Dinamu. U narednom periodu je promenio još par inostranih klubova a čak dva puta potpisao ugovor sa Crvenom zvezdom (2007-2009 i 2010-2011). S obzirom na njegovu veliku borbenost, uvek je bio oslonac naše reprezentacije. U toku pet godina, koliko je nastupao za reprezentaciju Srbije, odigrao je 36 utakmica i postigao jedan gol. Impulsivan u privatnom životu, takav je bio i na terenu, pa je često znao da dolazi u sukob sa protivničkim igračima.

(Izvor: YouTube/SportNetworkweb)

Pripremio: Ivan Gajin

0

0