FUTSALERI IZ DRUGOG UGLA: Rakić srpski Rikardinjo, Simić je Sale Đordjević malog fudbala

Tim-menadžer reprezentacije Srbije, Igor Gačić, otkrio je veoma zanimljive i do sada nepoznate stvari o miljenicima nacije.

Naši futsaleri su dovoljno pokazali na terenu, ostvarili najveći uspeh u istoriji, osvojivši četvrto mesto na nedavno završenom Evropskom prvenstvu. Upoznati smo sa njihovim futsalskim umećem, ali kao su oni ustvari?

Igor Gačić je za Novosti otkrio da su puleni Ace Kovačevića itekako dobri sportisti i zanimljivi ljudi:

Golmana Mikija Aksentijevića zovu „menadžer“ jer je pronašeo inostrane angažmane za neke naše reprezentativce. Marko Perić je autoritet van terena i na njemu. Pravi kapiten, čvrsta ruka, ali uvek na usluzi saigračima i prvi kad treba da ih zaštiti i stane ispred njih, bez sumnje najveće srpsko futsal ime u dvadeset prvom veku. Aleksandar Živanović svaki sekund na parketu koristi na najbolji način, veoma omiljen među ženama. Igrač iz senke, bez koga se ne može.

Stefan Rakić je srpski „Rakardinjo“. Skroman, tih, povučen, ali na terenu pravi lav. Uvek jako ponosan na to što nosi dres reprezentacije. Marko Radovanović, sjajan momak, nesebičan, požrtvovan, odnedavno u nacionalnom timu, pun pogodak selektora Ace Kovačevića. Njegovo vreme tek dolazi.

Dušan Milojević ima zanimljiv nadimak Leopold, koji su mu nadenuli ljudi iz stručnog štaba zbog sličnosti sa istoimenim crtanim junakom.  Slobodan Janjić: Njegov otac, koji radi kao vozač autobusa u „Lasti“, najčešće je „za volanom“ naše reprezentacije kad putujemo u inostranstvo, tako da je familija Janjić u potpunosti zaražena futsalmanijom. 

MarkoPršić se oporavljao se krajem prošle godine od teške povrede, ali snagom volje i velikom požrtvovanošću vratio se na veliku scenu… Svojevremeno bio najbolji u studentskoj reprezentaciji. Na „Jutjubu“ odnedavno mu je pripala glavna sporedna uloga sa preko milion pregleda Rikardinjovog magičnog gola protiv Srbije. Vladimir Lazić je pravi beogradski mangup i šmeker, vic-majstor, kozer, nosilac pozitivne atmosfere… Uvek spreman na šalu, najčešće i na svoj račun, ali je pokazao da ume i da uklizava bez straha, kao protiv Ukrajine.

Mladen Kocić ili „Čovek mađioničar“. Sa loptom u nogama pretvara se u vrhunskog fudbalskog pijanistu protiv koga nema odbrane… Lucidan, nepredvidiv. Ima kvalitet ravan Falkau, a tek su pred njim najbolje godine u futsalu. Miloš Simić je futsalski Saša Đorđević, uništio je i Portugaliju i Ukrajinu golovima u triler finišu. Budući ekonomista, finansijski stručnjak, momak sa vrhunskim kućnim vaspitanjem, odmeren, pristojan, elokventan, skroman.

Nemanja Momčilović: Dostojna zamena kolegi između stativa Mikiju Aksentijeviću, a interesantno je da su obojica iz istih, južnih krajeva… Zato i ima nadimak „Oktopod iz Prokuplja“… Takođe golman pred kojim je veoma lepa budućnost, a već karijeru gradi u inostranstvu. Miloš Stojković: Kad on utrčava na teren, često se sa klupe čuje „bi-bip“, jer po brzini, ali i načinu kretanja podseća na legendarnu Pticu Trkačicu. Nasledio je dres sa brojem 13 koji u selekciji tradicionalno donosi sreću.

Slobodan Rajčević: U nogama ima četiri evropska i jedno svetsko prvenstvo.U Portugaliji 2007. godine bio je daleko najmlađi, a sada je bio jedan od najiskusnijih, ali i igrač sa najvećim poverenjem.

0

0