VREMEPLOV: Četiri gola Milinka Pantića Barsi na Kamp Nou i slavlje sa tri prsta (FOTO) (VIDEO)

U Madridu ima status božanstva. Dobio je spomenik za života, na svakoj utakmici donosi mu se cveće, a sve to zbog majstorija koje je činio protiv Barselone.

Momak iz Loznice, sa 17 godina došao je u Partizan kod Radomira Antića, ali gde su mu, kako sam kaže, uvek tražili samo mane, a ne vrline. Putevi sa Antarom su mu se razišli sve do 1995. godine kada ga je ‘Mister’ ponovo kontaktirao. Antić, tada trener Atletiko Madrida, urgirao je kod Hesusa Hila da mu dovede 29-godišnjeg momka za koga je tvrdio da će napraviti pravi bum u Španiji.

Nećkao se kontroverzni biznismen na čelu ‘jorgandžija’, ali je ipak pružio poverenje svom treneru, na čiju isključivu odgovornost je Milinko Pantić stigao u Madrid. Ispostavilo se da je transfer koji je iznosio oko 700.000 dolara do dana današnjeg bio najbolji posao na Pirinejskom poluostrvu.

U svojoj prvoj sezoni predvodio je napad Atletika do titule prvaka Španije, a u finalu Kupa Kralja kompletirao je duplu krunu Madriđana golom koji je postigao u produžetku finalne utakmice u Saragosi.

(Izvor: youtube / Futbol Con Carrusel)

Zbog tog pogotka vlasnik kluba Hesus Hil naredio je da se isklešu četiri biste sa njegovim likom – jednu je sačuvao za svoju grandioznu vilu, drugu dodelio klupskom muzeju, treću naravno samom Milinku Pantiću i poslednju njegovom idejnom tvorcu Radomiru Antiću.

Pričalo se i da je tada kontroverzni Hil Pantiću ‘pod nos’ stavio blanko ček da sam ispiše koliko nula želi na njemu, ali to nikada nije zvanično potvrđeno od strane sadašnjeg trenera mlađih kategorija Atletiko Madrida.

No, naredne sezone Atletiko je igrao u Ligi šampiona gde je Pantić bio najbolji strelac takmičenja sa pet postignutih golova. I u domaćim takmičenjima je nastavio da rešeta mreže, a najzapaženiju partiju odigrao je 12. marta 1997. godine na Kamp Nou u revanšu četvrtfinala Kupa Kralja (prvi meč na Visente Kalderonu završen rezultatom 2:2).

Već u osmom minutu Pantić je iskoristio odbijenu loptu golmana Barse Vitora Baie i najavio da će ovo biti njegovo veče. U 28. minutu uputio je pravi projektil sa oko nešto više od 20 metara iskosa kojim je postigao svoj drugi gol. Već u 31. minutu penal za Atletiko, a loptu uzima naravno Pantić. Tajac na Kamp Nou, dok Srbin slavi sa visoko podignuta tri prsta.

Do poluvremena je rezultat smanjio Ronaldo, da bi za šest minuta igre u drugom poluvremenu rezultat već bio izjednačen. Ponovo Ronaldo u 48. i Luiš Figo bombom u 51. minutu za 3:3. Ali avaj, već u sledećem napadu još jednom na scenu stupa Milinko Pantić i postiže svoj četvrti gol. Na licima domaćih navijača – neverica!

Ipak, Barsa trećim golom Ronalda i Picija u 81. minutu dolazi do preokreta i prolaska u polufinale, ali će večno ostati upamćena kanonada nerešive enigme pod imenom – Milinko Pantić.

(Izvor: youtube / roberatleti)

 [stextbox id=“hotsport_text_box“]

Milinko Pantić je tri godine proveo u Atletiku i za to vreme, pored svih zvezda koje su nosile crveno-beli dres, stekao je status božanstva, čak i kod starijeg dela publike.

Jedna baka po imenu Margarita odlučila je da godinama nakon njegovog završetka karijere putuje stotinak kilometara iz svog mesta do Madrida na svaku utakmicu na stadionu Visente Kalderon kako bi pored korner zastavice blizu navijača Atletika postavila cveće Milinku u čast.

– Preko deset puta sam joj rekao da nema potrebe to da radi, ali ona je odlučna i stalno ponavlja da će dok je živa to raditi. Jednom prilikom Roberto Karlos iz Reala je šutnuo to cveće i naišao je na paljbu čvrstih predmeta od strane domaćih navijača. Pare dođu i prođu, ali poštovanje navijača ostaje zauvek. Večno ću im biti zahvalan zbog toga – rekao je godinama kasnije Milinko Pantić.

[/stextbox]

2

0