VREMEPLOV: Tenis nakon raspada SFRJ

Uspesi zemalja nastalih od republika SFR Jugoslavije u košarci, rukometu ili vaterpolu bili su očekivani s obzirom da je i nekadašnja zajednička država važila za svetsku velesilu u ovim sportovima. Za tenis se to ipak ne može reći. Doduše, jugoslovenski teniseri povremeno su postizali zapažene uspehe, ali uglavnom su igrali epizodne uloge. Nikola Pilić je bio centralna ličnost turnira u Vimbldonu 1973. godine, ali zbog vanteniskih razloga. Teniski savez Jugoslavije, uz obrazloženje da je odbio da nastupa za Dejvis kup selekciju protiv Novog Zelanda maja te godine, kaznio je Splićanina zabranom igranja na turnirima. Odluku nacionalnog saveza prihvatila je i Međunarodna federacija za tenis na travi – ILTF. Pilić zbog toga nije mogao da nastupi na Vimbldonu, što je izazvalo solidarnu reakciju mnogih njegovih kolega, okupljenih oko novoformirane Asocijacije teniskih profesionalaca (ATP), koji su bojkotovali Otvoreno prvenstvo Velike Britanije. Bojkotu se pridružio 81 igrač, među njima i branilac titule na Vimbldonu Amerikanac Sten Smit i još 11 od preostalih 15 nosilaca na turniru. Iako je Monika Seleš u sumrak stare države započela dominaciju u svetskom tenisu, ono što se dešavalo u “belom” sportu nakon 1991. godine gotovo niko nije očekivao. Čak i ako izuzmemo Novaka Đokovića, koji je svemir za sebe i već sada jedna od najdominantnijih figura u istoriji svetskog tenisa, podugačka je lista uspeha pre svega srpskih i hrvatskih teniserki i tenisera prethodnih godina. Decenijama je osvajanje najstarijeg i najznačajnijeg teniskog turnira Vimbldon ili uzimanje popularne “salatare” u Dejvis kupu zvučalo kao san koji se nikada neće ostvariti. Recimo i da je od 1973. godine, kada je ustanovljena ATP lista u muškoj pojedinačnoj konkurenciji, najbolji plasman zabeležio Goran Prpić, koji je u jednom trenutku zauzimao, tada za naše kriterijume, odlično – 16. mesto. Šta se danas može reći? Najstarije sportsko takmičenje – Dejvis kup, koje je prvi put održano još 1900. godine, u kojem je 2016. godine učešće uzelo čak 135 zemalja, zaključno sa 2015. godinom osvojilo je samo 14 država, među njima – Srbija i Hrvatska. Dosanjan je i vimbldonski san – Goran Ivanišević je 2001. godine postao prvi teniser sa prostora bivše države koji je osvojio najdragoceniji teniski trofej, a Novak Đoković, zaključno sa 2015. godinom, u kolekciji ima već tri titule na terenima All England kluba. Nekada smo maštali o ulasku nekog našeg tenisera ili teniserke u TOP 10. Izuzetak je bila Mima Jaušovec koja je 22. marta 1982. godine uspela da se domogne šestog mesta na WTA listi … Sada možemo da kažemo da je teritorija Srbije (za sada) dala četiri imena koja su u nekom periodu bila zapisana na prvom mestu ATP odnosno WTA liste – Novaka Đokovića, Moniku Seleš, Jelenu Janković i Anu Ivanović. Od igrača i igračica sa ovih prostora, u prvih deset našli su se i Goran Ivanišević, Ivan Ljubičić, Mario Ančić, Marin Čilić, Iva Majoli, Jelena Dokić, Janko Tipsarević … Srpski teniser Nenad Zimonjić-Ziki izrastao je u jednog od najuspešnijih svetskih dubl-igrača, koji je uzeo čak osam titula na “gren-slem” turnirima, u konkurenciji muških i mešovitih parova, i 50 nedelja bio zvanično prvi dubl-igrač sveta. Njegova nekadašnja partnerka u miks-dublu Slovenka Katarina-Kaja Srebotnik, pobednica juniorskog Vimbldona 1998. godine u pojedinačnoj konkurenciji, osvojila je “samo” šest “gren-slem” titula u parovima – jednu u ženskim i pet u mešovitim. Tekst je preuzet sa portala „Sportska kupusara“

0

0