VREMEPLOV: Legenda o najčudnijoj kazni u istoriji fudbala

Sjajna priča iz davnih, davnih vremena.

Godina je bila 1924, datum 19. april, kada su snage odmerili Sanderlend i Arsenal.

Dres Sanderlenda nosio je Čarls Bučan, u tom momentu najbolji fudbaler u Engleskoj.

Bučan je rođen u Plamstedu, naselju u Londonu, 22. septembra 1891. godine. U decembru 1909. Bučan počinje da igra za Vulvič Arsenal, ali, uprkos sjajnim partijama za rezerve, ostao je bez ugovora, pa je ostatak te sezone proveo u Nortflit Junajtedu, da bi nakon sjajnih utakmica i osvojene Lige Kenta prešao u redove Lejtona, gde su ga videli rukovodioci Sanderlenda, za koje je potpisao u martu 1911.

Sa nepunih 20 godina, isticao se visinom i elegancijom, pa je za osam sezona u periodu od 1912-1924. čak sedam puta bio najbolji strelac Sanderlenda. Ko zna kako bi se priča razvijala dalje da nije bilo Prvog svetskog rata i „Šervud Forestera“, jedinice kojoj se Bučan pridružio i čiji je član bio do kraja rata, 1918. godine.

VREMEPLOV: Kako su Inzagi, Bekam i Davids ‘opelješili’ glavnog sudiju? (VIDEO)

Nakon povratka u Englesku, radio je kao učitelj u školi „Kovan Teras“, dok je u isto vreme igrao za Sanderlend. Ipak, pošto prema sopstvenim rečima nije imao snage da drži predavanja kako bi trebalo, početkom 1920. napušta školu, otvara prodavnicu sportske opreme, kako bi mogao da se nesmetamo posveti igranju za Sanderlend.

A onda je došla spomenuta 1924. Susret nije mnogo odlučivao. Sanderlend je bio treći, Arsenal, koji je u međuvremenu sklonio „Vulvič“ iz imena, se borio za opstanak, ali Bučan nije zaboravio odnos prema njemu sa početka karijere.

Tokom ligaške utakmice. postigao je gol protiv svog (u tom trenutku) nesuđenog kluba, i proslavio ga – stiskom ruku svojih saigrača, dok su oni pravili bolne grimase.

Reakcija?

VREMEPLOV: Kad iz paba odeš na finale i tamo pobediš Liverpul (VIDEO)

Kazna Fudbalske Asocijacije zbog „nedoličnog ponašanja“ od pet funti, i komentar „Dejli Mirora“ nakon meča:

– Previše emotivno slavlje nije u engleskom duhu.

Naredne godine, drugi najbolji strelac u istoriji Sandelenda (222 gola na 411 utakmici) prelazi u tim u kom je sve počelo – Arsenal, u kom 1928. godine završava karijeru.

Nakon toga, postao je novinar i pisao za „Dejli Njuz“ (kasnije „Njuz Hronikl“), bio je komentator na „BBC“, dok je verovatno najveći trag ostavio kroz svoje tvorevine – Asocijaciju fudbalera-pisaca koju je osnovao 1947. godine, kao i njegov magazin posvećen fudbalu, „Čarls Bučan Futbol Mantli“.

Izdao je i autobiografiju pod nazivom „Život u fudbalu“, 1955. godine.

Umro je u Monte Karlu tokom odmora, 1960. godine.

VREMEPLOV: Mit ili istina – legenda o najlepšem golu svih vremena (VIDEO)

0

0