NA DANAŠNJI DAN: Rođene legende Dejo Savićević i Slobodan Kačar

Otvorene 27. Olimpijske igre u Sidneju. Rođeni su nekadašnja najjača pesnica SFRJ i genije jugoslovenskog fudbala. Napustio nas je bivši svetski reli prvak.

1957. – Rođen je Slobodan Kačar, bivši jugoslovenski bokser. „Šampioni se ne rađaju, šampioni se stvaraju!“ – govorio bi Slobodan. Još od malih nogu je počeo da trenira boks sa starijim bratom, Tadijom, dok se treći brat opredelio da postane advokat. Slobodan i Tadija su diplomirali na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje u Novom Sadu. Slobodan je, na OI u Moskvi 1980. godine, osvojio zlatnu medalju. Kao uvertira za plasman na OI u Moskvi, očekivalo se da će se u ringu sresti dva brata – Tadija i Slobodan, ali je stariji brat Tadija,koji je na prethodnim OI u Montrealu 1976. godine osvojio srebrnu medalju, odustao od prilike za plasman jer nije želeo da se bori protiv rođenog brata. Slobodan je profesionalnu karijeru nastavio u Americi i Italiji. Svetski profesionalni prvak u IBF verziji je postao, uz podršku američkog trenera Anđela Dandija, 1985. u Pezaru, Italija, kada je odlukom sudija, na poene pobedio Amerikanca Edija Mustafu Muhamedomu. Po okončanju bokserske karijere, radio je kao trener i profesor a od 2004. godine izabran je za predsednika Bokserskog saveza Srbije i Crne Gore odakle je smenjen 2009. godine. Uzeo je američko državljanstvo i živi i radi u Majami Biču. Imao je veliki broj obožavaoca zbog lepršavog stila borbe i zbog toga što se prema protivnicima odnosio s poštovanjem. Podsećao je na Kasijusa Kleja koga je, inače, veoma poštovao i cenio. Imao je prilike da jednom i gostuje kod Kleja na ručku i odatle je poneo samo lepe uspomene. Sa velikim poštovanjem je spominjao i Majka Tajsona, za koga je u jednom intervjuu istakao da je to bio „dečko koji je još od svojih prvih pojavljivanja u ringu, kada je boksovao uvodne mečeve, obećavao uspeh jer je imao – sve! Bio je ekstra brz, eksplozivan, strahovito snažan i sjajan tehničar koji je tu svoju snagu odlično koristio uz pomoć adekvatne strategije“. I dok je boksovao i kada je govorio o drugima, bio je i ostao pravi princ ringa. Slobodan Kačar.

1966. – Rođen je Dejan Savićević, bivši jugoslovenski fudbaler. Karijeru je počeo u Budućnosti da bi 1988. godine prešao u Crvenu Zvezdu. Za Zvezdu je odigrao 72 utakmice i postigao 23 gola. Sa crveno-belima je osvojio Ligu šampiona 1990/91. godine. U kvalifikacijama su počistili Grashopers rezultatom 5:2 a u osmini finala Rendžerse sa 4:1 ukupnim rezultatom. U četvrtfinalu su pobedili Dinamo Drezden rezultatom 6:0 s’ tim što je druga utakmica bila prekinuta zbog nereda dinamovih navijača pri rezultatu 2:1 za Zvezdu, pa je na kraju registrovana službenim rezultatom 3:0 u korist gostujuće ekipe. U polufinalnom meču su pobedili favorizovani Bajern Minhen i zahvaljujući Dejinim bravurama i majstorijama pred kojima su Nemci ispadali krajnje smešni, završeno je ukupnim rezultatom 3:4 u korist Crvene Zvezde (1:2 a u drugoj utakmici 2:2). U finalu ih je čekao Olimpik iz Marselja sa kojim su igrali u regularnom toku meča nerešeno 0:0 da bi pri izvođenju jedanaesteraca ipak bili bolji i odneli pobedu rezultatom 5:3. Tako je Crvena zvezda zajedno sa rumunskom Steauom postala jedini tim iz Istočne Evrope koji je osvojio ovo takmičenje. Odmah te godine, 8. decembra, Zvezda pobeđuje čileanski Kolo-Kolo u Tokiju rezultatom 3:0, i postaje prvak sveta. Dejo nije dočekao da odigra utakmicu do kraja jer je bio isključen u 43. minutu. Nakon Crvene Zvezde, prešao je u Milan sa kojim je takođe osvojio Ligu šampiona, 1994. godine. Zbog svojih majstorija na terenu, Silvio Berluskoni mu je dao nadimak „Genije“. U finalu protiv Barselone, asistirao je Masaru za vodeći gol Milana a sam je lobovao golmana Zubizaretu sa 30 metara za treći gol Milana na utakmici. Nakon Milana, proveo je dve sezone u Rapidu a 2002. godine završava sa fudbalskom karijerom. Bio je i selektor naše reprezentacije od 2002 – 2003. godine sve do pobede Azerbejdžana nad plavima u Bakuu (2:1), kada je podneo ostavku. Bio je i ostao ljubimac ljubitelja fudbala širom naše zemlje pa čak je dobio i svoju pesmu – „Kad on igra, pa to je lom. Na terenu pravi slalom. Deli lopte za ceo tim, publika je luda za njim. Hej, svi aplauz za našeg Dejana! Dejo, majstore pa ti si bog!“

2000. – Svečano su otvorene Olimpijske igre, XXVII po redu, u Sidneju. Olimpijski uplamen je upalila Keti Friman, kao pripadnik izvorne domorodačke manjine Aboridžina, koja je ujedno i osvojila zlato u trci na 400 metara. Učestvovalo je, dotad, rekordnih 199 zemalja, osim Avganistana kojoj je, uprkos tome što je članica MOK, avganistanski talibanski režim zabranio učešće iz verskih razloga. Na ovim Igrama u program je bio uvršten i triatlon. Plivač Ijan Torp iz Australije je osvojio tri zlatne i dve srebrne medalje, iako je tada ima samo 17 godina. Stiv Redgrejv, veslač iz Velike Britanije, osvojio je zlatnu medalju u četvercu bez kormilara i to mu je bila peto zlato na petim Igrama za redom. Kamerun je osvojio prvu zlatnu medalju u finalu fudbalskog turnira, pobedivši Španiju nakon izvođenja jedanaesteraca. Demonstracioni sport su bile paraolimpijske igre u atletici. Najveći broj medalja u Sidneju su osvojili učesnici iz SAD a odmah posle njih su bili predstavnici Rusije.

2007. – Poginuo je u saobraćajnoj nesreći, Kolin Mekrej, nedaleko od porodične kuće. Njegov otac i brat su takođe bili profesionalni reli vozači. Kolin je bio bivši svetski reli prvak a koliku je slavu imao u svojoj otadžbini, svedoči i podatak da mu je, 1996. godine, kraljica Velike Britanije Elizabeta II dodelila titulu MBE – Member of the British Empire (član britanske Imperije). Njegovo ime nosi i poznata igrica koja simulira reli trke – Kolin Mekrej.

Pripremio: Ivan Gajin

0

0