Život, po nekoj svojoj dinamici, sa sobom nosi i događaje koje možemo okarakterisati kao tragične. Ni fudbal takvih događaja nije pošteđen… Jedna od najvećih dogodila se 15. aprila 1989. godine na stadionu Hilsboro u Šefildu. Stadion Šefilda izabran je kao neutralan teren za meč između Liverpula i Notingem Foresta u polufinalu FA kupa. Navijači Liverpula bili su smešteni na zapadnu tribinu. Tokom ulaska navijača, ispred jednog od ulaza na tribinu stvorila se prevelika gužva, što je nateralo šefa obezbeđenja da otvori veliku gvozdenu kapiju. Njeno otvaranje bilo je signal za navijače da pohrle napred, nesvesni da su oni koji se već nalaze unutra pribijeni uza zid i ogradu sa bodljama koja je odvajala teren od publike. Bilo je potrebno više od pet minuta (šest, tačnije) da sudija, i to na više puta ponovljenu molbu golmana Liverpula Brusa Grobelara, prekine meč. Pakao je tek tada usledio – u pokušaju da pobegnu, neki navijači su pokušali da preskoče ogradu, što im policija nije omogućila, već ih je vraćala u masu. Neki su bili pregaženi. Ipak, najšokantnija jeste činjenica da je najveći broj žrtava nastao zbog – nedostatka kiseonika. (Izvor: Youtube/killianm2) Tek 2012. godine, britanski premijer Dejvid Kameron izvinio se porodicama žrtava, kojima je i omogućen pristup dokumentima više od 80 agencija koje su se bavile ovom tragedijom – između ostalih, i dokumentima policije. I istina je počela polako da izlazi na videlo – istraga nezavisne komisije pokazala je da je policija menjala izveštaje, kako bi prikrila sopstvenu, te kompletnu odgovornost prebacila na navijače. Događaj na Hilsborou je, uz tragediju na Hejselu četiri godine ranije, tamna mrlja evropskog i engleskog fudbala, i događaj koji bi trebalo da nam svima služi kao podsetnik da je, na kraju dana, fudbal ipak samo igra. Na momente zaista veća od života, neosporno, ali ne i bitnija. (Izvor: Youtube/Robin Kömmling)
0
0
Loading ...
