VREMEPLOV: Osvojio je titulu šampiona, ali tek tada je počela njegova borba (VIDEO)

Stevan Živković je mlad momak, još aktuelan, možda i nije prava tema za vremeplov, ali njegova životna priča bi, ipak, trebalo da ostane zabeležena.

Pre godinu dana postao je profesionalni šampion Evrope u kik boksu, disciplina lou kik, u okviru WAKO federacije.

Bio je amaterski prvak sveta, ali ono što mu je nedostajalo bila je titula u Evropi, dva puta je bio amaterski vicešampion starog kontinenta.

Poznat po svom širokom osmehu dobio je nadimak „Nasmejani Srbin“, ali ono što je usledilo nije nikome bilo ni najmanje smešno.

Steva je uz pomoć kik boks saveza i grada Niša uspeo da organizuje meč u svom gradu. Dobio je veoma nezgodnog protivnika Španca Anhela Valdivielsa.

Žestoka borba u pet rundi, naš borac je dominirao i zasluženo podigao pojas namenjen šampionu Evrope.

(Izvor:youtube/TheMaless)

Međutim, niko nije ni mogao da pretpostavi šta će uslediti posle.

Stevan je jedan od najomiljenijih boraca regije, a zbog dobrog skora i atraktivnog boksa, pozvan je u FFC promociju.

Tu se nametnuo 2013. kada je kao zamena, nedovoljno spreman „upao“ u fajt kard. Protivnik mu je bio favorizovani Miran Fabjan, kojeg je Živković dobio podeljenom odlukom sudija i stekao simpatije pune zagrebačke arene.

Upravo posle meča u Nišu, Stevan je nastupio na FFC 19 u Lincu i tehničkim nokautom pobedio domaćeg borca Henrija Banerta.

(Izvor:youtube/TheMaless)

Nije dobio poziv u nacionalnu selekciju za svetsko prvenstvo održano u Beogradu, a u jednom razgovoru mi je rekao da za to postoje dobri razlozi o kojima tada nije hteo da govori.

Zatim je usledio nastup na FFC 21 u Rijeci i meč sa Holanđaninom Ejevanom Danenbergom.

Steva je izgubio jednoglasnom odlukom sudija, a onda je usledio šok.

Niko nije mogao ni da nasluti da je karijera ovog 28-godišnjeg momka završena.

Nije bila u pitanju povreda, ni istrošenost, već nešto što će mu biti najveća borba i najveći izazov u životu.

Osećao je bolove u regiji bubrega, otišao na pregled, gde je viđena „neka senka“.

Ponovo smo razgovarali, zamolio me je da ne širim, ali mi je rekao da „nije dobro“.

I nije bilo. Dijagnostikovan mu je rak bubrega i zakazana je operacija.

I dalje je ostao vedar i optimističan, ali nije mogao da nastavi da se bori.

Prešao je u trenere u svom klubu, a i dalje ga je čekala ona najveća i najteža borba.

Šta se događa znali su samo prijatelji. Operisan je i počeo je da se oporavlja. Čuli smo se u tom periodu, a jedna rečenica iz tog razgovora mi je pocepala srce i urezala se u mozak.

 – Oporavljam se dobro sam fizički, ali sam mnogo tužan. Izgleda da više nikada neću moći da se borim. Bile su to reči momka koji je upravo dobio najveću borbu u životu.

Posle tačno godinu dana od osvajanja titule evropskog šampiona i nekoliko meseci posle pobede nad rakom Živković je ponovo onaj stari. Nasmejan, otvoren i spreman da na buduće naraštaje prenese ono što je godinama učio. 

0

0