ĐUKANOVIĆ OBJAŠNJAVA: Nisam izdajnik, Perić nije ispoštovao dogovor

Velika prašina se podigla kada je pred odlučujući meč protiv Makedonije reprezentativac Srbije Slaviša Đukanović odlučio da napusti državni tim nakon što ga je selektor Dejan Perić zamenio odnosno na njegovo mesto stavio Dragana Marjanca.

O svemu što se dešavalo pre i tokom Evropskog prvenstva u rukometu, koje se održava u Poljskoj Đukanović je pričao u intervjuu za Vesti online.

– Želim prvo da kažem da nisam izdajnik kako me mnogi tretiraju. Nisam ispoštavan onako kako sam se pre dolaska na pripreme dogovorio sa selektorom Dejanom Perićem. U meni je tinjalo nezadovoljstvo. Video sam da nisam mogao da pomognem reprezentaciji. Odlučio sam da se povučem i mislim da sam pomogao tako saigračima. Odigrali su mnoog bolje protiv Makedonije, imali su dodatni motiv zbog moje odluke.

Koji dogovor ste imali sa selektorom?

– Iz medija sam saznao da sam na širem spisku. Niko me pre toga nije kontaktirao. Posle objave spiska, selektor Perić me je pozvao. Znao sam kakvi su odnosi u reprezentaciji. Bio sam na EP u Danskoj 2014. godine i nisma želeo da se to ponovi. Moj jedini uslov je bio da se zna ko se kako ponaša. Konkretno, u vezi sa kolegom Darkom Stanićem. Na pomenutom šampionatu, Stanić se o svemu pitao, kad trenira, kad će da brani, kada će da izađe sa parketa. Imao je neverovatnu slobodu, koju ja u profesionalnoj karijeri nisam doživeo. Rekao sam to Periću, koji me je uverao da će sada da bude sve drugačije. Rekao mi je da dođem, da će sve da se promeni i da ću da se uverim u to.

Kako je bilo na pripremama pre početka EP?

– Odnos i atmosfera su bili odlični. Došao sam prvog dana priprema, 23. decembra. Perić me je ispoštovao, pogotovo na prijateljskim mečevima protiv Rumunije i Mađarske. Dao mi je podršku, stao je iza mene, bodrio me. Sve se to promenilo dolaskom Darka Stanića, koji je stigao tek 7. januara, nedelju dana pre početka šampionata u Poljskoj. Od tada sam gurnut sa strane, kao da selektor nije bio siguran da će Stanić da dođe na pripreme, pa mu je bila potrebna rezervna solucija.

Šta se promenilo dolaskom Stanića na pripreme?

– Došao je na prvi trening 7. januara sa dve leve patike, pa je koristio duboke da se zagreje. Ja sam mu pozajmio svoju opremu da ima za sledeće treninge i utakmice. Nije se pojavljivao na jutarnjim treninzima. Branio je na prvom prijateljskom meču u Senti protiv Mađarske svih 60 minuta, što je bilo korektno da se uvede u ritam. Sutradan je trebalo da idemo u Kečkemet na revanš Mađarima, ali Stanića nije bilo.

Da li li ste pitali nekog zašto ga nema?

– Pitao sam kapitena Nikčevića, a on mi je rekao: „Nemam pojma“. Neko mi je posle rekao da je „bolestan“. Posle nekoliko dana krenuli smo put Krakova na EP.

Šta se dešavalo u Poljskoj?

– Standarno, kada su jutarnji treninzi njega nema. Na prvom meču protiv Poljske, a kasnije i Francuske, nastavilo se sa praksom iz Danske. On odlučuje kada će i koliko da brani, kada treba da izađe sa parketa. Selektor se opet nije ništa nije pitao, a Stanić je nastavio sve po starom. Igram u Francuskoj 15 godina i to mi se nikada nije dogadilo da ja određujem kada ću i koliko ću da branim. To je posao trenera, u ovom slučaju selektora. Na večernjim treninzima, uvek kada stanem na gol, Stanić me brzo skloni. Marjanca i pusti, ali mene… Takođe, pred meč sa Francuskom, tokom večere, njemu zvoni telefon i on priča za stolom. Ostali nisu koristili telefon kad krenu na večeru. Sutradan, trening pred meč sa Francuskom, njega opet nema.

Đukanović je godinama jedan od najboljih golmana šampionata Francuske. Poznaje reprezentativce „trikolora“ u dušu. Da li ste očekivali, možda, da počnete meč od prvog minuta protiv dominantne selekcije na svetu u ovom milenijumu?

– Da, smatrao sam da bi trebalo Perić da mi da šansu da počnem meč, ali selektorova je poslednja. I na meču sa Francuskom, Stanić počne meč, ne ide ga kako treba, onda sam izađe, ja nastavim, pa opet on počne drugo poluvreme, pa ja uđem kada je meč već odlučen. Ništa se nije promenilo. To me je poremetilo, bio sam veoma nezadovoljan takvim odnosom u reprezentaciji.

Kap koja je prelila čašu bilo je Đukanovićevo izostavljenje sa meča sa Makedonijom?

– Prvo, nisam bio nezadovljan što je selektor stavio Marjanca umesto mene. Sa Draganom sam bio cimer, o njemu mislim sve najbolje. Fin i kulturan momak sa kojim niko nikada nije imao problema. Posle večernjeg treninga pred meč sa Makedonijom, selektor me je obavestio o svojoj odluci. Jednostavno sam bio nezadovoljan celom situacijom, smatrao sam da ne mogu da pomognem i odlučio sam da odem. Svoju odluku sam objavio na Fejsbuku jer sam želeo da tim putem obavestim porodicu, prijatelje, kumove… koji su uvek stajali iza mene celog života i pomagali mi kada je bilo najteže.

To Vam je zamereno na sastanku koji je usledio odmah posle vaše odluke?

– Nisam neki klinac od 15,16 godina, koji lako menja odluke. Imam 36 godina i stojim iza svojih reči. Rekao sam da je to moj stav, da napuštam reprezentaciju, i da stojim iza njega, da niko ne može da me ubedi da se predomislim.

Šta je bilo na sastanku sa selektorom, saigračima?

– Pitali su me da li sam to objavio, rekao sam da jesam. Perić je onda uzeo reč i rekao da sa pet, šest igrača ima dogovor u vezi sa Stanićem. Ostao sam zatečen, nisam znao o čemu se radi. Smatrao sam da kao njegov kolega, golman, treba to da znam. Pitao sam kapitena Ivana Nikčevića: „Nikac, kakav je to dogovor“? On mi je drsko rekao: „Ko si ti da ja tebi to kažem“!? Ja sam mu odgovorio: „Ja sam reprezentativac Srbije, Stanićev kolega“! On mi je ponovio: „Ko si ti da ja tebi to kažem“!?

Da li je još neko uzeo reč, šta je Stanić rekao?

– Stanić mi je rekao nešto u smislu: „Ne mogu da verujem da si ovo uradio“! Pale su i teške reči sa obe strane, ali nije bilo fizičkog sukoba. Ostali igrači su ćutali. Sve je to trajalo 15 minuta, možda i manje. Perić mi je rekao da nisam više deo reprezentacije. Ja sam izašao, a oni su nastavili sa razgovorom. Sklonio sam se sa strane, nisam želeo da remetim atmosferu u timu pred meč sa Makedonjom. Izolovao sam se i na dan meča sa Makedoncima se vratio u Srbiju.

Kako su vašu odluku primili u klubu, San Rafaelu, u kojem ste već deceniju?

– Znali su za moj problem od ranije, da sam se vraćao u klub nezadovoljan i nervozan posle repezentacije. Svi su stali iza mene, rekli mi da nema problema. Razgovarao sam sa trenerom Žoelom da Silvom, predsednikom Krakovskim, direktorom Žakom Šampionom… Od njih imam punu podršku.

Za kraj ove ispovesti, Đukanović ima nešto da poruči klincima koji treniraju ili počinju da treniraju rukomet.

– Deco, trenirajte, nemojte da vam uzori budu neki koji ne treniraju. Samo radom možete da napravite nešto u sportu, zaključio je Đukanović u intervjuu za Vestionline.

0

0