IZ LIČNOG UGLA: Srbijo, izvini, ali šampione zaslužila nisi (VIDEO)

Napomena – tekst ne označava stav redakcije već novinara koji ga potpisuje.

Na fakultetu su nas učili da novinar ima tri zadatka – da informiše, edukuje i zabavi onoga ko njegov tekst čita. Prevedeno na jezik svima razumljiv, novinar mora tekst da napiše tako da bude informativan, da onaj ko ga čita pri tom i nauči nešto novo, i da, pri svemu tome, čitaocu bude zabavno.

Šta znači – edukovati?

Upravo to nas dovodi do prvog razloga iz kog Srbija ne zaslužuje olimpijskog šampiona. Jer, da zaslužuje, znala bi da se u Rio de Žaneiru ne održava Olimpijada, već Olimpijske igre. Potrudila bi se toliko da sazna, nauči, informiše se… Pod uslovom da joj je, zapravo, stalo do rezultata tamo.

A to nas dovodi do sledećeg novinarskog uslova – informisanje.

O vaterpolistima i načinu na koji su otišli u Rio smo već pisali. Evo još jedne informacije – Olivera Jevtić je u Rio otišla bez trenera jer nisu obezbeđena sredstva za njegov put. A to je samo jedna od stvari koje prate naše olimpijce.

Kada smo kod informisanja, a uzevši u obzir to da mnogi do sad nisu znali razliku između Olimpijskih igara i Olimpijade (OI su sam turnir, takmičenje, Olimpijada period od četiri godine između), verovatno niste ni upoznati sa činjenicom da su Olimpijske igre najmasovnije, najdugovečnije i ubedljivo najvrednije takmičenje za većinu sportista. Razlog? Ceo svet ih prati, pa je tako ceo svet saznao za Milicu Mandić posle zlata iz Londona. Pored toga, ima neke težine u saznanju da imate medalju sa takmičenja koje je postojalo vekovima pre nego što ste rođeni.

Nećemo preći još na zabavu, ostajemo pri informisanju, jer je ono u velikom zapećku. Sledeća informacija glasi – svakom od tih sportista je, budite sigurni, više stalo da osvoji odličje nego vama. Razlog je krajnje jednostavan – godine, i godine, i godine odricanja, truda i rada kako bi se došlo do olimpijske norme i obezbedio rezultat vredan plasmana na turnir. Budite sigurni da je svaki pojedinac iz srpskog olimpijskog tima uložio mnogo više od tih sat i po – dva, koliko prosečan gledalac provede uz televizor „nervirajući se“ zbog rezultata. Čisto radi nekog poređenja – Olimpijske igre su najmasovnije svetskog takmičenje, uzevši u obzir sve one koji imaju priliku da se na njih kvalifikuju (približno oko sedam milijardi potencijalnih takmičara u svakoj kategoriji, jer se na Olimpijske igre može kvalifikovati svako ko ispuni normu). U toj grupi, Ivana Maksimović je danas zauzela 19. poziciju, dok je pre četiri godine bila druga. Debakl? Zapravo, sve osim toga.

Sad prelazimo na zabavu.

Sećate se svi, verujem, onog legendarnog citata iz filma „Nebeska udica“ – „Znaš kako se postaje šampion? Izađeš kad je najteže… I pobediš!“
U teoriji to sjajno zvuči. U praksi stvari funkcionišu malo drugačije. Da bi se postigao rezultat, neophodna je priprema i neophodna je podrška. Kako logistička, tako i ona mentalna. Ovde ništa od toga praktično ne postoji. No, neću pisati o nedostatku logistike (dovoljno je ono što se dešava sa Oliverom Jevtić), niti o nedostatku uslova za pripreme (opet, i to je stvar za dublju analizu, ne za tekst napisan u afektu, poput ovog). Pisaću o tome nedostatku one prave, iskrene podrške koja će sportistu koji padne – dići i motivisati ga da da maksimum.

(Youtube/Filmovi Muzika)

Ovde to ne postoji. Sa druge strane, uvredljivih, podrugljivih i (najčešće) polupismenih komentara ima, narodski rečeno, za izvoz.

Ne verujete? Pogledajte vesti o ispadanju Đokovića, o „neupsehu“ Ivane Maksimović… Čak i o porazu vaterpolista od Brazila ili košarkaša od Australije i Francuske.

Da bi oni imali motiv i razlog da izađu kad je najteže, budu najbolji i pobede, moraju imati navijače koji će vredeti tog davanja maksimuma, jer nam je neretko neophodan „spoljni faktor“ da nas gurne kad padnemo.

Takvih navijača, onih koji razumeju svu kompleksnost sporta i zbog nje ga i vole, je izuzetno malo.

Oni zaslužuju šampione, jer razumeju težinu olimpijskog zlata, jer znaju da na Olimpijskim igrama protivnici nisu obični, već maksimalno motivisani i spremni da grizu do poslednjeg atoma snage.

Ovi drugi, kojima je sve sem zlata neuspeh, iako se nisu potrudili ni da saznaju kako se zove takmičenje na kom se takmiče oni koje kritikuju… Ne.

A takvih je, čini mi se na osnovu poslednjih par dana, više. Mnogo, mnogo više…

I za kraj ću vas zamoliti nešto. Kada se ponovi neki događaj od ovih sa snimka, nemojte slaviti.

(Youtube/Balkan Boys Tutorijali)

Verujte, niste zaslužili.

0

0