MARKO STOJANOVIĆ: Patimo od nesistema

Fudbalski klub Radnički je u subotu obavio prozivku i počeo sa pripremama za nastavak sezone. Igrače niškog tima nakon prozivke testirao je doc. dr Marko Stojanović jedan od najistaknutijih ljudi u oblasti fizičke pripreme u regionu i profesor na Fakultetu za fizičku kulturu u Novom Sadu.

Stojanović je pored toga član stručnog štaba reprezentacije Srbije. On je takođe bio kondicioni trener omladinske fudbalske reprezentacije koja je osvojila titulu evropskog prvaka u Litvaniji pre nešto više od dve godine.

Šta je presudilo da trener sa vašim renomeom odradi testiranje i pripreme Radničkog iz Niša?

– Petnaest godina sarađujem sa Milanom Rastavcem, koji je moj kućni prijatelj. Pored svojih obaveza u Košarkaškom i Fudbalskom savezu Srbije rado sam odvojio vreme i odazvao se na poziv mog prijatelja da uradim evaluaciju fudbalera Radničkog.

Da li biste mogli da nama i čitaocima ukratko približite postupak kroz koji igrači prolaze tokom testiranja?

– Radi se o standardnoj bateriji testova koje rade sve ekipe. Procena Antropometrijskog statusa, klasična baterija testova, brzinsko eksplozivne testove izdržljivosti. Takođe smo odradili i novu bateriju testova Funkcionalno testiranje motoričkih obrazaca. (FMS). Ideja je da na osnovu testova koji su danas urađeni prepiše program gde će igrači biti podeljeni u tri ili četiri grupe, gde će igrači raditi na unapređenju svojih sposobnosti i nedostataka.

U kojoj meri se fizička priprema igrača u Super ligi razlikuje od liga u okruženju, a potom i onih najvećih?

– Dosta se razlikuje. Postoji problem podrške stručnih štabova. Moje lično mišljenje je da po kvalitetu trenera ne zaostajemo za vrhunskim ligama. Podrška trenera u smislu organizacije klubova, je daleko ispod. Naši igrači su u proseku 25 procenata slabiji od vrhunskih ekipa. To je jedan od glavnih razloga zbog čega su naši fudbaleri zaostaju za najboljim igračima. Kada bismo na njih gledali kao skupe automobile, naši igrači su daleko od toga da postanu formula 1.

Kakvo je stanje rada sa mladim igračima u nižim ligama?

– Dosta se razlikuje. U nižim ligama, potrebno je raditi na individualnim sposobnostima igrača, u seniorskim, profesionalnim, timovima najvažniji je rezultat. Sve je podređeno uspehu, dok se u nižim ligama više vodi računa o pojedinačnim kvalitetima, koji se kroz trening razvijaju. Po pravilu, ekipe koje beleže vrhunske rezultate ne daju uvek talentovane mlade igrače.

U skorašnjem razgovoru sa Mirkom Poledicom, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera Nezavisnost on je kostatovao, je da vrhunski fudbal ne sadrži samo dobre terene nego i rad stručnjaka i vrhunske uslove za trening, delite li njegovo mišljenje i koliko je srpski fudbal udaljen od ispunjavanja vrhunskih uslova?

– Kao što sam već rekao, podrška je najveći problem, imamo izuzetne trenere, naročito mlađe generacije. Šef struke Radničkog jedan je od njih. Poseduje kapacitet da bude vrhunski stručnjak, takvih je mnogo u Srbiji, ali pored dobrih trenera potrebno je imati vrhunski rehabilitacioni centar, a problem je nemogućnost sprovođenja sistema.

Koliko i po čemu se razlikuje rad u klubovima u odnosu na rad u reprezentaciji?

– Klupski i reprezentativni sistem se potpuno razlikuju. U klubu stalno provodite vreme sa igračima, dok u
reprezentaciji, sa njima ste tokom okupljanja. Svi oni iz klubova donose neke nedostatke, da kažemo i mane. Tada je potrebna šok terapija u kojoj se brzim skeniranjem uoči stepen zamora igrača. Potrebno je brzo ih oporaviti i dovesti u stanje da mogu kvalitetno da odigraju utakmicu.

Da li bi po Vašem mišljenju stanje u našem fudbalu bilo drugačije kada bi klubovi i nacionalni tim pripremali igrače po identičnom planu i standardima (poput belgijskog standarda).

– Apsolutno se slažem sa Vama, patimo od nesistema. Lično mislim da ljudi koji rade u našem fudbalu, u ovom stanju besparice i nemaštine, zaslužuju veliku pohvalu. Stručni štab je tu da sprovodi trenažni proces. FSS radi solidan posao, ali potrebna je stručna ekspertiza, da se ujedinimo, a to može samo uz pomoć saveza. FSS može da „natera“ klubove, omogućavanjem dobrih uslova, promovišući jedinstven sistem rada. Predlagao sam da se donese strategija dugoročnog sportskog razvoja, da se definiše dugoročna strategija sportskog razvoja od malih nogu, do seniorskih ekipa. Ključna stvar je da FSS treba da izađe kao promoter, a klubovi da se slože oko jedinstvene ideje. Verujem da bi za nekoliko godina bilo moguće uvesti red u tom segmentu rada.

Pripremio: Aleksandar Ilić

0

0