VREMEPLOV: Tuča najboljih, polomljene kosti, i bronza na Olimpijskim igrama

Onaj ko nije pratio Olimpjske igre u Pekingu, teško da iz naslova može i da nasluti o čemu se radi.

Bio je to najčudniji vaterpolo Olimpijski turnir u istoriji. Srbija je pokušala da se konačno domogne zlata, ali je niz bizarnih okolnosti uticao na to da se to ne desi. Desilo se osam godina kasnije u Brazilu.

Tih godina konkurencija je bila značajno jača. Mađari su bili neprikosnoveni, Hrvati, Crnogorci, pa i Amerikanci, uz Špance i Italijane, uvek nezgodni.

Upravo to se i pokazalo u grupi B, u kojoj je Srbija zauzela tek treće mesto, iza SAD i Hrvatske. Naš tim je pobedio Nemačku, SAD i Kinu, izgubio od Hrvatske i Italije.

U četvrtfinalu je potopljena Španija sa 9:5 i medalja je bila nadohvat ruke. a, onda hladan tuš u polufinalu. U grupi smo pobedili SAD, teško, sa 4:2, ali se očekivala pobeda i plasman u finale. Desilo se savim suprotno. Amerika je slavila sa ogromnih 10:5 i Srbija je morala da se sa Crnom Gorom bori za bronzu.

Međutim, pravi problemi su nastali tek tada.

Pred meč za treće mesto, vaterpolo savez Srbije je saopštio da najbolji strelac naše selekcije, Aleksandar Šapić, neće nastupiti u tom meču, jer je posle pada sa stepenica slomio potkolenicu.

Međutim, to nije bila istina, jer je Šapić teško povređen u gušanju sa golmanom Denisom Šefikom, kojem je u tom sukobu pukla ruka.

– Imali smo sukob mišljenja, vikali jedan na drugog. Došlo je do čarki, fizičkog kontakta i pada. Pao sam i povredio nogu, a on mi je pomogao da dođem do sobe. Tada nismo znali da je Šefik povredio ruku. Ljudima iz Saveza rekao sam da saopšte da sam pao niz stepenice, da se ne bi napravila gužva, rekao je Šapić.

To je ujedno značilo da je propouštena prilika da članovi te trofejne generacije Šapić, Šefik, Vujasinović, Savić, Ikodinović i Ćirić oko vrata okače zlato sa Igara.

Šestorica najiskusnijih naših vaterpolista sa reprezentacijom su osvojili ukupno 88 medalja na najvećim takmičenjima. Dejan Savić je odigrao preko 400, Vladimir Vujasinović, Aleksandar Šapić, Aleksandar Ćirić i Danilo Ikodinović preko 300, a Denis Šefik preko 200 utakmica za nacionalnu selekciju.

Dakle, Srbija je na meč sa Crnom Gorom trebalo da izađe bez dvojice najboljih. A da zlo bude gore, selektor Dejan Udovičić nije mogao da računa ni na Danila Ikodinovića, koji zbog teške saobraćajne nesreće nije ni bio u timu, kao ni na Slobodana Nikića, koji se povredio pre turnira.

Ipak Srbija je u sastavu Prlainović, Gocić, Udovičić, Savić, Pijetlović, Rađen, Filipović, Ćirić, Vujasinović, Peković i Soro, savladala Crnu Goru i našem Olimpijskom timu u Pekingu donela jedino zlato u kolektivnim sportovima.

Bio je to kraj jedne fenomenalne generacije, koju je nasledila ona koja je u Riju tilulama evrospkog svetskog šampiona i pobednika Svetske lige, dodala i najsjajniju medalju na OI.

0

0