BJEKOVIĆ OTVORIO DUŠU: Epske anegdote koje su obeležile njegov život!

Nenad Bjeković je za ‘Nedeljnik’ otkrio kako je obukao dres Zvezde, da je imao predugovog sa Bajernom iz Minhena, kako je doveo Lotara Mateusa, a tokom intervjua je i zaplakao.

U opširnom intervjuu za ‘Nedeljnik’ kandidat za predsednika FK Partizan i legenda ovog kluba govorio je o mnogim temama, a u prvom planu je, naravno, bila predstojeća Skupština Partizana 14. septembra, kao i njegov odnos sa Žarkom Zečevićem.

– Zeka i ja smo bili izvanredan tandem zato što se znalo šta radi on, a šta ja… On je zaista bio maher da od jednog evra napravi dva. Kad su se dešavali pregovori oko prodaje igrača, ja sam mnogo puta hteo da propadnem u zemlju kako je on ljudima zavaljivao cifre… Svaka mu čast. Kada su pre godinu i po dana ovi dolazili u klub, rekao sam Vazuri najiskrenije: “Sa Zekom treniram svaki dan, utripovao je da se razume u fudbal, ali on nema pojma sa fudbalom. O finansijama i rukovođenju sve bih prihvatio apriori, jer je Zeka bog za finansije. Ali, ako ti priča nešto o igračima, struci, taktici, Partizan je gotov! Nemoj to da dozvoliš”. Čini mi se da me nije poslušao – tvrdi Bjeković.

Objasnio je i zbog čega želi da se ‘iz papuča’ vrati na čelo Partizana.

– Nije to nikakva sujeta, već revolt. Pokazao sam im da je 95 odsto bivših igrača Partizana za moj povratak u klub. Meni više ništa ne treba. imam gde da sedim, ne treba mi gore kancelarija na stadionu, za razliku od pojedinaca. Ja biram samo ljude koji isključivo rade u interesu Partizana, a ne sa onima koji hoće da dođu u Partizan da bi on njima pomogao da reše neke svoje stvari. To je velika razlika. Ovi ljudi su dovedeni u Partizan samo zbog svojih interesa – objasnio je Bjeković.

Mnogo zanimljivije od prepucavanja između vlasti i opozicije bile su anegdote, od kojih je Nenad Bjeković neke po prvi put ispričao.

Neke se zaista mogu svesti pod epitet ‘epske’.

– Tumba (Ljubiša Tumbaković) je posle poraza u Pragu od Sparte rekao: ‘Ja više ne mogu, nema više hemije’. Rekao sam mu: ‘Nema problema, ali ja ne mogu sad da nađem trenera, izguraj do decembra’. I počnemo da dobijamo i završimo polusezonu sa devet bodova više od Zvezde. U međuvremenu se dogovorim sa Mateusom, a Zeka mi svakog dana govori: ‘Jesi li mu (Tumbakoviću) rekao? Šta me briga, ti si direktor, kaži mu’. Jednog dana dođe Tumba kod mene i priča mi o zimskim pripremama i kaže usput: ‘Ovi novinari nisu normalni. Zove me jedan i pita da li dolazi Lotar Mateus. Ako je to tačno treba dići spomenik onome ko ga dovodi’. Ja mu kažem: ‘Tumba, brate, dolazi stvarno’. Tumba će na to: ‘Svaka ti čast!’. Da bi posle bilo po novinama da sam ga oterao… – ispričao je Bjeković.

Posle čuvene utakmice protiv Olimpije davne 1976. godine i gola u nadoknadi za titulu Partizana, Bjeković je, to je prvi put otkrio, potpisao predugovor sa minhenskim Bajernom!

– Priče o tome da je utakmica predugo trajala su… priče. Da su današnje propozicije, ona bi trajala 15 minuta duže. Njihov trener se opraštao, pa su mu delili poklone. Tukli su nas, prekidi. Namestilo se da ja dam gol i da se oprostim od Partizana. Bila je to izuzetna sezona. Evo prvi put otkrivam – ja sam te godine potpisao predgovor sa minhenskim Bajernom. Sve je bilo potpisano u decembru 1975. godine i sve sam se dogovorio… Ali, ubedili su me trener i igrači da ostanem još šest meseci da osvojimo titulu. Bio sam 15 minuta ispod tuša. Odlazim u hotel, ljudi iz Bajerna me čekaju, a ja im kažem: ‘Ne idem, ostajem još 6 meseci u Partizanu’. Nije mi žao.

Legendarne su i utakmice protiv Kroacije, koje se, pak, nisu slavno završile po Partizan. Naprotiv.

– Dinamo je tada u svakom pogledu bio jači. Veoma teško mi je to palo i imao sam ozbiljan problem sa Mirkom Marjanovićem, jer sam mu rekao da bi mu bilo bolje da plače za Kninom, nego što plače za Partizanom. Jer, tamo je dao jednu vrlo ružnu izjavu na moj račun. To nije bio fudbal. Ja sam prvi čovek odavde koji je posle sankcija zvanično otišao u Hrvatsku. Nas je u Zagrebu čekao pakao. Otišao sam u Zaprešić da gledam njihovu prijateljsku utakmicu, deset dana pred susret u Beogradu. Gostovao sam na nekoj privatnoj televiziji njihovoj i bilo je strašno kakva su mi pitanja postavljali. Posle sam sa domaćinima bio u Zagrebu i tokom šetnje čujem: ‘Šta ćeš ti četniče ovde?’. Okrenem se, vidim puna bašta kafića i ugledam Mirka Čarlija Brauna, bivšeg igrača Dinama i mog velikog prijatelja. On mi se obrati rečima: ‘Dođi, brate moj’, okrene se ka ostalima i kaže: ‘Gledajte kako ću se sa mojim četničkim bratom izljubiti tri puta’.

Doček u Zagrebu fudbalera iz Srbije bio je, blago rečeno, neprijateljski.

– Ispred svake sobe igrača bila su po dvojica policajaca. Došli smo na stadion dva sata pred utakmicu, a sa tribina ide: ‘Ubiti, zaklati’. Strašno! Gledao sam igrače, bili su beli u licu. Nismo počeli loše utakmicu, promašili smo šansu, a onda su oni dali jedan, pa drugi gol… A sudija iz Nice, kojem sam bio idol! Čovek hoće da se ubije, jer gubimo 2:0 i iz čista mira svira penal za nas, pred kraj poluvremena. Njihov golman je odbranio, a sudija me na poluvremenu sačeka i kaže: ‘Nenade, žao mi je, želeo sam da ti pomognem’. Odgovorim mu: ‘Hvala ti mnogo, samo ćuti i radi svoj posao’. I odvale nas… To me mnogo boli. Svaka izgubljena utakmica boli, ali to nije bio fudbal, pucali su topovi.

Tokom ovog intervjua za ‘Nedeljnik’, Bjeković je i zaplakao. Razlog je bila priča o pogibiji Dragana Mancea.

– Mance mi je bio kao sin. Počeo je trening, a nije bilo tolerancije ako neko zakasni. Posle 10 minuta vidim dva njegova prijatelja trče, prilaze mi i kažu mi: ‘Poginuo Dragan’. Milutin Šoškić je vodio zagrevanje i kažem mu: ‘Šole, prekidaj trening, poginuo Dragan’. Šole počne da vrišti, a igrači popadoše po travi. Jezivo – rekao je Bjeka i zaplakao.

Na kraju možda i najzanimljivija anegdota u kojoj je objasnio da li je obukao dres Crvene zvezde. Da, tačno je.

– Tada sam igrao za Proleter iz Zrenjanina i jedino Zvezda nije bila zainteresovana za mene. I Dinamo iz Zagreba me zvao svakog jutra. A taj novinar je bio lud za Zvezdom. Kod nas u selu Lazarevu je za Prvi maj bila fešta, igrao se fudbal… Poslovođa u prodavnici u Lazarevu je bio okoreli zvezdaš, koji me pred utakmicu uvede i pokaže naslagane dresove Zvezde. Ako obučem dres, kad god prođem tuda, imaću bombone i čokolade. Ja jedanaesto dete u porodici, željan svega. Obučem dres, a mom ćaletu viču: ‘Vidi gde ti je sin krenuo, kapiten Zvezde!’. Au, kad je moj otac video! Krenuo preko terena… Nisam smeo uveče da dođem kući. Čekao sam da se napije i tek tada sam se vratio. Ubio bi me – ispričao je Nenad Bjeković.

Lep beg uz lepe priče iz sumorne realnosti srpskog fudbala…

0

0