NA DANAŠNJI DAN: Rođena legenda danskog fudbala, a napustio nas čuveni Enco Ferari (FOTO)
„Ono što možeš da sanjaš, možeš i da uradiš“. – Enco Ferari.
1949. – Rođen je Martin Olsen, bivši Danski fudbaler a kasnije i trener. Kao igrač, imao je bogatu i dugu karijeru, skoro 30 godina, unapređujući svoj talenat u nekoliko klubova. Karijeru je počeo u B 1901 da bi kasnije igrao za Cercle Brugge, Racing White, Anderleht i na kraju za 1.FC Keln. Ukupno je odigrao 531 utakmicu i postigao 18 golova.
Sa Anderlehtom je osvojio UEFA CUP 1983. godine i tri puta podizao trofej u Belgijskoj prvoj diviziji. Kao kapiten danske reprezentacije, predvodio ih je u 50. utakmica pa je proglašen 1983. i 1986. godine za fudbalera godine u Danskoj. Učestvovali su na Evropskom prvenstvu 1984. godine, Svetskom prvenstvu 1986. i Evropskom prvenstvu 1988. godine. Kao igrač je bio veoma brz, spretan i osmišljavao je na terenu sjajne akcije. Igrao je maltene na svim pozicijama, osim golmana, pa je bio karika u timu bez koje se ne može.
Kao trener, odlične rezultate je postigao sa Brondbijem , sa kojim je dva puta osvojio dansku Superligu, a kasnije i sa Ajaksom sa kojim je osvojio trofej Kupa Danske i izbio na prvo mesto Danske Eredivizije. On je jedini fudbaler Danske koji je postigao više od 100 učešća za reprezentaciju bilo kao fudbaler, bilo kao trener. Reprezentaciju Danske je vodio kao selektor 15 godina (2000. – 2015. godine), ali je ipak podneo ostavku na tu funkciju nakon neuspeha u baražu za plasman na prvenstvo Evrope 2015. godine protiv Švedske zbog remija 2:2 ( u prvoj utakmici je bilo 2:1 za Šveđane). On je bio selektor sa najdužim stažom u Evropi.
1988. – Preminuo je Enco Ferari, italijanski vozač trkačkih automobila i osnivač Skuderija Ferari gran pri trkačkog tima i proizvođača automobila marke Ferari. Iako je mnogo ranije maštao o trkama, tek sa 20 godina je počeo karijeru vozača na trkama i to za tim CMN da bi kasnije prešao u Alfa Romeo, kao mehaničar trkač. Posle nekoliko pobeda za Alfu Romeo, dobio je nadimak Jahač. Vrlo brzo po dolasku u Alfa Romeo, osnovao je svoj tim Skuderija (u prevodu: štala) Ferari.
Njegova ekipa je već 1929. godine bila spremna za trku sa najboljima, poput Mercedesa i Auto Uniona. Već nakon pet godina, na Velikoj nagradi Nemačke, oba ova giganta je Ferari pobedio. Eksperimentisao je sa automobilom sa dva osmocilindrična motora-jednim napred i jednim pozadi (Alfa Bimotore) koji je postizao brzinu od 300km/h, ali zbog nestabilnosti modela, pogotovo pri skretanjima, proizvodnja i prodaja ovog automobila nikada nije zaživela.
Od 1949. godine postaje i konstruktor automobila i izlazi njegov prvi model – 125 sport. Ferari je prepoznatljiv po crvenoj boji koju koristi u znak sećanja na boju koja je pripisivana italijanskim šampionima. „Ferari“ je bio poznat i po tome što je vozače dovodio u međusobne sukobe namerno stvarajući atmosferu psihološkog pritiska među njima kako bi ih naterao na konstantno nadmetanje da bi stalno poboljšavali svoje rezultate. Kao posledica takve atmosfere, nekoliko njegovih vozača je izgubilo život na stazi, trudeći se postizanju što boljeg rezultata. Sa mesta izvršnog direktora se povukao 1971. godine.
Njegova firma je preživela drugi svetski rat, radila za Musolinijevu vladu a nakon rata konstruisao je sportske i luksuzne automobile kojima su svi bili oduševljeni. Imati njegov model, bilo je pitanje prestiža pa ga je svetski džet-set rado svrstavao u svoj vozni park. Kolika je pomama bila za njegovim kolima, svedoči i podatak da je i Vatikan imao svoj Ferari. Model Enco Ferari, dizajniran u studiju Pinifarina koji je rađen u samo 400 primeraka od 2002.-2009. godine, prodavan je (399 modela) po ceni od 659,330 $ a poslednji 400ti primerak je poklonjen Svetoj stolici u humanitarne svrhe.
2004. – Na OI u Atini, počelo takmičenje u odbojci na pesku. Učestvovalo je po 24 para i u muškoj i u ženskoj konkurenciji. Trajalo je do 25. avgusta. U obe konkurencije, zlatnu medalju su uzele parovi iz Brazila. Nije ni čudo, s obzirom na popularnost ovog sporta u toj zemlji. U muškoj konkurenciji srebro je pripalo Špancima a bronza Švajcarskoj, dok je u ženskoj konkurenciji srebro pripalo Italijankama a bronza paru iz Rusije. Odbojka na pesku je relativno mlad olimpijski sport. Zvanično je uključena u porodicu olimpijskih igara tek na OI u Atlanti, 1996. godine.
Pripremio: Ivan Gajin