NA DANAŠNJI DAN: Prva šahovska olimpijada u Dubrovniku (FOTO)
Rukometaši u žestokim borbama za plasman u olimpijsko četvrfinale, favorizovani timovi ili ekipe sa velikim srcem…
1907. – Završen je šahovski turnir u Karlsbadu (Karlove Vari). Pobednik turnira je bio Akiba Rubinštajn sa konačnim uspehom od 12 pobeda, 2 poraza uz 6 remija. Drugi je bio Geza Maroci sa skorom od 10 pobeda, jednim porazom uz 9 remija a treći Paul Leonard sa 9 pobeda, 2 poraza uz 9 remija. Po snazi, turnir je bio na 44. mestu ikada odigranih turnira, zato što nije učestvovalo mnogo visoko pozicioniranih igrača. Snaga turnira se meri po rejtingu igrača koji učestvuju na turniru. Najsnažniji turniri su oni na kojima učestvuju svih deset najboljih na svetu, što u slučaju ovog turnira, nije bilo tako.
1950. – U Dubrovniku je otvorena 9. po redu Šahovska Olimpijada. Prethodna šahovska olimpijada je odigrana daleke 1939. godine. Nastupila je jedanaestogodišnja pauza što zbog Drugog svetskog rata, što zbog kasnijih nesporazuma unutar Međunarodne šahovske organizacije (FIDA) koji su nastali uglavnom zbog političkih nesuglasica prouzrokovanih blokovskom podelom i hladnim ratom između Rusije i Amerike. Učestovalo je 16 nacionalnih ekipa sa ukupno 84 igrača. Od svih njih, četvorica su bili velemajstori – dr Maks Eve, Semjuel Reševski, Miguel Najdorf i Savieli Tartakover a 23 učesnika su bili intermajstori.
Manifestacija je igrana po Bergerovom sistemu i odigrano je ukupno 480 partija. Tempo igre je bio 2,5 sata za prvih 40 poteza uz dodatak jednog sata za svakih narednih 16 poteza. U slučaju deobe mesta ekipa sa istim ukupnim brojem poena, odlučivali su meč-bodovi. Bronza je pripala Zapadnoj Nemačkoj, srebro Argentini a zlatnu medalju je osvojila Jugoslavija. Našu zemlju su predstavljali Svetozar Gligorić, Vasja Pirc, Petar Trifunović, Braslav Rabar, Milan Vidmar mlađi i Stojan Puc.
1990. – Preminuo je Joško Vidošević, bivši jugoslovenski fudbaler. Karijeru je započeo u FK Hajduk davne 1952. godine. Za njih je nastupao punih 11 godina i odigrao 349 utakmica a dao je 228 golova. Nakon Hajduka prešao je u Split a potom u švajcarski Lugano gde je i završio fudbalersku karijeru. Za reprezentaciju SFR Jugoslavije je odigrao tri utakmice ali nije dao nijedan gol. Bio je njen član i na OI u Melburnu, 1956. godine, iako tada nije igrao, kada su plavi momci izvojevali srebrnu medalju. Tokom 1985. godine bio je predsednik Hajduka.
2004. – Na Olimpijskim igrama u Atini uveliko su trajale borbe rukometnih reprezentacija za plasman u veliko četvrfinale. Učestvovalo je 12 reprezentacija podeljenih u dve grupe. Igralo se po principu svako sa svakim. Prve četiri ekipe iz svake grupe su išle u četvrtfinale a petoplasirane ekipe su igrale meč za deveto mesto dok su šestoplasirane igrale meč za 11. mesto.
U grupi A je odigrano tri meča: Južna Koreja je igrala protiv slabo rangiranog Islanda ali su ipak imali dosta poteškoća da „izvuku“ pobedu konačnim rezultatom 34:30, Španija nije imala većih problema protiv Slovenije pa je pobedila a skor je bio 41:28, dok se Hrvatska poprilično pomučila protiv ne toliko opasne Rusije, i uz mnogo glavobolja koje im je zadavala ruska odbrana, kao i oscilacija u njihovoj igri, Hrvati su ipak pobedili samo golom razlike 26:25.
U grupi B, situacija je bila makar malo lakša, barem kada su predviđanja u pitanju. Grčka je relativno lako pobedila Brazil 26:22, Mađarska protiv Nemačke je odigrala maltene egal utakmicu u svemu pa je gol bio presudan za konačnih 30:29 u korist naših komšija Mađara da bi, na kraju takmičarskog dana, Francuska imala poprilične muke protiv reprezentacije na koju su svi u grupi računali kao na ekipu za „popravljanje bodovnog stanja“, ekipa Egipta.
Loše realizacije Francuza u napadu, odlična odbrana Egipta, a kada na to dodamo i poprilično lošu odbranu Francuza, trikolori mogu samo da zahvale nespretnosti egipćana u napadu što češće nisu vadili loptu iz svoje mreže. Možda se malko i sportska sreća nasmešila Francuzima pa su uspeli da postignu taj pobedonosni „gol više“ i pobede sa minimalnih 22:21.
Pripremio: Ivan Gajin